"Ludak sa Trga Slobode" Hasan Blasim
Irak- Put oko sveta sa 80 knjiga- VII
Ne znam da li ste se ikada zapitali da li biste čitali knjige Dostojevskog ili Čehova da ste se kojim slučajem rodili kao njihovi savremenici u Rusiji u devetnaestom veku? Ja sam zaključila da verovatno ne bih imala pojma ko su oni da smo kojim slučajem bili savremenici i da zapravo treba da sam zahvalna što živim u sadašnjem vremenu gde nam je toliko toga dostupno za čitanje.
Kao na primer ova knjiga Hasana Blasima koji je savremeno otelotvorenje Čehova i koja nam je dostupna zahvaljujući Geopoetici i sjajnom prevodu Srpka Leštarića. Ja nemam pojma gde ovaj čovek pronalazi ovako genijalne knjige, al mislim da nam je izbunario odnekud sve dragulje istoka i da treba da mu bidemo večno zahvalni .
Elem zaista stvarno stojim iza ove tvrdnje da se Čehov rodio malo istočnije i sada, baš ovako bi pisao. Nisam nikad ništa kraće čitala , a da me je toliko protreslo, otuda i ovo poređenje , jer je Hasan Blasim najveći majstor kratke forme današnjeg doba. To je zapravo možda jedina sličost između njih i zaista bi trebalo da prekinem da sve sa nečim poredim, jer znam da je za pisce to užasno uvredljivo, ali da bi se popravila ću reći da su mi Hasanove priče možda čak za nijansu bolje , jer se bave savremenim problemima i pitanjima na koja nigde drugde nisam mogla naći odgovor. Iako su me pojedine pošteno istraumirale, planiram opet da je pročita, po mogućstvu sad odmah opet.
Hasam Blasim je rođen 1973e godine u Bagdadu i studirao je na Akademiji za film. Danas živi u Finskoj gde se obreo kao i druge izbeglice putujući i krijumčareći sebe Evropom. Inače knjiga " Ludak sa Trga Slobode " između ostalog govori i o izbeglicama, neobičnim bombašma samoubicama, strahu za život, o načinu na koji mediji prenose informacije, vrednost života, bogu ,itd. Iako su mnoge od ovih priča sigurno jako bliske samom autoru ili njegovim prijateljima ni u jednom trenutku nemate utisak da on govori o svom ličnom iskustvu zbog samog narativnog postupka da svaku priču stavi unutar druge priče , što vas na početku da i zbuniti i zaintrigirati, pa ćete se možda vratiti na pocetak. Knjiga se sastoji od četrnaest priča, ne dužih od četranaest stranica i za svaku narednu koju sam pročitala sam pomislila e ova je najbolja. Možda bi bilo ispravnije da sam napravila poređenje sa Šeherezadom, a ne sa Čehovim zbog opčinjenosti u koju me baci svaka naredna priča, ali Bagdad iz ovih priča ne nalikuje na orijent kakav prvo zamislite kada pomislite na Hiljadu i jednu noć. Inače ja kad prvo čujem Bagdad pomislim na Iznoguda, dok o samom Iraku ne znam ništa sem onoga što vidim na televiziji , a to su obično samo ratni izveštaji, a pošto ne znam geografiju nisam nikad povezala da je Bagdad u Iraku. (Shame) No da se ja vratim na knjigu i još jednu zanimljivost o njoj , knjiga je inače zabranjena u više arapsih zemalja, a u nekima je obljavljena iskasapljena cenzurom do neprepoznatljivosti. Njenu dostupnost nama i ostatku sveta možemo da zahvalimo još i tome da je prevedena na engleski jezik gde je našla na dobar prijem i našla se na listi Publisher Weeklya kao jedna od destet najboljih izdanja te godine. Hasna Blasim ima još jednu knjigu prevedenu kod nas pod nazivom " Irački Hrist" koju isto jako želim da pročitam . Sva njegova dela možete da čitate na njegovom sajtu beslplatno ukoliko dobro znate engleski.
izvor delfi.com
Ove priče su surove i krvave u njima ima samo straha, besa i nemoći. I užasnih zastrašujućih smrti ima jako mnogo. Jedan od jako zanimljivih podataka iz ove knjige mi je bilo postojanje takozvane "Zelena Zone" u srcu grada Bagdada , koja je opasana betonskim zidinama i u kojoj se nalaze strane ambasade i neke najvažnije državne ustanove. Iznad te zone obleću helikopteri danonoćno , pod konstantnim je video nadzorom i postoji gomilu kula stražarnica. To je zapravo jedino bezbedno mesto u gradu, dok bilo gde drugde niko ne može da vam garantuje bezbednost, što je zapravo užasno jezivo i ne znam kako ti ljudi žive u konstantnom strahu. To me je jako podsetilo na srednjovekovni grad opasan zidom nisam imala pojma da se i danas grade takve fortifikacije.
