Knjige na sunce

U nedelju 14.og jula je održana još jedna razmena knjiga u Novom Sadu pod nazivom „Knjige na sunce!“. Ne znam zašto pišem ovim novinarskim stilom koji ne volim, ali ne znam ni kako drugačije da počnem ovakav jedan tekst koji je o događaju, a ne o knjigama. Mada i u ovom događanju knjige svakako zauzimaju centralnu poziciju.

Trebalo bi da počnem sa tim koje sam knjige na razmenu ponela , ali ja zaista ni sama ne znam odgovor na ovo pitanje. Ponela sam neke dečije knjige tačnije zbirke dečijih pesama koje nikako nisam volela kao dete. Zapravo kao dete  nisam mnogo volela poeziju osim naravno  jako divnih pesama Duška Radovića ili Zmaja ( toga se sećam da sam volela).  Bilo bi tačnije reći da sam više volela prozu od poezije, prozu sam obožavala. U našoj školi svake godine su se održavale manifestacije čijeg se imena takođe ne sećam valjda je to bila Pesnička štafeta ili tako nešto kao da poezija i trcanje imaju ikakve veze jedno sa drugim. Elem bile su posvećene pisanju poezije , pa bi dolazili dečiji pesnici da izaberu najbolju pesmu međ učenicima , al sve ovo je služilo tome da oni promovišu svoje zbirke poezije koje bi prodavali po školama. I mislim sa je ovaj deo bio najvazniji to prodavanje knjiga. I nakupilo se podosta tih malih tvrdokoričenih zbirki za svaku godinu po jedna, a one sada samo skupljaju prašinu na mojoj polici, zauzimaju mi prostor i ne donose mi nikakvu radost. Štaviše više me podsećaju na to koliko meni nikada nije bilo jasno kako se pišu  pesme i na to kako me je mama terala da učestvujem na tim manifestacijama iako sam ja to prezirala. Zapravo svi su nas terali da idemo na tu štafetu evo ne znam ni ja zašto? Sada kada bolje razmislim nisam ja imala problem sa poezijom već mi nisu bili preterano simpatični pesnici koji su dolazili na ove svečanosti niti mi se dopadala njihova poezija. I valjda je to donekle i normalno nisu sve stvari za sve. I nadam se da nisu nikome trajno ogadili poeziju ovim prinudnim skupovima.

                    izvor upess.umn.edu
U svakom slučaju ja sam rešila da se ratosiljam moje neželjene zbirke zbirki, ali ih nažalost nisam odnela sve jer su bile teške , pa ću morati to da učinim iz više navrata. Što je možda i dobro jer tako mogu da posetim više razmena knjiga. Razmene knjiga su uvek zanimljive, a ja obožavam da donesem kući čitavu hrpu novo-starih knjiga potpuno besplatno. Isto tako obožavam da čitam tekstove o tome ko je šta od knjiga na razmeni našao ili na koga je naleteo. Takvi tekstovi su uvek uzbudljivi. I da ne zaboravim da pomenem zaista sam se super provela ovaj put.

Inače razmena knjiga je sada digitalizovana, pa nema onih kartica sa bodovima, a meni su srećom ostali i neki bodovi od predprošle razmene, pa sam uspela svašta da donesem kući mada jedva. Ne znam kako nikada ne primetim koliko hrpica knjiga postaje teška dok biram koje ću knjige uzeti, kao da me prostor prepun knjiga omađija , pa mi ne bude ništa teško ni da nosim ni da stojim. Koliko je teško hodati pod teretom primetim tek na putu do kuće kad treba odneti sve te knjige. Mislim da mi treba neko da ide iza mene i stalno mi govori nemoj uzimati toliko knjiga,nemoj uzimati toliko knjiga,  kao što je onaj rob išao iza Cezara da ga spušta na zemlju i govori mu da je samo čovek. Ili to ili da krenem da vežbam nema mi druge.
Kao i prošli put ovo  se sve dešavalo u dvorcu Eđšeg, a ja sam se setila da nisam ništa slikala tek kada sam krenula kući. Mada ja sam previše stidljiva da idem naokolo i sve fotografišem , a i da se upoznajem sa ljudima, pa sam samo zgrabila par knjiga i otišla. I sada najuzbudljiviji deo teksta ispričaću vam šta sam ja to našla u Novosackom dvorcu.

