Anino knjiško ćoše

Ne znam da li ste ikada sanjali nešto što ste u knjizi pročitali ?Meni se to nikada pre nije dogodilo sve  dok nisam krenula da čitam "Zonu" Sergeja Dolatova i iskreno da vam kažem nisam ni znala da knjige mogu toliko da uticu na podsvest. "Zona" je iz nekog nepoznatog razloga vrlo neobična knjiga. I vrlo je moguće da nas vas ne bi ovako delovala, ali da bi možda neka druga knjiga bi samo ko zna koja li je to tacno  i gde je pronaći, ja ovu svakako nisam zbog tražila. Knjiga me naime nije ni najmanje uznemirila na javi koliko me je uznemirilo ono što sam zbog nje sanjala, a nije mi se pre dešavalo da zbog neke knjige sanjam košmarne snove. Zapravo ja vrlo retko nešto sanjam obično spavam bez snova, a i kada nešto i sanjam obično sve to brzo zaboravim bez obzira na to koliko mi se u snu učini da je to sve bilo vazno ili zanimljivo. U svakom slučaju ja spavam vrlo mirnim snom pravednika. No zbog ove "Zone" krenula sam da sanjam čudne snove i prestala sam d

 Pre izvesnog vremena sam zapocela da citam knjige iz raznih krajeva sveta, cilj je bio procitati knjigu iz svake zemlje po jednu, kad vec ne mogu tamo i da odem licno,sto i nije neka steta, ali nekada sam imala zelju da obidjem svet, sada ne zelim vise nista odim da mozda pobegnrm u neku sumu da ne moram nikoga da gledam. Bilo kako bilo, sasvim svesno i namerno sam odustala od tog citalackog poduhvata pre svega zato sto mi de ucinilo da je to mozda dosadno , ne meni naravno nego citaocima ovog bloga te bi mozda bilo zgodnije da citam nesto poznatije poput "Lovca u zitu"i drugih kultnih romana, no kako je od tada proslo dosta vremena , a ja i dalje zelim da procitam po knjigu iz svih krajeva sveta , iako mozda vise i nemam zelju da bilo gde idem dalje od sopstvenog kreveta ( uhvatila me je nekakava oblamovstina) , odlucila sam da nastavim ovo putesestvije, sad vec ne znam kojom knjigom po redu , uostalnom to nije ni bitno, a citalac, ako takvih uopste ima ce valjda naci za sh

 Ovaj tekst ja baš nikad ne bih pisala , al ono mi madre ga je naručila , pa rekoh da joj ispunim želju kad je več ona platila taj put za Brisel. Kontam da kada ga pročita da će joj biti žao što ga je tražila ,ali nema veze to obično tako bude kada dobijemo ono što smo želeli shvatimo da to nećemo barem je to tako vrlo često sa mnom i mojim aspiracijama sa pisanjem recimo ja sam htela da pišem a bolje da nisam , al ondakada to shvatite je isuviše kasno da se to promeni i tada vidimo da je ono što smo hteli , pa blago rečeno užasno. Rekla je mogla bi napisati putopis o Briselu i ja sam rekla dobro i sada kada sam već na to pristala mogla bih ga i napisati to jest dovršiti, mada ne znam zbilja zašto, kada se meni on uopšte i ne piše. Ja baš nikako ne citam putopise, a i kada ih čitam uvek negde stanem na pola. Krenuli samo ranom zorom iz Novog Sada ka Temišvaru da tamo hvatamo let Nevena ja i neki ljudi koji su isto putovali odatle. I sad ne znam šta da pričam jedino što mi pada na pamet

Ne znam koliko će smislen biti ovaj tekst pošto sam htela da prokomentarišem ovaj novi film koji se svuda reklamira , a koji ja sada trenutno pokušavam da odgledam, ali stvarno mi se ne da i ne znam koliko je moje mišljenje o filmu validno ako ga ne odgledam do kraja, ali imala sam potrebu nešto da kažem o ovom fenomenu , jer reklame za ovaj film mi odsvud iskaču  , a kako sam odgledala samo 20 minuta ovog dosadnog filma pomenuću i knjigu koju sam čitala prošle godine da bi ovaj tekst imao i neku sadržinu, a ne samo moje čuđenje nad ovim filmom. Prva informacija sa kojom želim  da započnem ovaj tekst je  da ovaj  film traje dva sata i da za to vreme možete  pročitati dobar deo knjige po kojoj je delimično snimljen i ovaj film te ćete time svoje vreme utrošiti korisnije. Inače misim da je režiserka filma rekla da se samo  delimično služila knjigom kao podlogom za roman, a delimično se služila biografijom Luize Mej Alkot, ali to je ona rekla nisam videla da je to zapravo to i uradila ,

