Dočekivanje vozova

Baš dosta ljudi koje poznajem ovako van ekrana me je pitalo da im preporučim neki film, valjda su čitajući ove tekstove o knjigama zaključili da ja umem jednako da govorim (pišem) i o filmovima, ali tu su se malo prevarili, jer pravo da vam kažem iako volim da gledam filmove malo koji me dotakne u smislu da me promeni ili uteši kao što to knjige koje čitam učine, pa stoga i nemam neku stvarnu potrebu da o njima pišem. Naravno i tu postoje izuzeci i ovom prilikom bih želela da govorim o upravo jednom takvom filmu , ali naravno u kontekstu ovog bloga koji je ipak posvećen mojoj ljubavi prema knjigama , pa ću ih na neki način usporediti , jer sam nedavno pročitala „ Trainspotting“, ali prvo koja reč o filmu više iz razloga što sam njega prvog pogledala nikako zato što mi je on draži od knjige.


Bilo je to davne 2015 i ja sam sedela sama u stanu  i listala kanale na TV-u. Trebalo je da odem do faksa na neke vežbe uskoro, ali nisam imala volje ni snage za bilo šta , pa sam samo počela da gledam film koji je tada upravo bio počeo. I da zaboravila sam da kažem da mi je film  dao malo  snage  , pa sam zapravo i otišla tako gde je trebalo da odem  i odgledalasam  kraj filma na laptopu. Naravno bio je to Trainspotting tada na TV-u i potpuno genijalna prva scena u kojoj Iggy Pop peva „ Lust for life“ ili ti Žudnju za životom  dok vam narator govori potpuno suprotno tj. da izaberete život , porodicu prijatelje i gomilu materijalnih gluposti koje vam ne trebaju dok neki momci trče sa ukradenom robom bežeći od policije. Naravno narator je ironičan, a ako ja nešto u životu volim to je onda ironija i samo zbog te ironije je meni ovo jedan od omiljenih filmova. Osim ironije ova prva scena savršeno ilustruje i tu neku dvojakost čovekove prirode sa jedne strane tu je želja za samodestrukcijom, a sa druge je želja za samoodržanjem i te dve sile koje pokreću ili uništavaju čoveka. One su u sukobu u ovoj sceni i u svakom trenutku naših života, a u ovoj sceni kod ovih likova naravno preovlađuje ova druga destruktivna , jer junaci ovog filma su očajni , a ne znaju ni sami zašto, što se možda lakše može uočiti u samoj knjizi , ovako sam ja samo predpostavila da su oni očajni i ispostavilo se da sam u pravu. Taj njihov očaj je ono sa čime sam delimično mogla i ja da se identifikujem i naterao me je da se sa njima saosećam da ih žalim i da navijam za njih da im bude bolje , makar to značilo i sebičnost i odlazak kao što to Mark na kraju čini. Trainspotting je savršeni film da ga gledate ako ste u stanju apatije ili ako sabotirate sami sebe da vam bude bolje , jer će vas utešiti , šokirati malo drmnuti iz transa . .  I sad jeste znam da zvuči čudno da vas uteši gomila narkomana koji doslovno plivaju u govnima, ali tako je bilo ovaj film me je utešio kada mi je bilo teško i zato ga volim. Možda je to ono što se u staroj Grčkoj zvalo katarza i možda je ovaj film najbliže što ćemo ikada prići Grčkoj tragediji i doživljaju katarze.

slika je sa https://www.huffpost.com/entry/trainspotting-netflix_l_5d9273aae4b0e9e760516fb7

 Još jedna po meni  najbolja možda tačnije najdraža  scena je takodje prepuna ironije. To   je kada se Mark predozira , pa ga njegov diler vuče po podu i ubacuje ga u taksi, ali ne zato što mu je stalo već više onako radi reda čisto da ne bi umro u njegovom stanu da ne bude baš kriv za njegovu smrt pred ljudima koji će morati telo da mu odnesu. I tako dok ga on vuče kao vreću krompira u pozadini Lou Reed peva Perfect day "Oh it's such a perfect day I'm glad I've spent it with you" tj. ''O kako je ovo savršen dan drago mi je da sam ga  proveo sa tobom''. To su otprilike razlozi zbog kojih ja volim ovaj film i to nije zato što je meni kul što su oni ceo dan na heroinu , niti smatram da je kul isprobavanje droga , pa da vi ili ja treba da se drogiramo. Ovo čisto kažem , jer eto ima  ljudi  koji dalje od te igle u ovom filmu ništa ne vide i ne bih da ispadne da ja ovim tekstom želim da glorifikujem zavisnost od opijata ili bilo koju drugu zavisnost. Ok? Ok. Pošto smo to rešili idemo dalje.