Ovo sve saznajete u prvoj priči koju želim da vam predstavim , pa makar vam i otkrila previše. Priča se zove "Arhiva i stvarnost" i nju vam priča čovek koji traži azil Švedskim službenicima koji je zapisuju. Naime jednog dana dok je u kolima hitne pomoći prevozio šest odrubljenih glava , ovog radnika hitne pomoći kidnapuju. On ne zna isprva ko su ti ljudi koji su ga kidnapovali i šta od njega žele sve dok jednog dana ne dođe čovek sa kamerom i objasni mu da treba da pročita tekst sa papira kako je on ubio neke ljudi njegove zahteve ili će ga ubiti. Naravno on pročita , njega ne ubiju već ga prodaju drugoj organizaciji koja isto hoće od njega i tako ga seljakaju, tuku i snimaju u nedogled, a snimke prodaju stranim televizijama. Zanimljiva su njegova zapažanja i sećanja iz tih dana zatočeništva gde se sve vreme sećao svog mentora i šefa koga je on nazivao " Profesorom" i čije su mudre reči njemu bile nekakva zvezda vodilja u turobnim vremenima i koja umnogome i vama rasvetljavaju čudan savremeni svet u kome živimo. Priča je poprilično Kafkijansa po atmosferi , ali je u isto vreme jako realna, jer se odjednom čitav svet obreo u Kafkijanskoj poziciji.
izvor mulosige.soas.ac.uk
Navešću jedan citat iz druge priče. Reč je o nepismenom mladiću koji savetuje svoga brata. Njegov govor je prost, on govori na isvarenim dijalektu, a ne književnim govorom i to je jedna od stavki koje su zamerene piscu što se služio takvim sredstvima. U pitanju jedan od citata zbog koga je knjiga zabranjena, pa mi je zanimljivo da vam ga pomenem.
"Ovaj svet je skroz-naskroz pokvaren. Oš umreti danas il za trijes godina , nema razlike. Samo ovo danas se računa! I drugo- dal umeš da vidiš po očima katese neko boji. Katese plaše, daće ti sve. Ako ti koji rekne , ko što kažu boj se boga, il to je greota... nabi mu nogu u guzicu!Jer taj bog od ti prdonja , to je njin bog, nije tvoj. Ti si bog! Ovo je tvoj dan."
Ne znam da li ste se ikada zapitali da li biste čitali knjige Dostojevskog ili Čehova da ste se kojim slučajem rodili kao njihovi savremenici u Rusiji u devetnaestom veku? Ja sam zaključila da verovatno ne bih imala pojma ko su oni da smo kojim slučajem bili savremenici i da zapravo treba da sam zahvalna što živim u sadašnjem vremenu gde nam je toliko toga dostupno za čitanje.
Kao na primer ova knjiga Hasana Blasima koji je savremeno otelotvorenje Čehova i koja nam je dostupna zahvaljujući Geopoetici i sjajnom prevodu Srpka Leštarića. Ja nemam pojma gde ovaj čovek pronalazi ovako genijalne knjige, al mislim da nam je izbunario odnekud sve dragulje istoka i da treba da mu bidemo večno zahvalni .
Elem zaista stvarno stojim iza ove tvrdnje da se Čehov rodio malo istočnije i sada, baš ovako bi pisao. Nisam nikad ništa kraće čitala , a da me je toliko protreslo, otuda i ovo poređenje , jer je Hasan Blasim najveći majstor kratke forme današnjeg doba. To je zapravo možda jedina sličost između njih i zaista bi trebalo da prekinem da sve sa nečim poredim, jer znam da je za pisce to užasno uvredljivo, ali da bi se popravila ću reći da su mi Hasanove priče možda čak za nijansu bolje , jer se bave savremenim problemima i pitanjima na koja nigde drugde nisam mogla naći odgovor. Iako su me pojedine pošteno istraumirale, planiram opet da je pročita, po mogućstvu sad odmah opet.
