Ženska čitanka

  Ovo je jedna fantastična knjiga koja pokazuje koliko mi generalno malo poštujemo svoju kulturu i sve vreme dok sam čitala ovu knjigu jako me je bilo sramota same sebe što za polovinu ovih autorki ja nikad nisam ni čula , a kamoli nešto njihovo pročitala. Zaista ne vidim nikakvo opravdanje zašto npr. Anđelija Lazarević, Danica Marković, Jelena Balašić, Milica Stojadinović, Draginja Gavrilović   nisu barem spomenute u srednjoškolskim čitankama kroz biografije ili neke njihove pesme,odlomke da barem čujemo da su postojale i stvarale nešto , a ne da u potpunosti ignorišemo njihovo postojanje i stvaralaštvo. Takođe mi nije jasno zašto Lagum Svetlane Velmar Janković nije još uvek uvršten u obavezne  lektire? Takođe mi nije jasno ni kako i zašto su svaremene autorke skoro potpuno zanemarene, jer su mi i one uglavnom bile potpuno nepoznate osim Milene Marković za koju sam čula jer je izdaje Lom i čula sam za roman Strah i njegov sluga , jer je zamalo dobio Ninovu nagradu. 

  U svakom slučaju malo sam imala utisak dok sam ovo čitala da ja npr živim u Urugvaju i da ni ne znam gde je Srbija da za Srbiju nisam ni čula i da nisam ni znala da su oni tamo pismeni i da imaju spisateljice uopšte , a kamoli da one jako dobro pišu i stvaraju kvalitetna književna dela, a ne bi trebalo da je tako, jer ja ne živim ni u Urugvaju ni na Marsu i bilo bi lepo da neko negde barem spomene ove žene da bih možda mogla da potražim njihova dela. Još jedna stvar koja mi je pala na pamet jeste opet kako smo svi poleteli da čitamo Margaret Atvud kada je Netfliks napravio seriju po njenom romanu i samo zato što Netfliks neće napraviti seriju po nekom od romana navedenih u ovoj knjizi nama će oni ostati u potpunosti nepoznsti neotkriveni i strani, ali ćemo zato svi pročitati ono što nam servira Netfliks,ma šta to bilo. I možda bi ovo bio izolovan slučaj da mi zaboravljamo svoje spisateljice, a pisce veličamo, al to nije tačno , jer ni njih baš ne čitamo,iako smo za njih čuli  , jer eto ni njihova dela neće nikad biti Netfliksova serija, pa što bi smo ih mi čitali onda osima ako nas neko na to ne natera. Jedino se Andrić izdvaja iz kategorije nečitanih pisaca , jer njega su ovenčali velikiom svetskom nagradom , pa sve i da hoćemo ne možemo da ga zaobiđemo , a verujem da bismo i njega zaobišli u širokom luku da su slučajno te godine dodelili Tolkinu Nobela. U svakom slučaju sad već jako odlazim od teme ove knjige , al nije da se tako odnosimo samo prema književnosti na ovaj način, jer sam videla isti model ponašanja i u arhitekturi jedan primer kada su dodelili neku nagradu Sibinu Đorđeviću, ali ne i njegovoj ženi Mileni, iako su oni ceo život radili zajedno na svim projektima, znači žensko stvaralaštvo se u potpunosti negira i odmah otpisuje kao nevažno pomena, a sve ono što je stvorio neki muškarac će biti simbolično pomenuto, ali nije da će njegov rad neko zaista da sačuva nego će se to sve pustiti zubu vremena da ga proguta, jer eto u Srbiji niko ne održava zgrade,zašto bi,  niti poštuje neko graditeljsko nasleđe , pa se samo ruše naokolo stare i vredne kuće. To se isto odnos i npr i za neke predmete ili spise , koje smatramo nevažnim i nepotrebnih te ih bacamo u smeće , a možda bi im pre bilo mesto u nekom etnografskom muzeju ili su važni kao neko svedočanstvo nekog prošlog vremena. Zaključak je da odprilike nama ništa nije važno čuvanja ako ne datira iz peroda Nemanjića ili ako neko iz inostranstva nije slučano naleteo na to nešto i rekao da je to ok i potapšao nas po ramenu.

