Danila Kiša
Pre neki dan sam se obrela na Grbavici , jer sam htela da prekratim sebi put, te da idem prečicom,a ne ustaljenim putem kojim uvek idem. Na kraju kada bih sve presabirala verovatno bi se ispostavilo da sam ovako išla duzim putem, a ne precicom. Osim toga nisam ni baš ni bila sigurna kuda je tacno trebalo da idem kada jednom krenem tuda . Nemojte me pogrešno razumeti išla sam ja tim ulicama mnogo puta, ali uvek sa nekim, pa nisam obraćala mnogo pažnju na to gde treba tacno skrenuti. Čovek bi pomislio da umem bolje da se snađem u prostoru, a ja zapravo ne umem ni u životu da se snađem, a kamoli u prostoru, pa mu onda ovo drugo dođe manje tragicno, no nije to ni bitno. U jednom trenutku sam čak i pomišljala da sam se izgubila , a mrzelo me je da vadim telefon iz torbe da pogledam gde sam na google mapsu i onda sam počela da čitam one plave table sa nazivima ulica. Znate Novi Sad nije bog zna kako lep grad u svim svojim delovima i njegove ulice nisu prepune nekakvih arhitektonskih cudesa,