Priča o Ladi i Svarogu

Jenoga dana jasuci kroz planinu Svarog se obreo u Zutiboru, tako sumi koja nije licila ni na jednu sumu koju je do sada video.I jašući kroz nju Svarog se svemu čudio, jer nije mogao da se ne zadivi lepoti tog mesta i sve se osvrtao, jer nije mogao da nađe put natrag, a nije znao on  ni kako se to mesto zove, no mu se učinilo da je savrseno lepo i da je za njega stvoreno to jest da e to mesto dostojno jednog boga Sunca,pa je resio da se tu nastani . Svo drveće i svo lišće bilo kao od zlata. Bilo je tu breza blele srebrne kore i zlatnog lišća i drugog drveca zlatnog i srebrno skovnog lisca bilo je tu jablanova potpuno zlatnih.Svaroguse toliko dopade da je on poceo da zida tu jednu kucu. No kako je trazio materjale od kojih ce tu kucu sazidati naidje tako na jednu devojku gde sedi na jednom oborenom deblu. Ona je sedela i cesljala svoju dugu kosu malim zlatnim cesljicem.

Kada ju je video Svarog se sav zbunio i nije znao sta ce bas sa rukama, zaboravio je i po sta je posao , sasvim je zaboravio na svoju prvobitnu nameru da odatle ode kao i na to da je poceo sad tu nesto da garadi, sve sto ga je u tom trenutku zanimalo je ko je ta devojka, pa obode svoga konja u nameri da joj pridje i da joj stogod kaze, iako mu isto tako nista nije na um padalo i nije znao sta bi joj mogao reci, ali ucni mu se da je ona sva tako lepa i zlatna dostojna boga sunca.

 A, Lada uopste ne obracase paznju na njega i samo je nastavila da ceslja svoju kosu koja joj je dosezala do clanaka. Na njoj je bila najdivnija haljina skoro providno bela sa usivenim cvecem, a i sam Svarog je bio obukao svoje najlepse odelo te se malo isprsio pred njome, ali kada ga je ugledala htela ga je oterati iz svoje sume ,iako joj se on ucini vrlo lep i visok na svome konju. Na njemu je bljestao oklop svetao kao sunce , a ona ga je zacudjeno gledala  cekajuci da on nesto kaze , ali on nista ni da bekne. Svarog je o svemu malo porazmislio, on je Svrozic bog sunca ,skovao ga je tako sjajnog i okruglog jedne noci i okacio ga na nebo kao nekakvu tepsiju i onda je dosao dan i sada bi isto tako lako mogao nesto i da kaze, ali u ovakvoj prilici on se najednom ucini nespretan skroz se useprtlji i jedva sidje sa svog konja i stade pred Ladu cas prekrstivsi ruke cas masuci sukama. Oboje su i dalje cutali. Ona je gledala u njega sve nesto iscekujuci. Prestala je da cetka kosu , odlozila je cesalj i stavila ruke u krilo i sama se mislila sta da kaze ovom lepom neznancu. Ako mu kaze Dobar dan to ce mozda zvucati suvise ozbiljno, ako musto god drugo kaze opet sa druge strane  ce mozda zvucati glupo,a ako ga priupita otkud on ovde ili nesto drugo mozda ce zvucati suvise navalentno i ocajno. I ko zna sta ce on sad o njoj pomisliti ako ga jos i pozove kod sebe, to joj je palo na pamet tek kasnije. Pocela je sa druge strane razmisljati kako nije fersto se ona eto Lada boginja ljubavi nasla u ovakvoj nezavidnoj situaciji gde ni ona sama ne zna sta ciniti , a toliko je ljubavnih jada zadala smrtnim ljudima saljuci im neuzvracene ljubavi kao i one uzvracene da joj se sad ucini da je bila odvec ostra sto se smejala njihovoj nemoci i njihovom batrganjua, a evo sada ce i ona ispasti smesna,jer ona zna sve u teoriji sta treba da uradi, ali jezik joj se zavezao i sada ama bas nista ne moze, sasvim je bespomocna u prisustvu ove prilike. Oni su bili tako jedno vreme, on je stajao , a ona sedela i oboje su cutali. Najposle Svarog otpoce sa "Lep je dan danas". Na sta mu ona odgovori "Jeste" i nasmesi se. I njemu nekako bi milo, ali nije znao sta jos da joj kaze, pa se zagleda u nebo i u ove krosnje sto su bile tu oko njih , pa joj rece "Vrlo je lepo ovo mesto".I ona opet rece da jeste i nasmesi se i bi joj milo , jer joj se ucini da sve ovo nekuda vodi. Svarog na to sve klimnu glavom i opet nije sad znao sta da je upita"A, vi zivite ovde?" "Da" rece ona njemu. "Vrlo lepo mesto za zivot" primeti Svarog i ona njemu rece "Hvala",jer opet eto nije znala sta da mu kaze, a umirala je od zelje da i ona njega priupitai ko je i odakle je i gde tacno on zivi,ali se samo ugrize za usnu i ucuta. Cekala je da on nju nesto priupita. Ja sam se eto mozda nesto razmisljao ovde da se doselim i da uzmem ovu sumu da bude moja,otpoce on, ali Lada tada ustade i rece mu " Ovde samo ja stolujem . Ovo je moja suma. I niko tu ne zivi i ne upravlja osim mene. Cinilo se da je nekako besna i ponosita , pa odseta do nekakve lebdece kucice koja cim ona udje u nju se vinu u nebo i ona tamo ostade, a Svarog ostade u cudu i stade se misliti cime je tacnoto uvrediodevojku i kako sada da se ispravi, pa stade da se sece ispod kucice i da pogleda gore sve misleci kako sada da privuce Ladinu paznju. Prvo mu je palo na pemat da odapne neku strelu do njene kule ili da dozove Cernoboga da se sa njime nadmece, ali uvide da je to glupo i da bi Ladu to verovatno uplasilo, pa se resio da on nju samo priceka da se ona odljuti i da se sama spusti iz svoje letece kuce,pa skide svoj oklop,priveza konja i leze pod neko drvo da odmori pevuseci i sve gledajuci na prozore u letecoj kuli da vidi hoce li se Lada pojaviti,pa da se izmire. A Lada kada se nasla medju oblacima nasla se vrlo uvredjena sto Svarog zeli da upravlja njenom sumom gde ona stoluje,pa se poce poce setati po kuci i misliti kako ona njega odatle da otera i nista joj ne pade na pamet,pa odeda vidi  do prozora sta li on radi i da nije mozda sam otisao, kad ono on lezi pod nekim drvetom go do pasa i nesto pevusi cini se da uziva i da ga je bas briga. E tu se vec Lada resi da nece da sidje do njega iz inata, a on nek ostane tu, ako mu je takav cef, ona se njega ne boji i nije ga se nikad ni bojala. Ona ce lepo ostati u svojoj kuci medj oblacima i tu ce joj biti lepo, no je ona svako malo pogledala da vidi sta on to radi i sve se manje na njega ljutila i sve cesce gledala, a njemu se iz te razdaljine ucinili kako ona nekakvim zlatom trepcena njega,pa mu nije bas ni bilo jasno zastoona ne silazi i sve je vise gubio strpljenje i glavu ,pa odluci da nesto radi dok ceka da ona sidje, da ne bude zaludan te da se malo i zabavi,pa nacinibsebi jednu malu improvizovanu kovacnicu i stane kovati nesto sto vise livi na Ladu koja mu se sija sa svoje kule. I sacini Svarog sve zvezde na nebu i kako bi koju sacinio tako bi je poslao gore. A, Ladu je jako zanimalo zasto on pravi toliko bukei sta on to radii pravi,pa bi opet svako malo izvirivala na prozor, ali nije uspevala da vidi sta on to pravinego je samo cula tutnjavu njegovih cekica i njega kako pevusidok radi i kako prenosi nesto sjajno od peci do nakovanja.