Prvo ću da pomenem jedan pomalo  treš naslov Ivane Stanković“ Bez daha“, jer sam tu knjigu doslovno ugrabila iz ruku nekojoj ženi koja ju je nehajno podigla samo da vidi šta je bilo ispod i verujem da me potajno dzadzuje što se laktam za laku literaturu, al stvarno me nije briga. Ivana Stanković je ne znam da li se sećate vodila onu emisiju Top model.  Elem ona je posle te emisije izdala i knjigu  u kojoj opisuje svoje manekenske dane i  mislim da je tu negde trebalo da bude i to kako je upoznala Kejt Mos. Elem ja sam krenula da čitam i dalje nigde nema Kejt Mos, uglavnom Ivana priča o svemu vrlo ulepšano i pomalo je i dosadno , jer je za sad sve uglavnom jako lepo, a ona je baš isto jako dobra i tralala, ali ja nastavljam da čitam iako nema nade da će biti bolje, jer sam baš obožavala njenu emisiju. I od tad sam baš jako želela da je pročitam i njenu knjigu, ali mi se nikako nije dalo da je kupim , a posle sam na to sve i zaboravila do pre par nedelja kada je izašao i drugi deo koji verovatno neću čitati osim ako ne naletim i na njega na nekoj razmeni.  U svakom slučaju ova knjiga me baš podseca na moje srednjoškolske dane i kako sam nestrpljivo čekala nove epizode svakog petka. Elem knjiga nije baš potpuno loša bilo je i par iskrenih momenata npr. Kako joj je bilo teško kada ju je napala neka žena fudbalera ili kada ju je izvređao komšija. Uglavnom mislim da je najiskrenija bila kada je govorila o negativnim komentarima i kako su na nju uticali. I ti delovi mi se zasada najvoše i dopadaju , jer je lepo videti da tako nešto može da se prevaziđe.

E sad sledeća stvar koju sam uzela je Majčanski proto Petra Kočića, iako već imam jednu knjigu pripovedaka Petra Kočića , a i učinilo mi se da sam uzela neku njegovu knjigu i na prošloj razmeni. Oko ove knjige sam se baš dugo premišljala , ali sam je na kraju ipak uzela jer je vrlo lepo zeleno tvrdo koričeno izdanje i mislim da ima i nekih pripovedaka koje nemam u drugom izdanju plus ima i drame, a ispostavilo se da i nisam pre ništa od Kočića donela sa razmene. Osim toga neko je hteo da je uzme , pa sam je brže bolje ugrabila. Inače trenutno i dalje čitam Kočićeve pripovetke i jako su strašno tužne i potresne, naročita U magli. Iako su jako tužne jedna me ja baš vratila u detinjstvo , ona o Jablanu biku, setila sam se kako smo je čitali na času. Baš je to čudno kako te i književnost kao mirisi može vratiti kroz prostor i vreme u kojem si ti bila ti , ali drugačija ti.

Uzela sam i jednu knjigu Umberta Eka „ Tajanstveni plamen kraljice Loane“ u izdanju Novosti. Baš dugo nisam čitala Eka, jer je on poprilično težak za čitanje zbog mnoštva informacija, ali čini mi se da je ova knjiga drukčija od ostalih knjiga, jer se direktno bavi njegovim životom.

                           abebooks.com
Najpre sam zapravo naišla na Lelejsku goru , koju baš dugo želim da pročitam . Negde sam čitala neki njen odlomak koji me je baš bio oduševio, tako da jedva čekam ovo da pročitam. Potom sam naletela i na knjigu „ Samac u braku“ Mir Jam. Ovo isto važi za treš literaturu, ali kada sam je otvorila početak mi je delovao sasvim pismeno sa vrlo lepim opisom prirode. Možda je ovo neopravdano okarakterisano kao loša literatura? Stvarno ne znam , ali jedva čekam da proverim. Inače nisam odgledala seriju  rađenu po ovoj knjizi, mada sam odgledala par epizoda, ali nije mi nešto bila mnogo interesantna, nadam se da će knjiga biti zanimljivija.

I sad obećavam da je kraj. Uzela sam i Anđeoski Pubis Manuela  Puiga u izdanju Novosti, iako mi se od Puiga više čita Deretina Izdaja Rite Hejvort. I ne znam ništa o knjizi zato je i kratak opis.

Inace želim da vam se zahvalim ako ste stigli do kraja nisam imala nameru ovoliko da vas davim , ali dugo nisam ništa pisala pa se tekst sam oteo kontroli i narastao do ovih  neočekivanih srazmera. Skoro pa čitave dve stranice ko još ima vremena za sve to! I obećavam da će sledeći tekst biti smisleniji i zapravo o jednoj sjajnoj knjizi. Hvala što ovo čitate divni ste. Pozdrav. :)