Dan knjige
Danas je 23. april svetski dan knjige. Ne znam ko je tačno utvrdio da taj praznik bude baš danas , al opste je poznata činjenica da je baš ovaj dan izabran zato sto su baš na ovaj dan umrli i Šekspir i Servantes. Usud je tako hteo da su se oni na isti dan i rodili, ali to očito nije bila bitna činjenica za istoriju književnosti, iako oni odkad su umrli nisu napisali ni jednu jedinu knjigu koliko je nama to na ovome svetu poznato. Iz svega ovoga da se zaključiti da je mnogo bitnija stvar za njih to što su umrli no to što su se rodili , živeli i radili to jest pisali knjige i verujem da su mnogi danas slavljeći ovaj dan uskliknuli i odahnuli zato što su ovi slavljeni pisci umrli, pa ne moraju da zapravo citaju njihove knjige , pa mozda cak i ovako nešto izgovorili "E, hvala bogu da su danas oboje umrli, pa nisu stigli da još nešto ne daj boze napišu, jer bi onda i to stavili u lektire, pa bismo morali još i to da čitamo. Pa onda. Sve u svemu večna im slava i svaka njima čast , al ja uopšte ne volim to da citam. Neka muče malo mrtve sa svojim dramama i romanima, a ne samo nas žive. Ali neka dobro je da su umrli da nije njih bilo evo ja sada ne bih mogla da čitam najnoviji bestseler na svecki dan knjige i da uzivam... Uživam!" I tako dalje nesto već tome slično.
Ukoliko jednog dana zbog rodne ravnopravnosti budu slaviljeni posebno svetski dan žena pisaca il žena u knjizevnosti (ukoliko to već ne postoji) moze biti da će se za taj dan po ovoj nekoj logici uzeti datum smrti Virdzinije Vulf ili mozda Silvije Plat, jer se o njohovoj smrti i nacinu na koji su umrle više raspreda i govori no o njihovim knjigama i nekad se zapitam da li oni to nama suptilno hoće da poruče da je najbolja stvar koju jedna žena moze da uradi za svoju knjizevnost jeste da se ubije, (pa će samim tim činom odmah doprineti toj knjizevnosti time što će prestati da piše.) Ja uopšte ne mislim da je to tacno i stvarno se nadam da nam to niko suptilno ne pokušava reći , jer se meni cini da je to malo surovo da ne kazem još i rodno neravnopravno i onda pomislim ma sigurno nije tako , pa zašto bi nam tako nešto porucivali. No nekada mi se čini da ljudi samo o tome i pričaju kad god ih pomenu i to vrlo detaljno u sitna crevca raspredaju o tome kako su se tačno ubile, jer im je to draze i milije no da zapravo njihove knjige čitaju. Toliko se to pominje da je skoro postalo neko opšte mesto. I baš su svuda Plat i Virdzinija u filmovima, pesmama, pa cak i u reklamama. Svima je poznat onaj časopis koji uz zbirku "Ariel" predlaze da kupite i roze rernu, al najpre da kupite i sve modne kobinacije koje su predlozili, pa posle radite šta hoćete i sa rernom i sa odećom i sa knjigom, a i sa sobom. Onda sam se setila i one slikovnice za male buntovnice svakog bogovetnog dana mi je iskakala reklama za tu sliovnivnicu na jutjubu gde su te dve autorke sedele i hvalile svoju sopstvenu knjigu. Moram predpostaviti da takav dobar propgandni program nije imao ni Majn Kamf i uopšte se ne čudim tome kako je uz tolike reklame ova knjiga postala bestseler. Elem da nema te knjige ja nikad ne bih saznala da je glavno dostignuće Virdzinije Vulf zapravo to što je bila klinicki