Anino knjiško ćoše

  Ovo je jedna fantastična knjiga koja pokazuje koliko mi generalno malo poštujemo svoju kulturu i sve vreme dok sam čitala ovu knjigu jako me je bilo sramota same sebe što za polovinu ovih autorki ja nikad nisam ni čula , a kamoli nešto njihovo pročitala. Zaista ne vidim nikakvo opravdanje zašto npr. Anđelija Lazarević, Danica Marković, Jelena Balašić, Milica Stojadinović, Draginja Gavrilović    nisu barem spomenute u srednjoškolskim čitankama kroz biografije ili neke njihove pesme,odlomke da barem čujemo da su postojale i stvarale nešto , a ne da u potpunosti ignorišemo njihovo postojanje i stvaralaštvo. Takođe mi nije jasno zašto Lagum Svetlane Velmar Janković nije još uvek uvršten u obavezne   lektire? Takođe mi nije jasno ni kako i zašto su svaremene autorke skoro potpuno zanemarene, jer su mi i one uglavnom bile potpuno nepoznate osim Milene Marković za koju sam čula jer je izdaje Lom i čula sam za roman Strah i njegov sluga , jer je zamalo dobio Ninovu nagradu .    U svako

Iskreno ova knjiga me je razbesnela, jer mislim da je na neki način protivprirodna i mislim da se kosi sa osnovnim ljudskim potrebama i nema apsolutno nikakve logike . SPOJLERI SU SVUDA Galad ima uređenje koje je napribližnije po uređenju nacističkoj Nemačkoj, ali pazi sad ovaj plot twist nije svoju dekstruktivnost okrenula ka imaginarnom neprijatelju kao nacisti (tu podrazumevamo Jevreje i sve druge narode) već su krenuli da uništavaju sami sebe i to vrlo aktivno i niko se tome nije pobunio. U društvu koje pati od drastičnog pada nataliteta , jer večina žena više nije plodno zbog zagađenja i zračenja, tim strušnjaka (pominje se tamo neki socbiolog) je odlučio da sprovede sledeće mere: 1. Da pošalje većinski deo stanovništva u radne kolonije da čiste zagađenja, da ih tamo ne hrane i da ovi umru u mukama. Ovde vidimo još jednu referencu na Naciste jer su logori preimenovani u Kolonije.Ono što je zanimljivo je da oni ne šalju tamo samo svoje političke neprijatelje već ug

   Norveška šuma je još jedan od romana koje sam nedavno čitala, a sa obzirom da mi se jako dopao rešila sam da mu posvetim poseban post.     Inače jako mi je bila zanimljiva činjenica da je ovaj roman toliko bio popularan u Japanu da je Haruki Murakami bukvalno morao da ode iz zemlje da ga ljudi ne bi konstantno opsedali. Čini mi se da je i ovde  jako popularna ova knjiga i da sam ja poslednja osoba u univezumu koja ju je pročitala, da su je svi oko mene već pročitali  i malo mi je žao što sam toliko to odlagala.    Razlog zašto sam to toliko odlagala je činjenica da ovo nije prvi roman Harukija Murakamija koji sam čitala pre ovog sam pročitala i "Južno od granice zapadno od sunca" i "Igraj, igraj, igraj"  i dok me je Južno od granice podjednako oduševila "Igraj igraj igraj"me je jako razočarala i malo i šokirala. Ja sam tada išla u srednju školu i  nisam je uopšte razumela. Osim toga znala ništa o Murakamiju i stvarno nisam očekivala da knjiga koja j

   Jako mi je teško da započnem sa pisanjem bloga, jer ne znam odakle bih počela, a imam osećaj da želim toliko toga da kažem odjednom. Naravno to je sve nemoguće postići u jednom ovom prvom postu i ja vam se unapred izvinjavam da mi ne zamerite na greškama i na nivou kvaliteta ovih objavi , jer još uvek nisam sigurna kako sve ovo funkcioniše.    Za početak želim da kažem da sam ovaj blog oformila na nagovor drugarice koja mi je rekla da bih mogla , bar da pišem o onome što pročitam,ako več ništa drugo ne radim u životu osim što čitam. I evo mene ovde. Poslučala sam njen savet i drago mi je da jesam, jer mi se čini da ne umem da govorim o knjigama uopšte uživo, a goodreads nije uvek podesan da se iznesu sve ideje i stavovi, jer na primer nema prostora da uporedim dve knjige ili da uradim neki zanimljivi upitnik o knjigama. Morala sam sve ovo da kažem napravim malu digrsiju za uvod i sada želim da pređem na prvu temu.    Ono što mi je palo na pamet da pišem je o knjigama sa Lagunine a