Srećni ljudi čitaju i piju kafu je naslov jedne vrlo popularne knjige kod nas. Ali ono što ja želim da dovedem u pitanje je zašto je toliko bitan naslov i zašto ljudi kod nas toliko streme ka obećanoj sreći u naslovu? Naravno da znam da  u pomenutoj da knjizi nema ni sreće ni kafe ni knjiga, ali njena popularnost ne jenjava i sve to  čega  nema možete zaključiti i iz sinopsisa, ali nikome to izgleda nije bilo bitno.  Isto tako čak i jedan ozbilja  roman ovenčan Ninovom nagradom je vrlo popularan baš zbog srećne ruke , naravno u pitanju je Sitničarnica kod srećne ruke, koji takođe nisam još uvek pročitala. Što me navodi na zaključak da nije kvalitet štiva presudan kod čitalaca može biti najbolji roman godine može biti najgori kič daj šta daš bitno da je sretno i berićetno. Ako planirate da izdate roman u Srbije predlažem da nazovete knjigu " Srećni ________" ( dopuni bilo kojh reč nije bitno da se slaže sa radnjom romana) i sigrno će vam se knjiga lepo prodavati. Možete da je

Naslov ovog malog teksta je Besovi ili Besi, jer mislim da je tako trebalo prevesti knjigu Zli dusi  Dostojevskog koju sam nedavno dočitala, ali zapravo ovde uopšte ne zelim da govorim o njoj, jer ne mislim da sam ja zapravo kompetentna da  analiziram bilo koju njegovu knjigu niti da sam u stanju da svojim tekstom odam knjizi paznju kakvu zasluzuje i kakva joj dolikuje. Htela sam da kazem zapravo nešto uopšteno o knjigama Dostojevskog, jer sam primetila da se u poslednje vreme sa raznih strana  njegove knjige uglavnom pominju u nekakvoj negativnoj konotaciji od strane mnogih ljudi koji dele svoje utiske o knjigama na društvenim mrežama i to nisu samo ni oni ljudi koji ga ne vole , što bi mozda i bilo razumljivo, nego i oni koji ga nisu ni čitali i oni koji su samo nešto čitali, al sad da me ubijete ne mogu da se setim ni jednog od tih mnogobrojnih komentara, al obicno su tipa da ne morate baš to da čitate samo zato što su vam svi rekli da morate i kao ima i boljih knjiga. Ima malo su

Dugo sam se premišljala da li da napišem ovaj tekst ili ne , jer zaista ne znam na koji način da govorim o ovoj knjizi i nije da želim ikome da je preporučim iako je izvanredno napisana, prosto iz razloga, jer mislim da je ne treba  preporučiti. Osim toga mi je jasno i da stručnjaci verovatno mogu da utvrde da li jeste ili nije ovo Stendal napisao, ali su se ipak odlučili da ovo pitanje ostave pod velom misterije ( slučajno sam napisala mistorije kovanica istorije i misterije i jako mi je  simpatična pa ću je ostaviti ovde, osećam se ko Šekspir kad izmisli novu reč), jer bi Stendalovo ime  privuklo mnogo ljudi, a ova knjiga baš i njie najmoralnije štivo na koje možete da nabasate. Kazanovini erotski memoari , kako ih je kod nas preveo Lom, su u suštini samo jedan odlomak , to jest izbor iz enormne autobiografije Đakoma Kaznove koji je priredi Flavio Rigonat. Ova knjiga "Istorija moga života" (kako se zove u originalu) u celosti ima dvanaest tomova i oko 3 500 strana i prati

Ne znam već tačno u kom videu Bookvalista sam čula da se u Americi često cenzuriše  knjiga "Avanture Haklberi Fina" zato što koristi reči koje vređaju afroameričku populaciju, pa se reči nigger ili kako su to kod nas preveli crnja zamenjuju ne znam tacno kojim rečima. I sad oni su pričali o tome kako se neka mala devojčica kao zaprepastila kada je čula kako su se obraćali crncima i kao to ju je pogodilo, što je donekle razumljivo , jer nije ova knjiga baš toliko dečija i ne znam koliko je savr deci uopšte jasno da je tim ljudima najmanji problem bio to što su ih vredjali. Nisam ni ja kao dete mnogo volela i razumela npr  Toma Sojera. Mislim da deci često promakne Tvenov humor, pa je njegve knjige korisno čitati ponovo kada odrastete, jer će vam tek onda biti smešno, osim ako niste Nikola Tesla kontam da je njemu odmah bilo smešno ono što je Tven pisao.  Ima tema koje su detetu možda nerazumljive pogotovo pojam ropstva, koji je mnogo više zabrinjavajuč nego same reči . Eto tre