depresivna, a njene knjige su naspram toga nekako pale u drugi plan. Elem baš me podsetila ta slikovnica na sopstveno detinjstvo , mada meni niko nije kupio knjigu svoji ilustrovanih komplekasa, tacnije na to kako sam gledala onaj film Becoming Jane. I od tada se uzasno plašim da ću završiti isto tako kao Ostinova na kraju filma sama sa nekom knjigom i da će neko da mi dođe da mi traži autogram za sada već svoju odraslu ćerku. I fakat ne znam odakle mi ova ideja kada ja nisam napisala nikakvu knjigu i nemam ni nameru da bilo kakvu knjigu pišem iz prostog razloga što moja knjiga nikome ne treba to je sasvim sigurno. Elem kao što rekoh ja nemam knjigu , a i sve da je imam baš bi me bilo uzasno sramota da je toliko hvalim kao ove što su ove autorke hvalile knjigu koje su same napisale da eto mora baš svako da je pročita i tako dalje tome slično. Osim toga ne moram ni da je napišem kontam da će Tanja Savić da napiše bolju. Mozda napiše i Britni Spirs knjigu kako je krenulo ništa me ne bi iznenadilo. Stvarno se izvinjavam tema je bila dan knjige, a ne to koliko je meni dojadilo da svuda viđam Vulfovu i slikovnicu "Laku noć za male buntovnice", ali razumite me ta knjiga samo što mi ne daj boze nije iz rerne iskocila( sreća moja pa nemam rernu). Znate ta slikovnica imala jako jaku predizbornu kampanju. Prvo mi se vrtela na jutjubu kao reklama jedno par nedelja, posle su krenuli da je dobijaju i kupuju svi strani buktjuberi , pa su svi oni o njoj mesecima i godinama pricali hvalospeve, pa su je onda kod nas preveli, pa je i kod nas imala svuda recenzije i blio je tu i brdo slika na instagramu , pa su je zabranili u Turskoj, pa su se onda svi bunili i pričali kako su Turci zaostali. I jako mi je facinantno to što su svi prihvatili kao tvrdnju da je ovo odlicna ako ne i najbolja knjiga za decu, iako zapravo tu niko nije pitao ni tuđu ni sopstvenu decu za mišljenje da li se to njima svidja niti da li im je to strašno ili razumljivo, zapravo niko tu nikoga ništa nije pitao samo su eto poverovali autorkama na reč da je njihova knjiga najbolja knjiga na svetu , ja nisam znala da to tako može. Ne verujem ni da je znala Virdzinija Vulf ipak je njena zasluga uglavnom u tome što je bila depresivna da je znala i onda bi isto tako uradila, ovako su je celog zivota pljuvali i kritikovali ni za što da se malo hvalila možda bi je i čitali . No ja mislim da je to kad ti neko kaže da kupiš knjigu i ti to bezpogovorno uradiš da se to zove feminizam i sasvim je razumljivo što Virdzinija Vulf u to nije bila ni malo upućena, pa nije i primenila ovu blagotvornu tehniku il šta li je to već. Nisam ni ja znala da to tako moze i da sam znala ranije i ja bih napisla neku bilo kakvu knjigu i rekla bih vam da je super vi biste mi naravno poverovali da je ona super , no kontam da je za mene sada već odveć kasno. Osim toga nemam nikakve volje bilo šta ikome da pišem. Ne znam ni što sam vam ovo pisala. Pogotovo ne da pišem knjigu to je odveć dugacko, a i sasvim sigurno moja knjiga nikome ne treba. Žao mi da se na tako što troši papir. Osim toga verujem da bi se i meni samoj više svidela ulepšana vizija sveta Tanje Savić i sled događaja koji joj je uobličio život.
