Anino knjiško ćoše

Sada već davne dve hiljadite godine kada sam ja imala oko šest godina moja baba mi je ispričala jednu priču o svilenim bubama. To je bilo vrlo davno i ja se sigurno te priče ne bih ni setila da nije bilo ovog romana koji se zove "Svila" Aleksandra Barikoa romana o čoveku koji trguje svilenim bubama i teksta o toj knjizi na blogu Lovac u žitu . Trgovac bubama iz romana je bio jako uspešan u svome poslu, ali su iznenada sve svilene bube u Evropi počele da se razboljevaju i umiru. Niko nije znao razlog tome i kakva ih  je tačno  bolest napala, ali postojalo je još jedno mesto na Dalekom Istoku gde su svilene bube još uvek bile zdrave, pa se trgovac iz priče tamo zaputio da donese nove svilene bube u svoje selo i uspeo ih je doneti, ali se na svojim putovanjima zaljubio u jednu misterioznu ženu sa kojom nije zbilja nikada ni pričao. I sam roman je naeobično napisan tako da se uvek put ka tamo ponavlja istim rečenicama kao da ništa  što mu se na putu do tamo nije ni dogodilo i kao

Evo jedne liste za koju bi se moglo reći da nema veze ni sa životom, a kamoli sa situacijom u kojoj se trenutno nalazimo, al pravo da vam kažem ovaj tekst mi se već duže vreme mota po glavi delom ne znam ni ja zbog čega ,a delom zato što sam  negde pisala o tome kako bih volela da imam zmaja Baleriona , pa mi je neko rekao da je to detinjasto (iako taj neko ceo dan igra Majnkraft što jelte nije detinjasto ) , pa ovim tekstom želim  da malo sebe opravdam to jest da objasnim zašto ja volim Baleriona. Čitala sam i dosta ovih karantinskih  plejlista  , al ne dao vam bog da vam ja sastavljam bilo kakvu plejlistu, jer bi se svi snobovi ovoga sveta odmah sablaznili i doživeli srčani udar. Ako mi baš ne verujete evo trenutno slušam Cobijevu pesmu Budala koju sam videla na Nastajinom storiju i baš mi se svidja pesma iako nemamništa od navedenog  kao u pesmi uglavnom mi se svidja  zbog toga što ja stvarno ne znam veću budalu od sebe, al ozbiljno ne šalim se. Ne znam baš zašto ja uvek nekako se