  Da se vratim na temu zaboravljenih književnica npr u Londonu postoji knjižara Phersephone books koja je specijalizovana za zaboravljene ženske pisce čije knjige više nisu u štampi i koje su oni odlučili da ponovo štampaju u divnim izdanjima po paprenim cenama i da ponovo upoznaju publiku sa možda nekim zaboravljenim važnim delima. E sad iako verujem da tu nesumnjivo ima sjajnih naslova koliko je verovatno da iskopaju buljuk neverovatno dobrih i zaboravljenih dela. Pa da jako malo verovatno i neke od tih knjiga i kada se ponovo pročitaju dopadnu se , ali ih opet zaborave oni koji su ih čitali. Ali gle čudna mi čuda mi zapravo imamo buljuk zaboravljenih knjiga ženskih autora i jako nas zabole za njih i njihove knjige, jer smo mi to tako baš hteli da se to zaboravi. I ova knjiga je verovatno jedini vid u kome će one biti ponovno štampane, jer ne znam ko bi se usudio da ih ponovo štampa.

  E sada pošto sam svašta rekla mogla bih i da kažem nešto i o knjizi  ona sadriži vrlo kratke biografije književnica, zatim neki primer onoga što su one pisale , a zatim i tekst književne kritike o delu i autorki koji pojašnjava ono što je dato primerom ili je obuhvaćeno celokupno stvaralaštvo ili je data detaljnija biografija. Ono što je korisno je da su navedena sva njihova dela kao i gde možete potražiti  još radova koji su se bavili njihovim likom i delom ukoliko želite da dalje istražujete, a naveden je i sajt knjiženstvo na kome možete pronači još informacija.

Jefimija

  Ona mi je iz najdalje istorije jedina bila poznata , jer potiče iz doba Nemanjića koje je omiljenonaše istorijsko doba dodouše tadakada je ona živela nije više bilo Nemanjića al nema veze tu su negde, osim toga je i bila prva žena koja je nešto napisala pa se i to nije moglo istorjiski zanemariti, te je ona pomenuta u čitankama. Ono što me je fasciniralo kako je zapravo tužno što je ona napisala o čemu ne sećam da su me učili, jer je njoj zapravo bilo zabranjeno da ode na grob svog muža i sina , jer su ih sahranili u Hilandaru da povećaju svoj politički uticaj. Te je ona izatkala svoju tugu i poslala svoju reč tamo gde ona nemože da ode , što je morate priznati izuzetno snažno i poeticno . Isto tako govori se i o njenoj političkoj moći i uticaju i životu , kako i o tome da njen status nije bio potpuno monaški što nas isto tako niko nije učio. Zašto bi?

Jelena Balšić

  Moram da kažem da je njena poslanica umiljata kao mače i da nikad nešto ljupkije i umiljatije  nisam čitala. Jelena Balšić je inače ćerka kneza Lazara i knjeginje Milice koja je vodila prepisku sa jednim monahom iz Jerusalima i ova poslanica je jedino sačuvano iz te prepiske. Sačinjena je po uzoru na već neke postojeće poslanice Jovana Rilskog, ali to joj ne umanjuje istorijski značaj , a ni književni ugođaj dok čitate , jer opšte je poznato da izvrsni umetnici uvek malo i kradu.

