Anino knjiško ćoše

"Lovac u žitu" me je potpuno oduvao što bi rekao Holden Kofild. To je jedna od onih knjiga koje vas potpuno uvuku u svoj svet i ne želite nikada da iz njega izađete niti da prestanete da čitate, a opet sa druge strane jedva čekate da dođete do kraja da biste videli šta će se na kraju dogoditi. Takve knjige kao što je " Lovac u žitu"  su ono najbolje što kniževnost može da vam ponudi one su čisto uživanje. Ove knjige su retke i one  tu su uvek za vas da ih ponovo čitate i volite. Svaka reč u romanu  je promišljena i savršeno uklopljena u jednu milozvučnu simfoniju.  I sada će mozda neki puritanci reći , ali kakve su to reči roman je pun psovki, slenga,žargona i kojačega, ali ako vi ne vidite bol koja se se iza tih reči krije i koliko je duboka tuga Holdena Kofilda zbog Džejn, zbog brata možda je najbolje da ni ne čitate nikakve knjige, jer kako ćete uočiti tu istu bol u nekoj drugoj knjizi koja koristi možda neke finije reči. Nije lepota književnosti u tome kolik

U nedelju 14.og jula je održana još jedna razmena knjiga u Novom Sadu pod nazivom „Knjige na sunce!“. Ne znam zašto pišem ovim novinarskim stilom koji ne volim, ali ne znam ni kako drugačije da počnem ovakav jedan tekst koji je o događaju, a ne o knjigama. Mada i u ovom događanju knjige svakako zauzimaju centralnu poziciju. Trebalo bi da počnem sa tim koje sam knjige na razmenu ponela , ali ja zaista ni sama ne znam odgovor na ovo pitanje. Ponela sam neke dečije knjige tačnije zbirke dečijih pesama koje nikako nisam volela kao dete. Zapravo kao dete  nisam mnogo volela poeziju osim naravno  jako divnih pesama Duška Radovića ili Zmaja ( toga se sećam da sam volela).  Bilo bi tačnije reći da sam više volela prozu od poezije, prozu sam obožavala. U našoj školi svake godine su se održavale manifestacije čijeg se imena takođe ne sećam valjda je to bila Pesnička štafeta ili tako nešto kao da poezija i trcanje imaju ikakve veze jedno sa drugim. Elem bile su posvećene pisanju poezije , pa bi

1.Knjiga ili elektronska knjiga? Draže su mi knjige u svom papirnatom obliku, nemam ništa protiv elektronskih knjiga samo ja nemam naviku da ih čitam plus sam negde pročitala da je čitanje sa ekrana sporije od čitanja sa papira,pa ga ne praktikujem. 2.Mek ili tvrd povez ? Svejedno mi je.  :) 3. Kupovina preko interneta ili u knjižari? Definitivno kupovina u knjižari . Volim da kad odem u knjižaru  prevrnem svaku knjigu  tamo i zasednem dok me ne pita bar troje prodavaca da li mi treba pomoć , pa tek onda uzmem ono po šta sam došla ili odem. 4. Samostalna knjiga , serijal ili trilogija. Serijal, volim razvučene dugačke priče koje nikada ne prestaju. :D Plus jako volim epsku fantastiku , a tu je retkost naći samostalnu knjigu skoro kao da tražite iglu u plastu sena. Tako da glasam za serijal. 5. Heroji ili negativci? Oduvek sam više volela heroje u knjigama, još od kad sam bila mala i čitala Harija Potera , uvek sam navijala za Harija, Rona i Hermionu i mrzela Snejp

Izvinjavam se što nije bilo dugo tekstova ovaj npr. već dugo stoji u pripremi , ali mi se iz nekog razloga nije obljavljivao , pa evo ga sada milion godina kasnije. Sigurno znate one istrorijske romane u kojima se glavni junak koga pratite uvek nađe u mnogobrojnim situacijama u kojima upoznaje čitavu gomilu u sadšnjosti slavnih ličnosti. Neki autori se malo zanesu pa se tako u romanu "Osmica" Ketrin Nevil na svakoj destoj strani našao neki novi političar, pesnik, slkar,idt. pa to sve to skupa izgleda jako neuverljivo. I onda ja dok sve to čitam prevrćem u sebi očima i govorim ma daaj nemoguće da ih je baš sve srela / sreo.  No međutim ova knjiga memoara "A ondak je letijo jeroplan nad Beogradom" Aleksanda Derokoa me je skroz opovrgnula i oduševila , jer izgleda da je tako nešto ipak moguće, ali naravno da je ovaj memoar bolji od takvih istorijskih knjiga , jer se sve zaista dogodilo i svi susreti su bili namerni tj on je kod tih ljudi išao da ih upozna nije na