 Najposletku nije vise mogla da izdrzi,pa je spustila svoju letecu kulu i stala pred Svaroga da ga pita sta on tubrad i bas u zgodan cas je to ucinila , jer je vec bio pao mrak i tada Lada ugleda zvezdano nebo. Njoj su se zvezde vrlo dopale narociti to sto trepere i bila je ocarana ovim vrsnim poklonom,pa pozva Svaroga k sebi u svoju kulu i rece mu da moze dolaziti u njen gaj Zutibor i da je on kod nje uvek dobrodosao, uopste ona se vrlo raspricala, a Svarog ju je samo gledao i mislio o tome kako je ona lepsa od bilo cega sto on moze da napravi. 

 

A Zutibor je takvo mesto to jest takva carobna suma da dani uopste ne prolze da nema ni dana ni noci neko vreme uvek jednako isto stoji i ne prolazi za one koji u nju zalutaju i sve sto u Zutiboru vidite uvek vam se cini jednako lepim kao i kada ste prvi put ugledali Zutibor.

Kada su se Svarog i Lada nasli u njenoj kuli isto tako zaboravise na vreme samo ju je Svarog jednom upitao , a sto si ti onomad onako pobegla od mene? "Ma, nisam ja pobegla, ja sam to samo htela da vidim hoces li otici i da proverim tvoja osecanja. Zanimalo me je sta ces ti da uradis znas. 

Tada Svarog  uzjaha konjaa svojega i pozdravi se sa Ladom i krene trazitiput kroz sumu da ode u lov i dok je trazio put kojim je zalutao okrene se na svojemu konju mahnu Ladi te joj recee da ce se brzo vratiti, a ona mu je odmahivala sa svog nebeskog cardaka sto se popeo nebu pod oblake. A cudna je suma taj Zutiborobicno je nadje onaj ko je uopste ne trazi , vec je drugi put samo onaj po koga Lada licno posalje i zato je Lada Svarogu poklonila crvenu maramu da je uz pomoc nje ponovo nadje.

(Ovo je jedna prica koja je  , zbirka se trebal,a zvati "Bruleska boginje Sive kao omaz Petrovicu, ali ne verujem da cu je ikad zavrsiti,jer mi je sad malo glupa, ali ako je zavrsim okacicu je celu to jest ako je ispravim, za sada neka ovo bude prva prica to jest preprican mit, mozda to i nije neka umetnost sto bi reko Skerlic(dodouse on nikad ne moze da se odluci jel jeste il nije), jer ovi mitovi postoje odavno i sto bi rekli neki oni zive u svakome od nas, nije to nista ni novo ni originalno, ali meni je bilo dosadno, pa evo vama prica.)