Eustahija Arsić

  Neni tekstovi mi nisu bili zanimljivi, ali se ne može osporiti njen istorijski značaj , jer je ona bila prva žena koja je štampala neku svoju knjigu te je time utrla put za buduće generacije. Osim toga bila je zaluđenica Dositejevog učenja te je propagirala prosvetiteljstvo i važnost čitanja. Osim toga čini mi se da je ona bila vrlo inteligentna žena koja je imala veliku skolnost ka prirodnim naukama te je nastojala da objasni pojave oko sebe , ikao nije imala pristup nikakvom formalnom obrazovanju te  malo podsećaju na zapise iz beležnica Leonarda Da Vinčija koji je beležio pojave u prirodi i hteo da ih objasni ali nije imao čime da ih ispita. Ono što je tužno je da je ona zapravo svesna koliko je društvo limitira , te svojim prosvetiteljskim tekstovima poručuje ženama da čitaju knjige i tako rade na sebi i svom samoobrazovnju , jer je svesna da je to jedino što im je tada bilo dostupno od obrazovanja, a možda bi ona bila sjajna naučnica da je živela drugačijim životom.

Milica Stojadinović  Srpkinja

  U knjizi je izdvojeno jedno pismo koje je zaista zanimljivo , jer ima istorijsku važnost ,jer su svi akteri zaista postojali , ali ima snagu fikcije i vi imate osećaj da ste se preneli u XIX vek u Beč i tuda sa njima šetate. Tu se nalazi i jedna pesma koja u potpunosti podseća na Desankinu" Ne nemoj mi prići ", što sam primetila i u još par pesama drugih autorki , te možemo možda i da kažemo da je Milica počela tu neku tradiciju ljubavnih pesama o čežnji i stidljivoti. Za razliku od Desanke Maksimović  ona je danas zaboravljena kao i njene pesme i prepiska , iako je njene pesme u to doba čitali knez Mihajlo Obrenović i Vuk Stefanović Karađić i mnogi drugi. Koje je ona inače lično poznavala i o njima pisala iz jednog zanimljivog ugla savremenice  i taj ugao nam daje jednu potpuno novu perspektivu i drugačiju percepciju o njima. 

Draginja Draga Gavrilović

  Draginja Draga Gavrilović je bukvalno srpska verzija Džejn Ostin, koju za razliku od Džejn  niko živ ne čita i njene knjige su štampane samo jednom kao sabrana dela i toliko su retka da ih možete naći samo  u Matici  Srpskoj. Napisala je „Devojački roman“ čiji se odlomak našao u ovoj antologiji i koji govori o tri sestre koje razgovaraju za vreme jedne oluje o tome kako je jedna od sestara odbija sve prosce čak i izvesnog grofa koji je inače njihov poznanik i možda i porodični prijatelj, što se može naći kao motiv kod Džejn Ostin kao i kod Luize Mej Alkot. Ono što ja ne znam je da li na kraju junjakinja ovog romana doživljava neku promenu te se ipak udaje za grofa ili ostaje pri svojim tvrdnjama da je ona učiteljica i da želi time da se bavi i zapravo me jako zanima , jer je početak bio jako dobro napisan i razmišlja da se učlanim u Maticu. To da je ona učiteljica opet nekako asocira na sestre Bronte. Čak je i živela u vreme XIX veka koje iz naše perspektive deluje romantično te zaista ne znam šta je razlog ne čitanja ove knjige. Možda nema srećan kraj kao kod Ostinove ? Da li sam već napomenula da me živo zanima šta će se dalje desiti.

                    izvor sr.wikipedia.org

Danica Marković

  Inače ne znam šta drugo da kažem osima da su me pesme oduševile, a tekst, pripovetka o Milici Lazarević nasmejao i zabavio. MIslim da je najveća šteta što njene pesme nisu nigde uvrštene i čitanke, jer je njihov kvalitet još onda primećen , pa zaboravljen i ne znam šta drugo da kažem osim da ću i njih potražiti da ih pročitam.

