Nedavno pročitane knjige

Nisam mnogo čitala u poslednje vreme , pa sam odlučila da ako je već tako barem nešto danas zapišem. Volela bih da imam neki pametan razlog zašto ne čitam, ali pravo da vam kažem jedini razlog je to što ne mogu da prestanem da igram sudoku. Zašto ne umem ni ja sama sebi da objasnim, ali po ceo dan ređam brojeve u linije i uopšte se ne setim da čitam , osim malo pred spavanje što je potpuno mizerno u odnosu na vreme koje provodim na gluposti. E sad što se triče knjiga nisam baš sigurna da sam ih pročitala u periodu prethodnog meseca niti kojim redosledom sam ih čitala, ali valjda to nije ni toliko bitno.

„Pustinje ljubavi“ Rembo , The darling child

Ovo malo fino izdanje je izdao Lom i ja sam očekivala da ću tu naći Remboovu poeziju, ali sam se prijatno iznenadila, jer su se tu našla i neka pisma koja su prava mala remek-dela sama za sebe, zatim su tu bile  mini biografije koje objašnjavaju njegova životna putešestvija  kao i nekoliko verzija prevoda njegovih najpoznatijih pesama. Sve je to propraćeno ilustracijama koje bi trebalo da predstavljaju pesnika i koje su načinili njegovi prijatelji, a postoji i jedna skica koju je  radio sam Rembo. Sve u svemu baš  je onako fino kolekcionarsko izdanje ukoliko mnogo volite Remboa ( ima čak i pesama u originalu na francuskom!) ili ako nemate mnogo predznanja o njegovom životu i kad šta je kad pisao  , jer je zaista sve jako lepo objašnjeno. Što se tiče same njegove poezije meni se najviše sviđa ona pesma „Prvo veče“ i u knjizi stoji da je to bila jedna od retkih njegovih pesama koje su odmah bile štampane prihvaćene od strane publike. Šta ću kad sam baisic bitch. Šalim se , ali ipak dću morati  da pročitam sve pesme još koji put. Što se tiče pisama ona su apsolutno fantastična i  stekla sam utisak kao da sam ga upoznala , jer su mu pisma toliko puna života.  Prosto ne možete da ga ne zavolite dok opisuje kako je pobegao od kuće i ostao bez novca, pa krene da kuka i da  se žali na svoje malo mesto baš je bio dete vrlo drago dete.  Posle dolaze pisma sa putovanja i o njegovoj bolesti i baš mi je bilo žao kada su pisma prestala i bilo je užasno tužno kada je umro.

„Derviš i smrt“ Meša Selimović

Ovo je knjiga koju su verujem svi čitali osim mene, pa neću mnogo o njoj drviti, a ako je i niste čitali , a kojim slučajem imate facebook verovatno ste veći deo pročitali na statusima  one grupe što objavljuje Mešine citate . I zaista skoro sve rečenice iz ove knjige mogu da stoje same za sebe kao odvojena misao tj. da se izdvoje tako kao citat i sve su rečenice bile lepe, ali meni se ta knjiga nikako nije čitala i baš me je namučila. Možda je trebalo da je čitam kasnije, pa bi mi se više svidela i možda bih se onda oduševila, ne znam? U svakom slučaju sigurno nije do Meše do mene je , jer knjiga je predivno napisana , a i mnogo sam volela njegovu Tvrđavu i Ostrvo. Inače da napomenem i to da ova knjiga ima najdivniju posvetu na koju sam naišla.

„Gorski vijenac“ Petar Petrović Njegoš

Iz nekog meni nepoznatog razloga ja sam živela u predubeđenju da je ova knjiga jako dosadna. Stvarno ne znam odakle mi to ( možda je zbog naslova ili očajne ocene na gudridsu), ali na moje veliko iznenađenje uživala sam čitajući je i podvukla sam gomilu sjajnih misli zamalo da podvučem sve iz knjige, al u jednim trenutku sam izgubila olovku, pa me je to omelo. Moj sveopšti utisak je da je ovo knjiga koja je motivišuća koja podstiče na borbu , al ne bukvalno protiv Turaka već protiv nepravde, neslobode ili u krajnjem slučaju da se borite protiv onoga što vam smeta u životu, mada je možete čitati i bukvalno kao istorijski spis o ratu sa Turcima. Kako vam drago.
„U dobru je lako dobro biti,
Na muci se poznaju junaci.“

Povest o Nimi i Numi

Povest o Nimi u Numi je zapravo jedna od priča iz“ Hiljadu i jedne noći“ i u ovoj knjižici su zapravo izdvojene dve (ipo) priče, a ne samo ova iz naslova koja je zapravo krasna ljubavna priča koja se uz sve to i srećno završi posle mnogo peripetija i poteškoća. U svakom slučaju izdanje je Čigoja štampa i celu su knjigu rasparčali na milion manjih knjižica verovatno  da deluje knjiga manja obimom , pa da tako privuku lenje čitaoce poput mene. U svakom slučaju njihov trik je upalio ( barem na meni) i sada sam nabavila celu celcatu knjižurinu sa svim pričama koju planiram da krenem da čitam uskoro. Malo mi je samo žao što nije isti prevodilac, jer je ovaj Čigojin noviji prevod, a ovo izdanje moje ima prevod Stanislava Vinavera, pa se nadam da će biti  jednako ili bar delimično slično. Razmišljam da pročitam oba za svaki slučaj da mi neka priča ne promakne. Jeste li vi čitali mozda i koji prevod preporučujete? Inače ovo je još jedna od knjiga za koje sam verovala da su užasno dosadne zbog nekog komentara na gudridsu, ali zapravo priče su jako zanimljive i bukvalno se teško ispuštaju iz ruke te ne želite da prestanete sa čitanjem nikada , čak ni zbog telefona. Što znači da je ova knjiga čista ljubav i hvala Šeherezadi ( ko god ona bila) što ju je za nas sačinila.

Još sam pročitala i konačno Kočićeve pripovetke, pesme Zvonka Karanovića i knjigu Bez daha Ivane Stanković , ali o njima sam već negde pisala, a sve to je bilo čini se vrlo davno i sada više skoro ništa ne čitam što me pomalo nervira, ali nadam se da ću obnoviti naviku i redovnije čitati. Do sledećeg viđenja koje cini se neće biti skoro budite pozdravljeni i čitajte nešto lepo.