Anino knjiško ćoše

Iz dnevnika karantina U poslednje vreme odkako smo u ovoj izolaciji slušam samo par pesama ako ne i samo dve pesme . Jedna od njih je Šakirina  La Bicicleta. Uglavnom je slušam zato što je vesela, zato što ne razumem španski, a  i  podseća me na slobodu  i na vreme kada smo smeli ići vani na kafu. Čula sam je u Loftu i to  je jedna od  poslednjih pesma koju sam čula dok sam bila  napolju na kafi i u  slobodi i mada ni tada nisam pila kafu već limunadu sa nanom i djumbirom da kao ojačam imunitet ,pa sam pričala Neveni kako smo jednom  Nastasja i ja isto tako pile limunadu sa dzumbirom u Loftu , ali su toliko u nju dzumbira stavilda smo je pile dva sata i nikako nismo mogle da je popijemo, pa da onda krenemo, eto toliko je bila gorka .Ostatak vremena smo pričale samo o virusu kao što i svi drugi samo o virusu i pričaju. Onda je došao konobar koji je bio jako ljubazan i dva puta nas je pitao "Jel sve bilo u redu". I stvaarno jeste  bi...

 Nisam pisala o filmovima koje sam pogledala jos od Trainspotting-a , pa sam odlucila da bi krajnji red bio da to ispravim i da napisem nesto o Truman Showu (kako bi se to kod nas prevelo "true" "man" o istinskom coveku ili istinitom coveku),za koji sam odlucila da pogledam danas ponovo. Za njega sam cula jos u srednoj skoli kada mi je Dalibor Vasic pricao o filmu koji se zove 1984, ali naravno da je mislio na ovaj film i manje vise mi je prepricao sta se u njemu desava , a moguce je da ga je i pobrkao sa filmom 1984,  tj opisao ga je kao film u kome jedan lik zivi u dzinovskom studiju, no kako od toga nista nije bilo u knjizi  ja mislim da je on mislio na ovo, iako je knjiga odlicna mislim 1984a, elem ja ga tada nisam pogledala, vec sam ga pogledala mnogo kasnije tek na faksu (ako cemo pravo nisam pogledala ni film po Orvelovoj knjizi sto je mozda glupo sa moje strane, ali sta da se radi niko nije tvrdio da sam ja nesto posebno pametna). No, svakako da se desava da...

 "Krave vam se istelile sve volove vitoroge" Dragi dokoni citaoce, moje ime je Emanuela Karer i ja sam jedna krava muzara. Volela bih da ti pisem kako smo danas isli napolje na ispasu i tamo jeli travu , ali nismo. Nismo zapravo nikada bili napolju na suncu. Mi cak ni ne znamo sta je to sunce. Nismo nikada videli ni nebo. Nisok nikada bili napolju na svezem vazduhu. Legende o Suncu kruze medju nama kravama i prenose se generacijama sa jedne na drugu kravu muzaru, sto bi rekli ljudi sa kolena na koleno i meni je moja majka pricala cim sam se istelila i stala na nozice o tome kako negde tamo napolju postoji svet bolji i drugaciji nego sto je ovaj ovde nas. Od tada ja tako stojim u ovom stajskom djubretu koje niko ne cisti ima vec dobrih godinu dana. Znam uskoro ce doci neki divljak i odvesti me na klanje, usput ce se javiti na telefon mozda ce se malo derati na nekoga i reci kako posle mora na cas joge da se malo opusti mda to je glupo zasto bi farmeri isli na casove joge, mozd...

 Cedomilj Iljic je bio vrlo neobicno duga veka, neki kazu da je ziveo citavih sto dvadeset godina i svi su se cudili njegovoj dugovecnosti, jer tako nesto u zivotu svome nisu jos videli. Svi su govorili da nije bilo ovog neobicnog slucaja da bi Cedomilj Ilic sigurno doziveo cak i dvestotu godinu , jer su tako uopste svi u njegovoj porodici bili duga veka, njegova tetka je na primer zivela citavih tristo dvadeset godina. Sve u svemu vi nikada i ne biste pomislili da je Cedomilj Iljic napunio sto i dvadesetu godinu on je uopste bio veoma ziv i veseo starac, duge sede brade , obucen u neka vrlo stara karirana odela. Ja naravno nisam licno poznavao Iliica , ali jednom smo se sreli na sudu u cekaonoci gde me je srdacno pozdravio ispostavilo se da se on tu tuzi oko nekog placa , jer su se komsije zalile da im je zakinuo jelte deo i neko drvo koje je bilo deo njihovog dvorista , a sada je kod njega , no nismo nikada zbilja pricali iako smo eto godinama ziveli u istoj ulici , eto do tada ...

Juče sam ceo dan tražila trazila Gogolja po kući, imam tu  dve zbirke pripovedaka jedna je sa Petrovgradskim pričama , a ova druga zbirka što sam je zaturila je sa onim kako na njima piše "Fantasticnim i horor pričama" što u principu znaci one za koje  za osnovu imaju folklorne motive iz mitova,  legendi , itd. Već sam mislila da sam je izgubila kada sam je našla ispod male hrpice knjiga. Htela sam da uzmem da čitam "Vij" , ali sam najpre uzela da procitam o Ivanu Fjodorovicu Šponjki i njegovoj tetki, jer taj Vij uopste nije o nekom čudovištu kako se to meni učinilo, već o nekoj veštici. No htela sam nešto vište da kažem o ovim što sam ih citala o Petrovgradskim pripovetkama. O "Nosu" nećemo nadam se da će vam nos uvek biti na mestu. Mada moram priznati da mu je to jedna od najboljih pripovedaka koje je napisao. Najpre sam eto citala Šinjel , to je možda i njegova najpoznatija pripovest , prevashodno zbog one vrlo cuvene izjave Dostojevskog kako smo svi mi...

Nije ni meni jasno kako je do ovoga došlo, ali eto pokušavam da se setim one jedne pripovetke iz čitanke koju smo čitali kada smo bili mali i nikako da se setim kako se zvala. Sećam se samo da je o nekom dečaku koji piše neki sastav o tome kako njegova mama mesi hleb, a trebalo je nešto drugo da piše i svi mu se čude što piše tako nekako drukčije. Umesto toga kako se to zvalo i ko je napisao setila sam se one cuvene rečenice " Izbirač naiđe na otirač" što je  jelte  iz "Izbiracice". Setila sam se i početka pripovetke Janka Veselinovića "Vrućina i omorina" , pa sam uzela da čitam njegove pripovetke koje su tako užasno lepe i nije mi jasno zašto ih ljudi češće ne čitaju. I ja sam sama eto zaboravila na pripovetku"Grad" , ali su mi te njegove reči  ostale urezane u pamćenje. Niko više tako lepo ne govori, pa da kaže vrućina i omorina. Kažu  toplo je ili sparno je ili nešto tome slično. Ali ova vrućina i omorina je nekako lepše vi odmah vidite tu sce...