Anđelija L. Lazarević

  Anđelija Lazarević je bila ćerka Laze Lazarevića koja je od svog oca nasledila talenat za pisanje , ako joj ovo nije dovljna preporuka onda ništa nije, mada je to ujedino i bilo njeno najveće prokletstvo ,jer ona nikada nije bila u stanju da pobegne iz senke svoga oca , pre svega zbog nesigurnosti i straha od njegove veličine,  zatim zbog bolesti sa kojima se borila hrabro i stoički kakve poput Fride Kalo, a moramo malo i da okrivimo i društveni kontekst. Ona je zapravo ceo život bežala od svog talenta za pisanje i školovala se kao slikarka i time se uglavnom bavila, svoje tekstove je objavila tek pred smrt.  Moram da napomenem da sam baš zbog njene pripovetke Dve vatre i kupila ovu knjigu , jer me opčinila kada sam uzela knjigu u ruke u knjižari, a baš njenu pripovetku sam otvorila, jer me je zainteresovala njena ličnost i fenomen naslednog talenta koji je npr slavljen kod Aleksandra Dime i njegovog sina , a ovde je zaboravljen. Tekst o Anđeliji sam našla na blogu prerazmišljavanje , pa vam savetujem da pogledate.

                           izvor arte.rs

Isidora Sekulić

  Evo  je druga književnica čiji mi je rad bio poznat, mada moram da priznam da sam čula samo za Pisma iz Norveške i Gospa Nolu, a ne i za Đakona Bogorodičine crkve čiji je odlomak izabran za ovu antologiju, koji je fantastičan i zahvljujuću kome sada želim da pročitam delo u celosti samo vam savetujem da ne pročitate baš i kritiku dela na kraju , jer će vam prepričati celo delo što ne znam da li je baš cilj kritike moglo je to i drugačije da se napiše ili da stave neki drugi tekst o njenom celokupnom delu i životu.

Desanka Makismović

  Treća spisateljica za koju sam čula i za koju ste svi čuli i koja je sjajna i verovatno je suvišno da bilo šta drugo kažem.

                        izvor opanak.net

Svetlana Velmar Janković

  Svetlana Velmar Janković je moje najveće otkriće i autorka koja me je najviše oduševila. Njena knjiga Lagum će se naći prva na mojoj listi čitanja i kupovine. Planiram da pročitam sve što je ova žena ikada napisala. Lagum je naš najveći  zaboravljeni klasik , roman kako već hoćete da kažete.  Lagum je jedna saga o propasti građanske porodice za vreme komunizma, način na koji ona opisuje prostor Beograda je fascinantan i ni jedan drugi pisac nikada nije video Beograd očima ljubavi kao Svetlana , to je nešto zaista neverovatno i preporučujem da  uzmete makar neku njenu knjigu.

Judita Šalgo

  Njena pesma  Gluvi telefoni je potpuno autentična, originalna i savremena po temeatici problema jezeika danas,neverovatno, genijalno po pitanju na koliko sve načina može da se čita skoro kao neke puzle, jako zanimljivo skoro vizuelno. Nikad nisam čitala tako dobru pesmu i zaista želim da nađem neku njenu zbirku. Put za Boribidžan mi je bio ok , ali mislim da bi mi bio naporan za čitanje , jer zaista iziskuje jako veliku koncentraciju.

Milica Micić Dimovska

  U knjizi je izdvojen tekst koji je izvestan omaž Milici Stojadinović Srpkinji koji pokazuje koliko su zapravo naše spisateljice dobro upoznate sa našom celokupnom istorijom književnosti koju smo mi svi namerno zaboravili i koliko je možda baš ta književna tradicija uticala na njih i njihovo stvaralaštvo. Inače tekst je jako zanimljiv i želim da ga pročitam u celosti, zaista je to primer sjajnog istorijskog romana-fikcije.

Vida Ognjenović

  Kuća mrtvih mirisa ima jednu notu egzotičnog i orijetalnog pisanja koje me je u potpunosti privuklo i nemam pojma o čemu je roman , ali želim da ga pročitam celog. Osim toga pomenut je njen rad u PEN centru što je izuzetno značajno.

Radmila Lazić

  Radmila Lazić ima sjajne pesme.  Potražiću celu zbirku potražite je i vi. skroz je nekako nihilistička i zabavna.