Elem srećna vam slava svima koji slavite dan knjige. Meni je zapravo malo žao da ovo slavim i nekako mi je glupo da slavim to što su Šekspir i Servantes umrli. Znam ja da svi moraju jednom da umru, al ja baš u tome i ne vidim neki knjizevni znacaj niti mislim da je to sad neki knjizevni događaj kad umre neki pisac. Meni je više knjizevni događaj kada neko izda knjigu il napravi okuplja je povodom toga, a kada neko umre onda mu se napravi sahrana i zapravo ja uopše nikako ne uspevam da uvidim logiku u odabiru datuma i zašto je tačno bitnije to što su umrli vaznije od toga što su se rodili dotični Šekspir i Servantes i šta je to tacno doprinelo knjigama i knjizevnosti to što su oboje umrli na isti dan, ali vrlo je moguće da je zapravo u meni neki problem, jer samo meni ovo nema nikakvog smisla ili jednostavno ovi što su to osimislili znaju nešto što ja ne znam. Vrlo je moguće da je njima neko dojavio neko poput Milana Tarorota da , da tamo negde na nebu Šekspir i Servantes sitnu knjigu pišu još tamo od 1600 godine . Elem oni od kad su umrli pišu tamo neke moćne knjige , ako ne još bolje od onih što su ih za zivota napisali i onda se te knjige što oni tamo napišu distribujiraju po raju i paklu podjednako revnosno. I onda ako je neko bio loš covek i eto igrom slucaja završio je u paklu, al eto nikad nije voleo da čita onda oni teraju tog jadnog coveka da cita najnoviju Šekspirovu knjigu. I mozete misliti koje su to muke. A ima li uopše veće muke na ovome svetu no da te neko tera da čitaš? I to ne bilo šta da čitaš nego da te tera da čitaš lektiru. Eto koliko su ti đavoli prepredena i surova bića postali. I tako ti jadni ljudi sede u grotlu pakla i citaju li citaju i sve gorke suze liju i pitaju se kada li će taj prokleti Šekspir prestati da piše majku li mu njegovu zar je bas morao da napiše treći deo Sna letnje noći. A Šekspir ko Šekspir boli ga uvo on covek uziva setka se po raju i piše li piše nikako da prestane i baš ga briga za vrisku iz pakla i sve obilazi police sa knjigama po raju da vidi hoće li neko da uzme svojevoljno njegovu novu knjigu da pročita? Elem da se vratimo na pakao raj je uvek dosadan tako bar kazu ovi što su citali Dantea. Kada završe sa Šekspirom donesu im nova dva toma Servantesovih " Viteza od Gvakamola" od jedno 1200 strana . Covek kada to vidi vrisne o boze samo to ne oprosti mi boze sto sam lagao i krao samo me nemoj terati da ovo čitam. Al djavo je uporan kaze mora da se cita ! Onda covek otvori knjigu vidi da je font sitan , pa opet vrisne! Molim te djavole vrati me u kazan samo me molim te nemoj terati da citam knjige. Djavolu onda bude malo zao, al pošto su kazani puni on samo pripreti prstom i kaze da ce mu doneti još koju knjigu ako odmah ne krene čitati. I tako šta će covek plače i krene da čita , a ono boze me sacuvaj lep tekst. I tako jadan covek celu vecnost mora da cita zamislite vi kakve su to muke tantalovske , pa bolje bi stvarno bilo da mu svaki dan neko kida jetru nego da ga teraju da cita Anu Karenjinu i nove knjige mrtvih pisaca.