 Što se tiče knjige ona je odlična i dosta se razlikuje od filma, pa je možete čitati i ako ste predhodno odgledali film,  a da vam to ne umanji uzivanje u njoj. Knjiga je jako dinamicna i teško se ispušta iz ruku. Napisana je iz perspektive više likova dok npr. u filmu vi pratite priču iz ugla Marka Rentona. Mozda bih vam savetovala da najpre pogledate film , jer će vam tako biti lakše da popamtite likove. I to je jedina zamerka koju imam u vezi ove knjige to što likovi nisu dovoljno opisani da možemo da ih zamislimo te tako i fitički razlikujemo jedne od drugih. To nije slučaj naravno za sve likove npr Tomi je jedan od likova koji je opisan. To je onaj lik koji se pojavljuje i u filmu i koji se navuče na heroin nakon što ga je ostavila devojka. Tomi je ovde zapravo jedan od najtragičnijih likova u knjizi i u filmu, zato što on najviše i najbrže propada od svih njegovih prijatelja. On na kraju i umire od side tako što ga jedno mače zarazi nekakvom bakterijom , jer on nije imao snage  da čisti za njime.

 Elem obicno se ljudi žale kad se nešto previše opisuje , a ja se eto žalim kada opisa ima malo. E sad ja sam zapravo se plašila da će knjiga biti bezveze u odnosu na film baš zato što te kultne scene iz filma neće pratiti muzika , ali sam s zapravo prevarila , jer se te kultne  scene koje sam vam opisala uopšte ni ne pojavljuju u knjizi, ali pojavljuje se dosta drugih likova i situacija , a i  pojavljuje se neka druge muzike  koju ja iskreno ne preporznajem , jer nemam baš bog zna kakav muzički ukus.

 Osim toga i ove pesme koje sam navela u početku teksta sam zavolela uz ovaj film. U svakom slucaju jednog  dana ću prelistati moj primerak Trainspottinga i pokušati da pronađem sve pesme koje se tu pominju ili što da ne pročitati je opet. Ono što mi se posebno dopalo , a što sam već pomenula je to što vi vidite mnogo jasnije nego u filmu koliko su sami junaci očajni i izgubljeni. I koliko sebe smatraju za "scum of the earth" vidimo koliko su oni zapravo neobrazovani , siromašni toliko da i ne idu nikad u centar grada ,  žive samo u tom svom kvartu i čude se turistima koji idu u centar Edinburga i obilaze tvrđavu i u jednom trenutku shvataju da oni tamo nikada nisu isli iako su ceo život proveli u Edinburgu. Očajni su i zato što nemaju ništa da rade niti žele išta drugo da rade osim da idu na žurke i da se konstantno opijaju bilo čime. Nije uopšte ni toliko bitno da bude u pitanju  heroin kao što je to prikazano u filmu, opijaju se oni i alkoholom i drugim drogama , lekovima u suštini nekada im nije ni bitno čime samo da budu konstatno u tom stanju obamrlosti i da  im nije do ničega stalo. Ili imate Begbija koji je konstantno pijan i besan i koji ide i lomi stvari i ljude , jer je nesrećan , jer njegov otac je pijanica koja ga ni prepozna kada ga sretne na ulici od silnog pića.

