Pokusaj autofikcijskog romana Emanuele Karer

 "Krave vam se istelile sve volove vitoroge"

Dragi dokoni citaoce, moje ime je Emanuela Karer i ja sam jedna krava muzara. Volela bih da ti pisem kako smo danas isli napolje na ispasu i tamo jeli travu , ali nismo. Nismo zapravo nikada bili napolju na suncu. Mi cak ni ne znamo sta je to sunce. Nismo nikada videli ni nebo. Nisok nikada bili napolju na svezem vazduhu. Legende o Suncu kruze medju nama kravama i prenose se generacijama sa jedne na drugu kravu muzaru, sto bi rekli ljudi sa kolena na koleno i meni je moja majka pricala cim sam se istelila i stala na nozice o tome kako negde tamo napolju postoji svet bolji i drugaciji nego sto je ovaj ovde nas. Od tada ja tako stojim u ovom stajskom djubretu koje niko ne cisti ima vec dobrih godinu dana. Znam uskoro ce doci neki divljak i odvesti me na klanje, usput ce se javiti na telefon mozda ce se malo derati na nekoga i reci kako posle mora na cas joge da se malo opusti mda to je glupo zasto bi farmeri isli na casove joge, mozda uopste nece biti nervozan, ja uostalom ne znam tacno sta ce on da kaze, kako bih ja to mogla uopste da znam ja sam samo krava , ja nisam vidovita, ali znam da po pravilu niko od nas ovde ne zivi duze od godinu dana. To mozda i nije toliko strasno ovde je uostalom postalo mnogo dosadno i zagusljivo. Nema mnogo toga sto bi jedna krava mogla da radi naravno mozete da jedete to uvek stoji, ali ne mozete kako da kazem nigde da prosetate, nemate sa kime da porazgovarate, naravno ima tu i drugih krava, ali one su isto uglavnom nervozne i uglavnom cute ili pricaju nesto sasvim drugo nego sto misle i onda sa njima opet nikad niste nacisto sta su htele da kazu i uopste zivot u ovoj stali je poprilicno mucan i dosadan.Naravno desi se tu po koja muva, zapravo ima tu dosta muva , ali one i nisu neka zabava , to su kako da kazem muve i one samo zuje i nesto hoce i tako uopste one samo smetaju i onda se po desetak njih nakaci na vas rep u grozovima i vi mlatite repom da ih oterate, ali one se uporne i ne daju se pa se umesto toga samo premeste na vase slabine. I uopste muve su uzasno dosadna stvorenja, ali verujem da bi nam bilo jos dossdnoje da nema njih, jer one su jedino sto unosi malo promeni i zivota u ovu nasu kolotecinu, jer vi recimo nikada ne znate gde ce neka muva da sleti i da li ce pokusati da vam sleti na rep u oko ili na uvo. Zapravo i one su mnogo dosadne. Ali, kao sto rekoh , to jest kao sto sam htela reci , htedoh da vam opisem jedan moj dan. Dakle probudim se u sest ujutru . Onda se malo pljusnem vodom iz vedra ispred mene to jest pijem malo vode. Posle toga dodje neko da nam donese dorucak. Obicno za dorucak jedemo seno. Onda posle toga naravno pijem jos malo vode. Moram vam priznati da posto se uopste ne krecem da sam se u medjuvremenu poprilicno udebljala i sva ova prekrupa i seno uooste ne uticu dobro na moju liniju. Od mene ce jednog dana postati jedan divan hamburger. Elem, znam ja da to nije dobro, ali sta da radim kad nemam sta drugo da radim osim da jedem. Kada sam bila malo tele mogla sam da trcim pomalo u ovom svom odeljku oko maminih nogu, jer je prosto za to bilo mesta i imali smo smo i srece , jer neku telad zavezu za ogradu, pa im ne daju ni da jedu ni da piju i puste ih da skapaju tako od gladi. Svasta jedna krava vidi kad je malo duze ovde u stali. Elem ja sam kao sto rekoh bila poprilicno vrzljasto tele i svuda sam skakala i ritala se i uopste se nisam dala da me utove. Posle dorucka volim da se prisecam kakve su mi sve price druge krave ispricale kada sam bila mladja, sad one bas nesto i ne pricaju mnogo, a ja uopste ne razumem zasto, samo cute zvacu i nesto misle. Dakle, da vam ispricam pricu bila je pre mnogo godina jedna krava koju su doveli,tads pre mnogo godina u ovu stalu i koja je jelte pre no sto su je doveli bila napolju i od nje su potekle sve ove nase price, zato sto se ona jedina secala kako je to nekada izgledalo, doduse vrlo je moguce da su se i druge krave secale, ali mi smo iz nekog razloga zapamtili uglavom samo price ove krave. Dakle:

Tog dana je padala kisa , pa smo stali pod neko veliko drvo ja i taj neki bik i cekali smo sa kisa prodje. Bilo je to neko dzinovsko drvo sa puno lisca sa koga su se kisne kapi slivale nama na glavu. Ja iskreno mislim da je to bio neki hrast i smo delovali vrlo lepo , kao u nekakvom kontrastu, jer je on bio crn , a ja bela . A, bio je poprilicno lep dan i kisa je tako sipila i ispadala . On je mozda nesto i rekao , al ja ne znam sta je tacno rekao. I tako smo tu staji zvakali travu i cekali da stane kisa. Tamo dalje na livadi uz ogradu su stajale moje drugarice i njima uopste nije smetala kisa vise su se stresale i mahale glavama ponekad da se otresu od kise, ali nije im smetalo i samo su stajale tamo i pasa. I mi smo cini se neto jeli od trave. Nekakvu detelinu ili recimo maslacke , ima svakakvih biljcica tamo. Nebo je bilo poprilicno oblacno, svuda po nebu sivi oblaci uopste niste mogli nista da vidite, nikakvo sunce ni nista, a opet je bilo svetla, kao recimo kod nas u stali.

