Anino knjiško ćoše

Znam da nisam ništa napisala jako dugo i izvinjavam se , ali pisanje mi uopšte nije išlo nije mi se pisalo  , a i svasta sam započinjala pa ostavljala kao nedovoljno dobro, a malo sam se i nervirala oko prošlih tekstova u kojima sam rekla ko zna šta što možda sada i ne mislim ili što nije trebalo reći ili sam samo izjavila nešto što sam negde čula, a u to nisam toliko sigurna. Narocito u vezi onih predviđanja budućih klasika po raznoraznim upitnicima npr za Harija Potera , jer sam tu uglavnom ponovila neka već ustaljena mišljenja koja sam čula ili videla kod nekih drugih ljudi koji pricaju o knjigama , pa sam se ja samo sa njima slozila. Mislim ja Harija volim čisto iz sentimentalnih razloga, jer je to bila prva knjiga koju sam samostalno pročitala i nisam ih ponovo čitala od kad sam bila dete tako da stvarno ne mogu sa sigurnošću ništa da tvrdim. Osim toga nisam ni sigurna da li će biti bitno da li je nešto klasično ili nije bilo da je domaće strano napisano sada ili pre dvesto godina

Baš dosta ljudi koje poznajem ovako van ekrana me je pitalo da im preporučim neki film, valjda su čitajući ove tekstove o knjigama zaključili da ja umem jednako da govorim (pišem) i o filmovima, ali tu su se malo prevarili, jer pravo da vam kažem iako volim da gledam filmove malo koji me dotakne u smislu da me promeni ili uteši kao što to knjige koje čitam učine, pa stoga i nemam neku stvarnu potrebu da o njima pišem. Naravno i tu postoje izuzeci i ovom prilikom bih želela da govorim o upravo jednom takvom filmu , ali naravno u kontekstu ovog bloga koji je ipak posvećen mojoj ljubavi prema knjigama , pa ću ih na neki način usporediti , jer sam nedavno pročitala „ Trainspotting“, ali prvo koja reč o filmu više iz razloga što sam njega prvog pogledala nikako zato što mi je on draži od knjige. Bilo je to davne 2015 i ja sam sedela sama u stanu  i listala kanale na TV-u. Trebalo je da odem do faksa na neke vežbe uskoro, ali nisam imala volje ni snage za bilo šta , pa sam samo počela da