I tako ako kojim slucajme zaluta u taj pako neki covek koji je voleo mnogo da čita knjige , pa je još i citao već Šekspira i Servantesa , onda ga da bi ga mucili direktno sa zemlje što mu dođe i gore no pako donose primerke najnovijeg bestselera Njujork Tajmsa , znaci šta god je u ovom trenutku u trendu to taj jadni čovek mora to da cita i onda i on place , jer ko na to ne bi zaplako. I tako vam je u paklu. No ne bi ni Šekspir i Servantes pisali tamo u raju obicno se svi drugi pisci tamo odmaraju, leškare i citaju knjige i napisu nešto kad im baš dođe, al pošto je baš njima to jest Šekspiru i Servantesu dopala ta čast da je njihova smrt najveći knjizevni događaj na svetu bilo im je glupo da baš ništa posle smrti ne urade po tom pitanju i cak je licno bog došao te 1995 godine kada je nastao ovaj velelepni jubilej knjige da im kaže " Valjalo bi nešto povodom ovoga upriličiti. Ajde napištite vi štogod , a mi ćemo to poslati u pakao da tamo mučimo sve one koje ne vole da čitaju i tako ćemo spojiti lepo sa korisnim , pa će se svi ovi što sada slave dan knjige silno obradovati kada ovde jednom dođu i vide da ima vaših novih knjiga. I onda su Šekspir i Servantes baš ozbiljno prionuli na posao , jer nije baš mala stvar da te bog licno zamoli da napišeš knjigu i da još pride ceo svet to slavo što ti pišeš knjige u zagrobnom zivotu. I baš je sve ovako sigurno bilo jer je to neko sličan Milanu Tarotu predvideo. Milan Tarot vam je inače onaj covek koji govori ljudima da lupaju jaja sebi na glavu i da će to resiti sve njihove problem.
Da su kojim slučajem Šekspir i Servantes živeli u naše srećno vreme ne znam jel bi stigli neku knjigu da napišu nešto mi govori da bi se svi utrkivali oko toga ko će pre da ih stavi u apsanu i lažno optuži možda bi ih i ubili , a ako i ne bi stigli da napišu onda bi to bila srećna okolnost, jer ne bi bilo recimo lektire samim tim se stvari već pojednostavljuju , jer ne morate onda nikakvu lektiru niokle da izbacujete, a najbolje od svega bi bilo što ne bi bilo ni dana knjige. Ovako imamo dan knjiga kao i mnoge druge dane za stvari do kojih nikome više nije stalo na primer imamo dan žena , dan reka , dan planete zemlje i tako dalje za svaki dan u godini imamo dan za nešto što nam ne treba čisto onako simbolicno da budemo licemeri do kraja. Recimo na dan reka se u reke bacaju otpadne vode, na dan zena zene u Bangladesu rade po 18 sati i tako dalje svi ti dani postoje čisto radi proseravanja da biste se eto lepo osećali danas, jer nam je divan dan. Ne mogu ni da zamislim kakva se sva razaranja desavaju na dan planete zemlje . Danas nije više dan knjige, i čega god da je dan nije ni bitno sa obzirom na to da generalno ljudima ni docega više nije stalo, pa ni do samih sebe im nije stalo sasvim je svejedno koji je dan . Osim toga ne budućnost knjiga je vrlo neizvesna i ne znam šta će sa njima biti eventualno će sasvim sigurno sluziti za potpalu ta im funkcija nikada ne gine.
Ukoliko jednog dana zbog rodne ravnopravnosti budu slaviljeni posebno svetski dan žena pisaca il žena u knjizevnosti (ukoliko to već ne postoji) moze biti da će se za taj dan po ovoj nekoj logici uzeti datum smrti Virdzinije Vulf ili mozda Silvije Plat, jer se o njohovoj smrti i nacinu na koji su umrle više raspreda i govori no o njihovim knjigama i nekad se zapitam da li oni to nama suptilno hoće da poruče da je najbolja stvar koju jedna žena moze da uradi za svoju knjizevnost jeste da se ubije, (pa će samim tim činom odmah doprineti toj knjizevnosti time što će prestati da piše.) Ja uopšte ne mislim da je to tacno i stvarno se nadam da nam to niko suptilno ne pokušava reći , jer se meni cini da je to malo surovo da ne kazem još i rodno neravnopravno i onda pomislim ma sigurno nije tako , pa zašto bi nam tako nešto porucivali. No nekada mi se čini da ljudi samo o tome i pričaju kad god ih pomenu i to vrlo detaljno u sitna crevca raspredaju o tome kako su se tačno ubile, jer im je to draze i milije no da zapravo njihove knjige čitaju. Toliko se to