Pa kako da vam kazem nije uopste prijatno biti krava, jer ja nemam gde da idem ni sta da radim, posle nam donesu i veceru i rucak opet dakle ovas. I uopste dosadno je vasceli dan samo stojati. Naravno ima tu jos kravklnih prica, ali i kada ih sve ispricam sebi opet je dosadno, kravi je potrebno i da ponekad negde izadje da nesto vidi i sama, pa da i ona ima o cemu da prica i misli, ovako mogu samo da blenem u ovaj zid.

Sa druge strane mozda me i nece odmah ubiti, mozda cu i ja imati svoje tele, pa ce me onda prikopcati na onu spravu za muzu, a njega ce odvesti ili ubiti, otkud ja znam ja sam samo krava i ne znam kakva ce sudbina mene da snadje, uostalom mozda to i nije tako vazno. Sutra je novi dan ,a ja sam samo krava, treba to sebi ponavljati, jer svasta mozete da pomislite o sebi kad samo ovako stojite i razmisljate iz nekog razloga postanete veoma sebi vazni i onda pocnete da zelite vise od ovoga sto vam je dodeljeno i sto su vase mogucnosti. Recimo krenete da mastate o slobodi i kako cete odavde da pobegnete. Kako se mozete ritnuti i razbiti pregradu. Tamo negde napolju je citav jedan svet , obronci i proplanci nama nedostupni, a mi smo ovde u govnima. Znam ja da je to nemoguce, ali moramo i mi necemu da se nadamo.

Ja bih volela da izadjem odavde naravno, ali ja sam samo krava i ne mogu da uticem na svoju sudbinu.

Kako da kazem vise nisu nikome potrebne krave, tehnologija je uznapredovala , nego im one iskljucivo sluze kao snicle. Davno je proslo vreme kada su bikovi vukli plug ili kola i orali zemlju, sta god to bilo, mi zemlju isto tako nismo videli, ali kazu krave da je bila crna i rastresita pod kopitima. Sta ja znam , nama je pod kopitima samo beton. Davno je i proslo vreme kada su krave isle napolje po zemlji i travi. Ili kada su imala imena , pa su ih recimo zvali Milka ili Belka i onda bi ih ivece pomizli i potapsali rekli laku noc Belka, a mi eto tako nekad zivimo prikljuceni na neke masine i to je sve vrlo moram priznati bolno i neugodno i ponekad se desi da se od toga svega i zagnojite , dobijete neku upalu i umrete. Uostalom zato nam daju antibiotike , jako mnogo antibiotika. Bice da sam se zbog toga i ovoliko ugojila, ali ja sam bila sasvim mrsava krava i tele,ali eto takav vam je zivot. Kao sto rekoh desi se ponekad u stali neki neobican slucaj na primer da dodje neko od ljudi sa mobilnim telefonom i onda mi imamo priliku da nesto od onoga sto oni gledaju cujemo , pa smo tako jednom imali priliku da cujemo reklamu za nasu farmu, da nam nisu rekli koliko nam je ovde lepo i da svaki dan jedemo travu i setamo po njoj, mi nikad ne bismo eto ni znale ni mogle da predpostavimo koliko nam je ovde lepo. Mi ovde zivimo na zelenim poljima , pasemo najfiniju travu i uopste tretiraju nas vrlo pazljivo. Kada bi samo postojalo nesto duze od jednominutne reklame o tome ja bih i to volela da cujem ili jos bolje vidim, ja bih proslto volela sve o sebi da cujem sto nisam znala. Onda sam zacula svoj sopstveni glas eto kada sam muknula i cula se muzika, zubor vode i crvrkut ptica, mada mi ptice nismo nikada culi osim kada nam je jednom u stalu uleteo golub , a ona je gugutala nije nista pevala. I eto tada sam ja saznala da mi je jako lepo i da krasno zivim na farmi.

Drugi dan

Sve je isto kao i juce samo su zaboravili da nas nahrane u podne. Mislim da dalje nema svrhe pisati sve uostalom znate i sami. Ustanem u sest onda nesto jedem. Onda se istegnem. Pa, opet jedem. Popodne malo odremam. Zatim sledi vecera. Nekada se u stalu uvuku misevi, pa trce naokolo izmedju nasih nogu. Ponekad se ama bas nista ne desava i svaki dan je isti. Osim toga nemam vise zelju da vam pisem o dozivljajima drugih krava, pre svega zato sto to vama uopste nije interesantno i vi ste mozda sve te stvari kao sto su na primer zvezde vec videli i glupo je da ja koja ih nisam nikada videla vama pisem o njima.