I sad možda se to ništa ne vidi u našminkanoj Holivudskoj verziji , ali svi likovi u romanu se bukvalno raspadaju od uticaja  droge i to je tako sjajno prikazano kada se Mark pogleda u ogledalo i ugleda svoje lice koje buknulo od akni i kako ni ne prepoznaje sebe. Tako da jako je dobro pročitati i knjigu , a ne odgledati samo film  da biste videli malo i naličje cele te priče čisto da ne biste bili kao glupi turisti koji odlaze u Edinburg , pa sada umesto da idu da obilaze taj čuveni zamak idu da probaju heroin, jer eto to tako rade u filmu. ( Ja sam barem tako čula da to rade turisti u Edinburgu). Što je potpuno idiotski, jer život nije film i nećeš ti postati kao lik iz filma samo ako uradiš isto što i on, mislim nećeš sigurno postati Mark Renton ako posetiš jednom Edinburg i probaš heroin isto kao što nećeš postati Supermen tako što okačiš sebi plašt na leđa i skočiš sa zgrade, samo ćeš u oba slučaja vrlo verovatno sebe ubiti. Mislim da je problem svih tih ljudi  što se nisu uopšte zapitali zašto sada taj Mark jeste na tom heroinu, jer nije razlog tome to zato što je turista i zato što mu je dosadno, već to što ima problem sam sa sobom i zato što i ne ume da artikuliše taj problem koji ima to jest nije mu ni jasno zašto je tačno nesrećan  , pa zato u knjizi kada ga pošalju kod psihologa krene da se iščuđava što sad  treba da analizira svoj život i da potraži problem koji ga muči.


Jako mi je drago što sam konačno i otkrila šta  zapravo znaci Trainspotting ( na kraju Platoovog izdanja postoji objašnjenje), jer  ja sam bila ubeđena da se naslov odnosi na vozove koji su se Marku priviđali u filmu dok on pokušava da se skine sa droge, ali to zapravo nije to . ( Inačehvala Platou što su mi poslali knjigu u nagradnoj igri.) Inače mislim da je knjiga vernija naslovu koji ću vam objasniti u slucaju da nemate ovo predivno izdanje, jer trainspotting zapravo znači dočekivanje vozova ili to što oni po ceo dan ne rade apsolutno ništa. Kao kada bi  bukvalno sedeli na stanici i gledali kako ljudi i vozovi prolaze pored njih dok oni sede i što bi rekli ovi u prevodu broje šine. U bukvalnom prevodu trinspotting bi značilo blejanje.

Oni po ceo dan ama baš ništa ne rade i dani im prolaze u konstantnom opijanju u odlascima na zurke i  drogiranju,  dok u filmu npr iskljucivo je fokus na heroinu i sami likovi deluju mnogo aktivniji te češće nekud idu, nešto kradu, dok u knjizi stičete utisak da se sve što se desi nije posledica neke njihove direktne akcije nego da se to sve samo slučajno događa kao potreba da nađu sledeću dozu , a da se život dešava usput. 


Isto tako  se stiče utisak da je ovaj roman sasvim slučajno i sa lakoćom komponovan  ,a  ustvariš  verujem da to nije bio slucaj ,već da je ovaj roman pažljivo tako strukturisan i komponovan da deluje kao da se sve ovo iz knjige dogodilo u stvarnosti i da je samim tim i slučajno , ali da vi to kao čitalac ne mozete da primetite to da zapravo neko stoji iza ove priče kao njen autor.

I za kraj čuvena uvodna scena kojom počinju film i knjiga potpuno upečatljivo i neponovljivo.


„Izaberi život. Izaberi karijeru. Izaberi porodicu. Izaberi jebeni veliki televizor, izaberi mašinu za veš, kola , CD plejer i električne otvarače za konzerve. Izaberi zdrav život, nizak holesterol , i osiguranje za zube. Izaberi fiksnu kamatu za otplatu stana. Izaberi prvu kuću. Izaberi prijatelje. Izaberi trenerku i kofere koji se slažu. Izaberi odelo iz tri dela na zajam u raznim jebenim dezenima. Izaberi da budeš sam svoj majstor i de se pitaš ko si ti uopšte kog kurca nedeljom ujutru. Izaberi da sediš na tom kauču gledajući zatupljujuće, ubistvene igre na sreću , dok trpaš đubre od hrane u usta. Izaberi da istruliš na kraju sveg , trošeći poslednje sate u nekom sumornom domu , kao neko koga se samo stide sebična, sjebana derišta koja si napravio da bi imao ko da te zameni. Izaberi budućnost. Izaberi život. Ali zašto bih ja hteo da uradim tako nešto? Ja biram da ne biram život. Zbog čega? Nema razloga. Kome trebaju razlozi kada imate heroin?“