12 nemogucih

 Pre izvesnog vremena sam zapocela da citam knjige iz raznih krajeva sveta, cilj je bio procitati knjigu iz svake zemlje po jednu, kad vec ne mogu tamo i da odem licno,sto i nije neka steta, ali nekada sam imala zelju da obidjem svet, sada ne zelim vise nista odim da mozda pobegnrm u neku sumu da ne moram nikoga da gledam. Bilo kako bilo, sasvim svesno i namerno sam odustala od tog citalackog poduhvata pre svega zato sto mi de ucinilo da je to mozda dosadno , ne meni naravno nego citaocima ovog bloga te bi mozda bilo zgodnije da citam nesto poznatije poput "Lovca u zitu"i drugih kultnih romana, no kako je od tada proslo dosta vremena , a ja i dalje zelim da procitam po knjigu iz svih krajeva sveta , iako mozda vise i nemam zelju da bilo gde idem dalje od sopstvenog kreveta ( uhvatila me je nekakava oblamovstina) , odlucila sam da nastavim ovo putesestvije, sad vec ne znam kojom knjigom po redu , uostalnom to nije ni bitno, a citalac, ako takvih uopste ima ce valjda naci za shodno da mi oprosti sto mu dosadjujem i naci ce nesto zabavnije , internet pun svega , sigurno cete naci nesto zabavnije.

Sto se mene tice meni je sasvim zabavno ( to je glavni razlog zasto se ovo nastavlja , jer meni jest zabavno) i pronasla sam tu neku knjigu pod nazivom "12 (dodato) nemogucih". To je naravno zbirka prica navodno ih ima dvanaest , iako ih je zbilja u stvarnosti samo devet , a verujte brojala sam ih vise puta, doduse prica ima dvanaest , ali autora ima samo devet sto je mene silno razocatalo, no ja brbljam. To sa brojem dvanaest je samo trik da se upecaju ljudi poput mene koji veruju da brojevi imaju neka magicna svojstva (meni doduse sasvim nepoznata), ali kako da i ne verujete u magiju btojeva, eto uzmite na primer zlatni presek, pa zar to nije jedan magican broj sve sto u sebi ga sadrzi nama je lepo i nas mozak ga automatski sam izracuna kao kakav digitron ili redimo obim Panteonove kupole zasto je Vitruvije odabrao bas taj, a ne neki drugi( mene to zbilja zanima)? Price ovih autora su odlicne zapravo su sasvim genijalne i citaju se u dahu, posle njih se nalaze zapisi Srpka Lestarica o piscima ovih prica to jest ono malo sto je uspeo da napabirci o njima, jer o njima se ne zna toliko toga. Meni se ne dopada ni najmanje Srpkova potraga za ovim piscima i njegova objasnjenja o njima i gde bi oni mogli biti, iako je je to sve zbilja zanimljivo, misteriozno mozda cak i intrigantno, nalazim da me ta potraga za njima umara, iako je zbilja zadivljujice sto je on zbilja obisao sve te zemllje kao i casopise u kojima su te zbirke izlazile kupujici ih po bazarima. Vise mi se dopada da procitam same price i da verujem da je i njihove autore kao i protagoniste njihovih prica " pojeo mrak" kako se izrazio i sam Lestaric. Dakle to je devet prica , devet arapskih autora zbog kojih su oni imali neprilike i mozda je bizarno to sto ih citamo mi u Srbiji, a ne ljudi iz zemalja iz kojih poticu, prosto jer one tamo nisu nikako mogle da prodju cenzuru, ali eto sta cete, bolje ista nego nista i mi smo eto nekakvi citaoci. Mada ja za sebe smatram da sam poprilicno prosecan citalac , to sam zakljucila pre neki dan , i uopste ne citam dovoljno, ni blizu dovoljno te i nemam prava da zakeram drugima sto ne citaju, ali citati je svakako dobro i poucno sto bi rekla ona devojka sa youtubea Books save lives so keep reading ( ne znam samo kome?). Mozda je ova knjiga delimicno i varanje, jer sada razlicite price predstavljaju razlicite zemlje, ali ovo nikako ne iskljucuje ni cinkenicu da cu mozda ako bog da da procitam i neki roman iz ovih zemalja, ako ne nikom nista i ovo je bilo nesto. Mozda je to zato sto su same price neverovatno zanimljive i nisu nalik nicemu sto sam do sada imala priliku da citam, a opet je to nesto sto je i meni padalo na pamet u idejnom smislu na primer da se glas ubijeng i dalje cuje, ali u nekom drugom obliku, pa je zanimljivo da neko napise ono sto je i vama palo na pamet.U pricama mozete da osetite njihov ocaj , kao neki ocaj progonjene zivotinje koja je u bezizlaznom polozaju i to se jasno cita cak i onda kada su price duhovite. Doduse ova sintagma za ocaj progonjene zivotinje mi je prvi put pala na pamet kada sam citala stihove Antuna Branka Simica, mada moze se primeniti i na recimo ovu pricu iz Maroka o glasu koji odjekuje. Doduse ima i onih poznatijih koji su zavrsili zbog svog pisanja i u zatvoru i o cijim se biografijama dosta zna , mozda mi se samo nisu dopale ove dve biografije sa pocetka. 

Kad su konji klasali (Kuvajt)

Ova prica me je najvise dojmila. U ozmisljenoj zemlji izdat je dekret po kome se ljudima oduzimaju njihovi konji. Zatim su ljudima konje vratili uz napomenu da ih moraju nauciti da cute ili ce im ponovo konje oduzeti sa time da nisu rekli sta ce dalje sa konjima biti. Konji naravno ko konji ne mozes ih nicemu nauciti, pa to ti je, to je sve zadrto i zavrntuljeno, pa jos onda stane da njisti i iz inata, prosto kao da hoce da se buni. Nije da ja sad ovde hocu nesto da tumacim , ali eto mene je ova cela prica podsetila na moju majku i kako je pokusavala da mi kaze da ne treba da pisem o ljudima koji slazu kutujr po hangarima (slicnim onim Amazonovim predpostavljam) za maturski ispit, dosuse ja nisam konj, konj je ipak plemenita zivotinja , samo hocu da kazem da nije bas uspela da me ubedi u to da ne treba pisati, bolje da je ucila magarce da ne najacu. Elem konje su na kraju pobili i bacili u neku provaliju iz koje je niklo klasje, sto bi rekao Santic "O klasje moje iza golih brda".

"U mecavi"

"U mecavi" je pica jedine autorke u ovoj zbirci. U njoj jedna zena ceka davno ugovoreni sastanak samo sto je onaj koga ona ceka verovatno odavno poginuo u ratu, a ona uporno ubedjuje konobare i drugo osoblje da ce on neizostavno doci, iako on nece doci i ona njega ceka sasvim pogresne godine. Zatim primecuje da ljudi ne izlaze napolje po mecavi i kisi te je zbog toga ona jedina u lokalu i da ce doci popodne kada ce onaj koga ceka neizostavno doci .