Anino knjiško ćoše

Nije ni meni jasno kako je do ovoga došlo, ali eto pokušavam da se setim one jedne pripovetke iz čitanke koju smo čitali kada smo bili mali i nikako da se setim kako se zvala. Sećam se samo da je o nekom dečaku koji piše neki sastav o tome kako njegova mama mesi hleb, a trebalo je nešto drugo da piše i svi mu se čude što piše tako nekako drukčije. Umesto toga kako se to zvalo i ko je napisao setila sam se one cuvene rečenice " Izbirač naiđe na otirač" što je  jelte  iz "Izbiracice". Setila sam se i početka pripovetke Janka Veselinovića "Vrućina i omorina" , pa sam uzela da čitam njegove pripovetke koje su tako užasno lepe i nije mi jasno zašto ih ljudi češće ne čitaju. I ja sam sama eto zaboravila na pripovetku"Grad" , ali su mi te njegove reči  ostale urezane u pamćenje. Niko više tako lepo ne govori, pa da kaže vrućina i omorina. Kažu  toplo je ili sparno je ili nešto tome slično. Ali ova vrućina i omorina je nekako lepše vi odmah vidite tu sce

U novinama na jednom od mnogobrojnih portala stajao je članak o tome kako su logoraši u Jasenovcu jedini na svetu goloruki nasrnuli na svoje stražare. Iz nekog razloga članak me je zainteresovao mada je sadrzao i one uobičajne opise  da su nasrnuli  gladni iznemogli i bolesni, iako su znali  da će umreti da će većina njih herojski izginuti bez slave, spevova o njihovom herojskom činu i tome slično. Svakako da su  oni znali da im eto niko ni imena neće sećati, pamte se imena samo onih koji su preživeli i ta se imena obicna i napominju u svim člancima osim u ovom,dalje je stajalo ovako no oni su jednostavno  znali da će ih svakako ubiti, ma šta oni učinili , pa su odlučili da se brane. Ti su ljudi rešili da umru boreći se tako je stajalo u članku. Jedino je čudno eto što su baš ovde ljudi odustali od svojih života, svuda su drugde se nadali da će preživeti do poslednjeg dana to je mozda i očekivana reakcija nešto što su psihologijom predvideli ovi koji su logore smrti osmisli i što je i

Bazduljica (ovo bi trebalo biti jedna lokalna bjaka,jer predpostavljam je glupo pisati o predelima u kojima i nisam bila  ) “Ciganka sa kartama, a oči plamene,stara ogrlica i perle šik . Damu hrec ja htedoh na poklon od sudbine,a dobih ja tek keca pik. O za što sudbino ti moja zlehuda, dolinom suza me vodiš u muk Žica zarđala,rešetka debela, vagon stolipinski i točkova zvuk. ” Taganka iz Zone Sergeja Dovlatova   Bazduljica je jedno malo, belo, čupavo stvorenje, ponekad se moze pojaviti i crni primerak bazduljice, jer svaka vrsta ima ponekog   izuzetaka kao sto i u svakoj porodici postoji crna ovca , ali oni su izrazito retki, bazduljice su uglavnom bele boje. Bazduljicaa najviše nalikuje beloj loptici pamuka i po izgledu i po mekoći, mada morate mi verovati da su sve bazduljice su izuzetno mekog krzna. Sva je sre ća da su to retka i tako malo poznata stvorenja, pa ih niko ne lovi da od njih pravi obrube za bundu.   Osim toga   bilo bi ih užasno teško uloviti , jer one mog