Hasam Blasim je rođen 1973e godine u Bagdadu i studirao je na Akademiji za film. Danas živi u Finskoj gde se obreo kao i druge izbeglice putujući i krijumčareći sebe Evropom. Inače knjiga " Ludak sa Trga Slobode " između ostalog govori i o izbeglicama, neobičnim bombašma samoubicama, strahu za život, o načinu na koji mediji prenose informacije, vrednost života, bogu ,itd. Iako su mnoge od ovih priča sigurno jako bliske samom autoru ili njegovim prijateljima ni u jednom trenutku nemate utisak da on govori o svom ličnom iskustvu zbog samog narativnog postupka da svaku priču stavi unutar druge priče , što vas na početku da i zbuniti i zaintrigirati, pa ćete se možda vratiti na pocetak. Knjiga se sastoji od četrnaest priča, ne dužih od četranaest stranica i za svaku narednu koju sam pročitala sam pomislila e ova je najbolja. Možda bi bilo ispravnije da sam napravila poređenje sa Šeherezadom, a ne sa Čehovim zbog opčinjenosti u koju me baci svaka naredna priča, ali Bagdad iz ovih priča ne nalikuje na orijent kakav prvo zamislite kada pomislite na Hiljadu i jednu noć. Inače ja kad prvo čujem Bagdad pomislim na Iznoguda, dok o samom Iraku ne znam ništa sem onoga što vidim na televiziji , a to su obično samo ratni izveštaji, a pošto ne znam geografiju nisam nikad povezala da je Bagdad u Iraku. (Shame) No da se ja vratim na knjigu i još jednu zanimljivost o njoj , knjiga je inače zabranjena u više arapsih zemalja, a u nekima je obljavljena iskasapljena cenzurom do neprepoznatljivosti. Njenu dostupnost nama i ostatku sveta možemo da zahvalimo još i tome da je prevedena na engleski jezik gde je našla na dobar prijem i našla se na listi Publisher Weeklya kao jedna od destet najboljih izdanja te godine. Hasna Blasim ima još jednu knjigu prevedenu kod nas pod nazivom " Irački Hrist" koju isto jako želim da pročitam . Sva njegova dela možete da čitate na njegovom sajtu beslplatno ukoliko dobro znate engleski.
Ove priče su surove i krvave u njima ima samo straha, besa i nemoći. I užasnih zastrašujućih smrti ima jako mnogo. Jedan od jako zanimljivih podataka iz ove knjige mi je bilo postojanje takozvane "Zelena Zone" u srcu grada Bagdada , koja je opasana betonskim zidinama i u kojoj se nalaze strane ambasade i neke najvažnije državne ustanove. Iznad te zone obleću helikopteri danonoćno , pod konstantnim je video nadzorom i postoji gomilu kula stražarnica. To je zapravo jedino bezbedno mesto u gradu, dok bilo gde drugde niko ne može da vam garantuje bezbednost, što je zapravo užasno jezivo i ne znam kako ti ljudi žive u konstantnom strahu. To me je jako podsetilo na srednjovekovni grad opasan zidom nisam imala pojma da se i danas grade takve fortifikacije.
Ovo sve saznajete u prvoj priči koju želim da vam predstavim , pa makar vam i otkrila previše. Priča se zove "Arhiva i stvarnost" i nju vam priča čovek koji traži azil Švedskim službenicima koji je zapisuju. Naime jednog dana dok je u kolima hitne pomoći prevozio šest odrubljenih glava , ovog radnika hitne pomoći kidnapuju. On ne zna isprva ko su ti ljudi koji su ga kidnapovali i šta od njega žele sve dok jednog dana ne dođe čovek sa kamerom i objasni mu da treba da pročita tekst sa papira kako je on ubio neke ljudi njegove zahteve ili će ga ubiti. Naravno on pročita , njega ne ubiju već ga prodaju drugoj organizaciji koja isto hoće od njega i tako ga seljakaju, tuku i snimaju u nedogled, a snimke prodaju stranim televizijama. Zanimljiva su njegova zapažanja i sećanja iz tih dana zatočeništva gde se sve vreme sećao svog mentora i šefa koga je on nazivao " Profesorom" i čije su mudre reči njemu bile nekakva zvezda vodilja u turobnim vremenima i koja umnogome i vama rasvetljavaju čudan savremeni svet u kome živimo. Priča je poprilično Kafkijansa po atmosferi , ali je u isto vreme jako realna, jer se odjednom čitav svet obreo u Kafkijanskoj poziciji.
Navešću jedan citat iz druge priče. Reč je o nepismenom mladiću koji savetuje svoga brata. Njegov govor je prost, on govori na isvarenim dijalektu, a ne književnim govorom i to je jedna od stavki koje su zamerene piscu što se služio takvim sredstvima. U pitanju jedan od citata zbog koga je knjiga zabranjena, pa mi je zanimljivo da vam ga pomenem.