pominje da je skoro postalo neko opšte mesto. I baš su svuda Plat i Virdzinija u filmovima, pesmama, pa cak i u reklamama. Svima je poznat onaj časopis koji uz zbirku "Ariel" predlaze da kupite i roze rernu, al najpre da kupite i sve modne kobinacije koje su predlozili, pa posle radite šta hoćete i sa rernom i sa odećom i sa knjigom, a i sa sobom. Onda sam se setila i one slikovnice za male buntovnice svakog bogovetnog dana mi je iskakala reklama za tu sliovnivnicu na jutjubu gde su te dve autorke sedele i hvalile svoju sopstvenu knjigu. Moram predpostaviti da takav dobar propgandni program nije imao ni Majn Kamf i uopšte se ne čudim tome kako je uz tolike reklame ova knjiga postala bestseler. Elem da nema te knjige ja nikad ne bih saznala da je glavno dostignuće Virdzinije Vulf zapravo to što je bila klinicki depresivna, a njene knjige su naspram toga nekako pale u drugi plan. Elem baš me podsetila ta slikovnica na sopstveno detinjstvo , mada meni niko nije kupio knjigu svoji ilustrovanih komplekasa, tacnije na to kako sam gledala onaj film Becoming Jane. I od tada se uzasno plašim da ću završiti isto tako kao Ostinova na kraju filma sama sa nekom knjigom i da će neko da mi dođe da mi traži autogram za sada već svoju odraslu ćerku. I fakat ne znam odakle mi ova ideja kada ja nisam napisala nikakvu knjigu i nemam ni nameru da bilo kakvu knjigu pišem iz prostog razloga što moja knjiga nikome ne treba to je sasvim sigurno. Elem kao što rekoh ja nemam knjigu , a i sve da je imam baš bi me bilo uzasno sramota da je toliko hvalim kao ove što su ove autorke hvalile knjigu koje su same napisale da eto mora baš svako da je pročita i tako dalje tome slično. Osim toga ne moram ni da je napišem kontam da će Tanja Savić da napiše bolju. Mozda napiše i Britni Spirs knjigu kako je krenulo ništa me ne bi iznenadilo. Stvarno se izvinjavam tema je bila dan knjige, a ne to koliko je meni dojadilo da svuda viđam Vulfovu i slikovnicu "Laku noć za male buntovnice", ali razumite me ta knjiga samo što mi ne daj boze nije iz rerne iskocila( sreća moja pa nemam rernu). Znate ta slikovnica imala jako jaku predizbornu kampanju. Prvo mi se vrtela na jutjubu kao reklama jedno par nedelja, posle su krenuli da je dobijaju i kupuju svi strani buktjuberi , pa su svi oni o njoj mesecima i godinama pricali hvalospeve, pa su je onda kod nas preveli, pa je i kod nas imala svuda recenzije i blio je tu i brdo slika na instagramu , pa su je zabranili u Turskoj, pa su se onda svi bunili i pričali kako su Turci zaostali. I jako mi je facinantno to što su svi prihvatili kao tvrdnju da je ovo odlicna ako ne i najbolja knjiga za decu, iako zapravo tu niko nije pitao ni tuđu ni sopstvenu decu za mišljenje da li se to njima svidja niti da li im je to strašno ili razumljivo, zapravo niko tu nikoga ništa nije pitao samo su eto poverovali autorkama na reč da je njihova knjiga najbolja knjiga na svetu , ja nisam znala da to tako može. Ne verujem ni da je znala Virdzinija Vulf ipak je njena zasluga uglavnom u tome što je bila depresivna da je znala i onda bi isto tako uradila, ovako su je celog zivota pljuvali i kritikovali ni za što da se malo hvalila možda bi je i čitali . No ja mislim da je to kad ti neko kaže da kupiš knjigu i ti to bezpogovorno uradiš da se to zove feminizam i sasvim je razumljivo što Virdzinija Vulf u to nije bila ni malo upućena, pa nije i primenila ovu blagotvornu tehniku il šta li je to već. Nisam ni ja znala da to tako moze i da sam znala ranije i ja bih napisla neku bilo kakvu knjigu i rekla bih vam da je super vi biste mi naravno poverovali da je ona super , no kontam da je za mene sada već odveć kasno. Osim toga nemam nikakve volje bilo šta ikome da pišem. Ne znam ni što sam vam ovo pisala. Pogotovo ne da pišem knjigu to je odveć dugacko, a i sasvim sigurno moja knjiga nikome ne treba. Žao mi da se na tako što troši papir. Osim toga verujem da bi se i meni samoj više svidela ulepšana vizija sveta Tanje Savić i sled događaja koji joj je uobličio život.
