Anino knjiško ćoše

Jenoga dana jasuci kroz planinu Svarog se obreo u Zutiboru, tako sumi koja nije licila ni na jednu sumu koju je do sada video.I jašući kroz nju Svarog se svemu čudio, jer nije mogao da se ne zadivi lepoti tog mesta i sve se osvrtao, jer nije mogao da nađe put natrag, a nije znao on  ni kako se to mesto zove, no mu se učinilo da je savrseno lepo i da je za njega stvoreno to jest da e to mesto dostojno jednog boga Sunca,pa je resio da se tu nastani . Svo drveće i svo lišće bilo kao od zlata. Bilo je tu breza blele srebrne kore i zlatnog lišća i drugog drveca zlatnog i srebrno skovnog lisca bilo je tu jablanova potpuno zlatnih.Svaroguse toliko dopade da je on poceo da zida tu jednu kucu. No kako je trazio materjale od kojih ce tu kucu sazidati naidje tako na jednu devojku gde sedi na jednom oborenom deblu. Ona je sedela i cesljala svoju dugu kosu malim zlatnim cesljicem. Kada ju je video Svarog se sav zbunio i nije znao sta ce bas sa rukama, zaboravio je i po sta je posao , sasvim je zabo

  Bilo je to vreme kada su u mojoj ulici rasli orasi. Čitav jedan drvored oraha pun hlada , a po sredini ulice umesto puta bila je turska kaldrma, mada doduše to možda i nije bila baš turska, ali smo je mi tako zvali , jer je bila stara i dotrajala sa isprevrtanim kamenjem, pa su se kola, po njoj truckala i podizala oblak prašine.   Ipod svakog oraha tačnij ispred svačije kuće bila je po jedna klupa i na njoj su sedeli odrasli da se odmore posle rada na njivi ,u bašti il udvorištu sa životinjama, svuda osim ispred naše kuće , pa smo se mi kao deca tu igrali , jer nije bilo nikog da nam smeta , a svuda drugde smo mi njima smetali. Tu ispod dva vrlo mlada oraha koji su bili ispred stare ku’e od blata je bio razapet i jedan vojnički šator u kome smo se igrali moj drug   MIlan i ja   toga dana kada je rat za mene   zvanično počeo dana kada je tata dobio plavu kovertu da mora da ide i on. Možda je rat počeo i pre toga , ali ja za to   nisam znala kao što rekoh bila sam mala imala sam oko

Ne znam da li ste ikada sanjali nešto što ste u knjizi pročitali ?Meni se to nikada pre nije dogodilo sve  dok nisam krenula da čitam "Zonu" Sergeja Dolatova i iskreno da vam kažem nisam ni znala da knjige mogu toliko da uticu na podsvest. "Zona" je iz nekog nepoznatog razloga vrlo neobična knjiga. I vrlo je moguće da nas vas ne bi ovako delovala, ali da bi možda neka druga knjiga bi samo ko zna koja li je to tacno  i gde je pronaći, ja ovu svakako nisam zbog tražila. Knjiga me naime nije ni najmanje uznemirila na javi koliko me je uznemirilo ono što sam zbog nje sanjala, a nije mi se pre dešavalo da zbog neke knjige sanjam košmarne snove. Zapravo ja vrlo retko nešto sanjam obično spavam bez snova, a i kada nešto i sanjam obično sve to brzo zaboravim bez obzira na to koliko mi se u snu učini da je to sve bilo vazno ili zanimljivo. U svakom slučaju ja spavam vrlo mirnim snom pravednika. No zbog ove "Zone" krenula sam da sanjam čudne snove i prestala sam d

 Pre izvesnog vremena sam zapocela da citam knjige iz raznih krajeva sveta, cilj je bio procitati knjigu iz svake zemlje po jednu, kad vec ne mogu tamo i da odem licno,sto i nije neka steta, ali nekada sam imala zelju da obidjem svet, sada ne zelim vise nista odim da mozda pobegnrm u neku sumu da ne moram nikoga da gledam. Bilo kako bilo, sasvim svesno i namerno sam odustala od tog citalackog poduhvata pre svega zato sto mi de ucinilo da je to mozda dosadno , ne meni naravno nego citaocima ovog bloga te bi mozda bilo zgodnije da citam nesto poznatije poput "Lovca u zitu"i drugih kultnih romana, no kako je od tada proslo dosta vremena , a ja i dalje zelim da procitam po knjigu iz svih krajeva sveta , iako mozda vise i nemam zelju da bilo gde idem dalje od sopstvenog kreveta ( uhvatila me je nekakava oblamovstina) , odlucila sam da nastavim ovo putesestvije, sad vec ne znam kojom knjigom po redu , uostalnom to nije ni bitno, a citalac, ako takvih uopste ima ce valjda naci za sh

 Ovaj tekst ja baš nikad ne bih pisala , al ono mi madre ga je naručila , pa rekoh da joj ispunim želju kad je več ona platila taj put za Brisel. Kontam da kada ga pročita da će joj biti žao što ga je tražila ,ali nema veze to obično tako bude kada dobijemo ono što smo želeli shvatimo da to nećemo barem je to tako vrlo često sa mnom i mojim aspiracijama sa pisanjem recimo ja sam htela da pišem a bolje da nisam , al ondakada to shvatite je isuviše kasno da se to promeni i tada vidimo da je ono što smo hteli , pa blago rečeno užasno. Rekla je mogla bi napisati putopis o Briselu i ja sam rekla dobro i sada kada sam već na to pristala mogla bih ga i napisati to jest dovršiti, mada ne znam zbilja zašto, kada se meni on uopšte i ne piše. Ja baš nikako ne citam putopise, a i kada ih čitam uvek negde stanem na pola. Krenuli samo ranom zorom iz Novog Sada ka Temišvaru da tamo hvatamo let Nevena ja i neki ljudi koji su isto putovali odatle. I sad ne znam šta da pričam jedino što mi pada na pamet