"Ovaj svet je skroz-naskroz pokvaren. Oš umreti danas il za trijes godina , nema razlike. Samo ovo danas se računa! I drugo- dal umeš da vidiš po očima katese neko boji. Katese plaše, daće ti sve. Ako ti koji rekne , ko što kažu boj se boga, il to je greota... nabi mu nogu u guzicu!Jer taj bog od ti prdonja , to je njin bog, nije tvoj. Ti si bog! Ovo je tvoj dan."
Čula sam za naslov, nisam znala ništa bliže o knjizi. Hvala!:) Sve dosadašnje predloge beležim, uvek dobijem neku preporuku koja mi nije bila ni na kraj pameti. Stvarno ti je fantastičan ovaj "projekat" književnog putovanja oko sveta.:)
ReplyDeleteŠto se tiče tvog pitanja s početka, da smo se rodile u to vreme, u nekoj imućnijoj i obrazovanijoj porodici, dakle, da smo imale sreću da budemo deo emancipovanijeg okruženja, naravno da bismo i znale za njih i čitale ove pisce, možda čak i razmenjivale prepisku sa njima. Tako je to funkcionisalo.:) Sreća je što danas znanje više nije tolika privilegija i dostupno je manje-više svima, ali se istovremeno ceni manje nego ikad, tako da...svaka medalja ima dve strane, blistavu i zarđalu.
"Geopetika" i "Dereta" me oduševljavaju izborom pisaca i dela koja prevode.
A što se upoređivanja tiče, nije uvredljivo za pisca, zavisi sa kim ga porede :), ja lično volim da izvlačim takve paralele, jer verujem u srodnosti i fascinira me intertekstualnost svake vrtse.
Svašta, nije mi jasno ko je zamerio piscu što nepismeni junak ne govori/razmišlja na savršenom književnom jeziku akademika. Pa šta bi tek rekli za našeg Dragoslava Mihailovića ili Boru Stankovića?
Zapravo, ja sam sad srečna što živim u zapadnijem svetu, gde su koliko-toliko otvoreniji umovi...
U svakom slučaju, hvala na preporuci, stvarno deluje odlično!:)
Hvala na komentaru i baš me raduje što čujem sa su ti predlozi zanimljivi. :) Ja sve nešto mislim da sam se tad rodila kakve sam sreće da bih zakačila neku upalu pluća i ne bi videla ni D od Dostojevskog. :'D Ja uopšte nisam bila čula za knjigu i nikad je ne bih uzela da nisam birala po državi, a ne po naslovu i korici. :) Što se tiče zamerki stvarno mu jesu zamerili to sam saznala u pogovoru, a nije čak ni cela knjiga tako napisana samo pojedini dijalozi.
DeleteHvala ti na recenziji, nisam znala za ovu knjigu, deluje zaista zanimljivo i informativno. Geopoetika vodi računa o svojim izdanjima, tako da ne sumnjam u kvalitet prevoda, lekture itd.
ReplyDeleteHvala tebi na komentaru. Jeste slažem se imaju super izdanja, ja sam ih pre bila malo izbegavala , jer sam prvo naletela na njihovog Uliksa i Igraj , igraj , igraj i obe mi se nisu dopale, pa sam bila ubeđena da mi se ništa od njihovih izdanja neće dopasti. :)
DeletePS Nemoj nikako da je čitaš u skorije vreme jako ke strašna.
DeleteOdličan naslov!
ReplyDeleteI ja sam ga negde "u letu i na usput" ugledala, ali sad sam nešto malo više na tu temu. Volim formu priče, pa još kratke - genijalno! Teme o kojima piše su takođe za ne propustiti.
Tačno sam znala još dok si najavljivala ovo svoje putešestvije da će ovde biti pravih bisera od naslova - super, super!
Potpuno se slažem s Isidorom na temu da smo savremenici s umetnicima da li bi znali za njih!
Pa kad i u ovo vreme hiperprodukcije svega znamo za neke autore, naravno da bi znali i u ono prošlo vreme.
Napr, ja poznajem pesnika Predraga Obradovića, moja kuma je išla s Jasminkom Petrović u gimnaziju i druže se i dan danas, drugarica zna Aleksandra Gatalicu, .... sigurno ima još primera, ali je ovo na pevu loptu ...
pozdrav :)
Wow baš kul ovo za Jasminku Petrović i Gatalicu. :) Ma ja sam to više rekla jer mi je skroz promakao ovaj covek , a skroz je genijalan i sigurno će ti se svideti priče su jako lratke i efektne.
Delete