"Žene i konkubine" Su Tong

VI- šesta knjiga u izazovu oko sveta-Kina

"Žene i konkubine" su u Geopoetikinom izdanju zbirka koju čine tri novele savremenog Kineskog pisca Su Tonga čije je pravo ime Tong Dzunggui. Po nolveli "Žene i konkubine" snimljen je film pod nazivom" Visoko podignite veliki crveni lampion" koji je dobio Srebrnog lava u Veneciji 1991 godine. I od tada se ta novela uglavnom štampa po nazivu filma. U ovoj zbirci se nalaze još tri novele "Bekstva 1934-e godine" i "Zdravi, pčelaru". Sve ove novele su zasebne priče i možete ih čitati nezavisno jednu od druge, a izdvojene su u ovoj knjizi kao nešto najbolje od Su Tongovog stvaralaštva. Osim ove tri novele na srpski je preveden i njegov roman " Moj carski život". Su Tong je jedan od najboljih savremenih pisaca i verujem ili se bar nadam da će ga jednog dana ovenčati nekom prestižnom nagradom (Nobelovom) kako bi se javnosti skrenula pažnja na ovog pisca. Sa obzirom na to da je on još uvek mlad ne verujem da će se to uskoro dogoditi, ali zato se možemo radovati mnogim romanima koje će tek napisati. Ja se bar nadam.

"Žene i konkubine" je prva od novela i prati devetnaestogodišnju Sung Lijen koja je posle samoubistva njeog oca zbog finasijskog kraha prinudjena da napusti studije i uda se kao četvrta supruga za ne tako maldog i  bogatog gospodina Čena. Interesantno mi je bilo njeno skoro stoičko pomirenje sa sudbinom u kojoj joj maćeha daje izbor da li će se zaposliti ili udati , a ona bira udaju traži od maćehe da uda u nekoj bogatoj porodici tj "da je proda nekom dobrog gospodaru ako joj je ikad bilo stalo do njenog oca.", jer je svesna(ubeđena) da jo to najbolje što joj život u takvim okolnostima može pružiti. I sve u početku deluje naizgled mirno, ali u porodičnoj bašti Čen postoji jedan zlokobni bunar , koga svi izbegavaju kao da je uklet i Sung Lijen postaje  opčinjena njime i ćutanjem koje se nadvija nad njim.  Sung uskoro  postaje melanholična i počinje da sve češće misli na utvare u bunaru dok u kući besne svadje izmedju ostale tri Čenove supruge. Tu je prva već ostarela supruga koja je zabrinuta zbog pogleda  i reči koje Sung Lijen razmenjuje sa njenim najstarijim sinom, zatim druga supruga i miljenica koja je vrlo slatkorečiva i poslednja treća lepa glumica Mei Šan koja često u dvorištu izvodi svoje operske arije.
Ja sam iskreno bila ubedjena da znam šta će se desiti na kraju , ali sam se jako prevarila , jer je Tong vešt pripovedač i zavaraće vas lako dajući vam pogrešne tragove . Ja neću vam otkriti epilog niti celokupnu radnju i oko čega su se sve svađale ove četiri žene i konkubine , ali moram da kažem da je bilo na kraju jako tužno i pomalo strašno.

U suštini ovo je jedna divna i potresna priča o teškom položaju žene u Kini 1920ih godina i njihovoj obespravljenosti. Ja vam je zaista iskreno preporučujem makar pročitali i samo nju nećete se pokajati. Vrlo je kratka  i iako sam je pročitala za dan imam osećaj da je bila mnogo duža , jer je čitav život ovih junaka preleteo pred mojim očima .Neverovatno magično pripovedanje Su Tonga će vas odvesti u daleku Kinu gde kiša tiho rominja i krcka kao žad.