Elem srećna vam slava svima koji slavite dan knjige. Meni je zapravo malo žao da ovo slavim i nekako mi je glupo da slavim to što su Šekspir i Servantes umrli. Znam ja da svi moraju jednom da umru, al ja baš u tome i ne vidim neki knjizevni znacaj niti mislim da je to sad neki knjizevni događaj kad umre neki pisac. Meni je više knjizevni događaj kada neko izda knjigu il napravi okuplja je povodom toga, a kada neko umre onda mu se napravi sahrana i zapravo ja uopše nikako ne uspevam da uvidim logiku u odabiru datuma i zašto je tačno bitnije to što su umrli vaznije od toga što su se rodili dotični Šekspir i Servantes i šta je to tacno doprinelo knjigama i knjizevnosti to što su oboje umrli na isti dan, ali vrlo je moguće da je zapravo u meni neki problem, jer samo meni ovo nema nikakvog smisla ili jednostavno ovi što su to osimislili znaju nešto što ja ne znam. Vrlo je moguće da je njima neko dojavio neko poput Milana Tarorota da , da tamo negde na nebu Šekspir i Servantes sitnu knjigu pišu još tamo od 1600 godine . Elem oni od kad su umrli pišu tamo neke moćne knjige , ako ne još bolje od onih što su ih za zivota napisali i onda se te knjige što oni tamo napišu distribujiraju po raju i paklu podjednako revnosno. I onda ako je neko bio loš covek i eto igrom slucaja završio je u paklu, al eto nikad nije voleo da čita onda oni teraju tog jadnog coveka da cita najnoviju Šekspirovu knjigu. I mozete misliti koje su to muke. A ima li uopše veće muke na ovome svetu no da te neko tera da čitaš? I to ne bilo šta da čitaš nego da te tera da čitaš lektiru. Eto koliko su ti đavoli prepredena i surova bića postali. I tako ti jadni ljudi sede u grotlu pakla i citaju li citaju i sve gorke suze liju i pitaju se kada li će taj prokleti Šekspir prestati da piše majku li mu njegovu zar je bas morao da napiše treći deo Sna letnje noći. A Šekspir ko Šekspir boli ga uvo on covek uziva setka se po raju i piše li piše nikako da prestane i baš ga briga za vrisku iz pakla i sve obilazi police sa knjigama po raju da vidi hoće li neko da uzme svojevoljno njegovu novu knjigu da pročita? Elem da se vratimo na pakao raj je uvek dosadan tako bar kazu ovi što su citali Dantea. Kada završe sa Šekspirom donesu im nova dva toma Servantesovih " Viteza od Gvakamola" od jedno 1200 strana . Covek kada to vidi vrisne o boze samo to ne oprosti mi boze sto sam lagao i krao samo me nemoj terati da ovo čitam. Al djavo je uporan kaze mora da se cita ! Onda covek otvori knjigu vidi da je font sitan , pa opet vrisne! Molim te djavole vrati me u kazan samo me molim te nemoj terati da citam knjige. Djavolu onda bude malo zao, al pošto su kazani puni on samo pripreti prstom i kaze da ce mu doneti još koju knjigu ako odmah ne krene čitati. I tako šta će covek plače i krene da čita , a ono boze me sacuvaj lep tekst. I tako jadan covek celu vecnost mora da cita zamislite vi kakve su to muke tantalovske , pa bolje bi stvarno bilo da mu svaki dan neko kida jetru nego da ga teraju da cita Anu Karenjinu i nove knjige mrtvih pisaca.