Gordana Ćirjanić

  Gordana Ćirjanić je dobila Ninovu nagradu za roman Ono što oduvek želiš.  Odlomak je bio sjajan. Inače taj naslov se može interpretirati i na ovu antologiju ovo je knjiga koju ti oduvek želiš , a ni ne znaš da je želiš niti da postoji i onda je nađeš i skroz se zaljubiš. Inače roman je o jednom sredovečnom čoveku koji je opčinjen malim ekranom i seća se sa nostalgijom i kajanjem svoje prošlosti. Jednom rečju savrčen roman. Savršeno savremen. „ Život u ekranu je varka , vrhunska varka, pa ipak, onaj ko na nju pristane ne trpi obman- nema nade da će ikada postati nešto više od gledaoca, ni lažnih obećanja o zajedništvu sa ljudima. Književnost zavodi, poput života;sa ekranm su čista posla kao sa smrću.”

Nina Živančević

 Pisala je pesme i pradavala po raznim gradovima sveta , ali njene pseme nisu po mom ukusu il što bi rekli Englezi nisu my cup  of tea.

Biljana Srbljanović

  Biljana Srbljanović piše sjajne drame sa vrlo mračnom tematikom predstavljene uvek kroz prizmu detetovog pogleda na svet. Vrlo potresan tekst. Možda bi trebalo češće da idem u pozorište , jako me zanima kako Porodične priče izgledaju kada se postave na scenu , jer su savršene ovako samo na papiru, a drame su uvek veličanstvenije kada se zapravo izvedu.

Mirjana Novaković

  Ne znam koja po redu spisateljica za koju sam čula, uglavnom zahvaljujući goodreadsu i tome što je zamalo dobila Ninovu nagradu, mada ja iskerno mislim da su pogrešili što je  njoj nisu dodelili, jer romanom Strah i njegov sluga smo mi dobili naš lični odgovor na jednu veliku književnu tradiciju mita o Faustu .Mit o Faustu potiče iz Nemačke i bio je deo folklora i tradicije lutkarskog pozorišta dok ga nije obradio Gete , zatim ovaj mit dobija druge oblike kod Tomasa Mana  i Bulgakova, čiji je Majstor i Margarita bila uzor za stvaranje ovog romana. Ali nije ovo jednini podtekst koji se nlazi u ovom romanu koji je satkan iz mnogih referenci na mnoge druge autore i njihova dela , što ja nikada ne bih ni pprimetila da nije bilo onog teksta o romanu koji je napisala Lidija Delić. Da nabrojim neke od parafraziranja i pozajmljene delove (svi dobri umetnici kradu i načine reči svojim) iz drugih dela koja su manje ili više očigledna: narodna poezija (tekst u desetercu), Derviš i smrt, legende o Svetom savi i đavolu, Gorski vijenac, Na Liparu Jakšić, Možda spava Dis,, Dolap Rakić, Seobe Crnjanski, Biblija,Odiseja, Mobi Dik,Kristofer Marlou, Hamlet Šekspir i Ana Karenjina Tolstojeva.Obožavam knjige koje imaju nešto neku vezu sa drugim knjigama makar i indirektnu i skrivenu kao ovaj roman , pa jedva čekam da i njega pročitam, Moram priznati da sam skroz zaboravila na njega , ali da se sada popeo na listu visoko prioritenih knjiga koje želim da pročitam.

Milena Marković

  Knjige Milene Marović već dugo vremena merkam i planiram da kupim , jer sam ja jedna od onih ljudi koji obožavaju Lomova izdanja , pa bih kupila bilo šta što oni izaju iako nemam pojma o čemu se u knjizi radi. I tako uvek planiram da kupim neku njenu knjigu , ali se nešto ispreči , a planiram i da sakupim sva njihova izdanja , jer su divna i sjajna po izboru i po prevodu i po svemu. Elem mislim da ću pesme svakako uzeti da čitam, jer mi se jako dopadaju. Drama Brod za lutke je velika drama , jedna od onih sekira za smrznuto more u nama.

  Ovde je kraj mom prikazu , nadam se da će barem neko potražiti ovu knjigu i otkriti sebi neku novu omiljenu spisateljicu.