 Knjiga je po meni mnogo bolja od filma u ovom slučaju . I nemojte gledati trejelr pun je spojlera. Što se tiče filma malo je izmenjen u odnosu na knjigu. Najviše mi se nije dopala drugačija atmosfera dok u knjizi njihova bašta buja od života sa bunarom kao pretnjom i simbolom smrti u filmu toga nema i dvorište je postalo dvorište palate potpuno je popločano i ogoljeno. Isto tako kraj je izmenjen i ne dopada mi se i muzika ona na početku je bila malo iritantna, isto tako ne znamo ni o čemu se peva u kineskoj operi, jer nema prevoda.Više su se skoncentrisali na to da nam pokažu kako izgleda Kinesko pozorište nego da nam kroz tekst naslute šta će se dogoditi i prenesu emociju teksta pesme. U knjizi je muzika ono što spaja glavnu junakinju sa Čenovim sinom i Mei Šan , jer su oni oboje muzikalni i Sung Lijen se neizmerno divi njihovom umeću , ostaje zanesena lepotom i često plače dok oni pevaju i sviraju. Isto tako neke scene su izbačene zbog surovosti i uvedeni su crveni fenjeri kao simboli naklonosti starog Čena prema nekoj od supruga i svo to paljenje fenjera i silna ceremonijalnost u filmu su ga učinili pomalo dosadnim , dok je novela , pak izuzetno dinamična i uzbudljiva. Isto tako mislim da vam je duže da gledate film od tri sata nego da pročitate 75 strana novele.

"Zdravo pčelaru" je novela u kojoj nema mnogo dogadjaja , ali se meni vrlo dopala. Prati jednog madića koji luta gradovima Kine u želji da ih prouči . On ne želi da se vrati kući u svoje malo selo i zato luta. Poprilično me je podsetila na Murakamijev "Igraj , igraj , igraj",  samo po tematici ne zato što brkam Kinu i Japan. Samo što je ovo mnogo bolje i kraće napisano. I ovde  se usamljenom maldiću dešava nešto čudno na granici sa snom i on odlazi u hotel da sačeka osobu  iz svog snoviđenja. Jako mi se dopalo što je cela priča obojena u ljubičasto, ova najviše od svih novela.

Bekstva 1934-e godine
Ova novela čija ne radnja smeštena u selo Jasen prati događaje iz zlosrećne  1934-e godine kada se rodio pripovedačev otac. Ova priča je obojena smeđim bojama zemlje mada se i kroz nju povremeno provlači ljubičasta svetlost ona ne uspeva da je obasja i ova priča ostaje mračna. Ljubičasta je boja  koju Su Tong često koristi i jako mi se to dopada , jer daje neku notu mističnosti .  Moram da kažem da je ova priča užasno  teška, ali ne u smislu teško je za čitanje kako ljudi imaju običaj da kažu.  Već je priča teška kao ta blatnjava crna  zemlja i sve  stvari koje se dešavaju su užasne i onda vam je mučno. Prati sudbinu porodice Čen Baonijen i njihovu želju da pobegnu iz bede i od zle sudbine, dok se nad njima nadvijaju mračne želje bogatog vlasinak polja i njegove porodice Čen Vendži koji su svi nekako izopačeni. Postoji jedan ćup od belog žada u crnoj kući od cigle, koji je u ovoj priči element koji zrači negativnom energijom u kojem je odvratna, zlokobna tekućina . Kada saznate šta je u njemu  počinju da se odvijaju zlosrečni događaji koji su vam najavljeni na početku novele. Postoji još neko ko vreba i nanosi zlo porodici, ali to nije tako očigledno i otvoreno kao u Vendzijevom slučaju. Imam osećaj da je Su Tong uspeo da sažme u ovu novelu sav jad , bedu, patnju i nemaštinu koja postoji na svetu. Sve najgore što može da vam padne na pamet da je moglo da se tesi se verovatno desilo u ovoj priči..  I sve se to možda ne bi ni desilo da Čen Baonijen nije bio ubeđen da se od svoje sudbine može pobeći . Svako od junaka zapravo nekuda i od nečega beži , ali im to ne uspeva. Možete komotno i vi da pobegnete od ove novele skroz ću razumeti ako odlučite da je preskočite, ja iskreno nisam znala u šta se upuštam . Ne kajem se što sam je pročitala, zapravo bihje čak i opet pročitala , samo vas upozoravam , jer znam da neki ljudi izbegavaju određene teme. Recimo da ako ste čitalu Boga malih stvari ovo je slično  , al na steroidima.