I tako ako kojim slucajme zaluta u taj pako neki covek koji je voleo mnogo da čita knjige , pa je još i citao već Šekspira i Servantesa , onda ga da bi ga mucili direktno sa zemlje što mu dođe i gore no pako donose primerke najnovijeg bestselera Njujork Tajmsa , znaci šta god je u ovom trenutku u trendu to taj jadni čovek mora to da cita i onda i on place , jer ko na to ne bi zaplako. I tako vam je u paklu. No ne bi ni Šekspir i Servantes pisali tamo u raju obicno se svi drugi pisci tamo odmaraju, leškare i citaju knjige i napisu nešto kad im baš dođe, al pošto je baš njima to jest Šekspiru i Servantesu dopala ta čast da je njihova smrt najveći knjizevni događaj na svetu bilo im je glupo da baš ništa posle smrti ne urade po tom pitanju i cak je licno bog došao te 1995 godine kada je nastao ovaj velelepni jubilej knjige da im kaže " Valjalo bi nešto povodom ovoga upriličiti. Ajde napištite vi štogod , a mi ćemo to poslati u pakao da tamo mučimo sve one koje ne vole da čitaju i tako ćemo spojiti lepo sa korisnim , pa će se svi ovi što sada slave dan knjige silno obradovati kada ovde jednom dođu i vide da ima vaših novih knjiga. I onda su Šekspir i Servantes baš ozbiljno prionuli na posao , jer nije baš mala stvar da te bog licno zamoli da napišeš knjigu i da još pride ceo svet to slavo što ti pišeš knjige u zagrobnom zivotu. I baš je sve ovako sigurno bilo jer je to neko sličan Milanu Tarotu predvideo. Milan Tarot vam je inače onaj covek koji govori ljudima da lupaju jaja sebi na glavu i da će to resiti sve njihove problem.
Da su kojim slučajem Šekspir i Servantes živeli u naše srećno vreme ne znam jel bi stigli neku knjigu da napišu nešto mi govori da bi se svi utrkivali oko toga ko će pre da ih stavi u apsanu i lažno optuži možda bi ih i ubili , a ako i ne bi stigli da napišu onda bi to bila srećna okolnost, jer ne bi bilo recimo lektire samim tim se stvari već pojednostavljuju , jer ne morate onda nikakvu lektiru niokle da izbacujete, a najbolje od svega bi bilo što ne bi bilo ni dana knjige. Ovako imamo dan knjiga kao i mnoge druge dane za stvari do kojih nikome više nije stalo na primer imamo dan žena , dan reka , dan planete zemlje i tako dalje za svaki dan u godini imamo dan za nešto što nam ne treba čisto onako simbolicno da budemo licemeri do kraja. Recimo na dan reka se u reke bacaju otpadne vode, na dan zena zene u Bangladesu rade po 18 sati i tako dalje svi ti dani postoje čisto radi proseravanja da biste se eto lepo osećali danas, jer nam je divan dan. Ne mogu ni da zamislim kakva se sva razaranja desavaju na dan planete zemlje . Danas nije više dan knjige, i čega god da je dan nije ni bitno sa obzirom na to da generalno ljudima ni docega više nije stalo, pa ni do samih sebe im nije stalo sasvim je svejedno koji je dan . Osim toga ne budućnost knjiga je vrlo neizvesna i ne znam šta će sa njima biti eventualno će sasvim sigurno sluziti za potpalu ta im funkcija nikada ne gine.
Comments
Post a Comment