Izbiračica

Nije ni meni jasno kako je do ovoga došlo, ali eto pokušavam da se setim one jedne pripovetke iz čitanke koju smo čitali kada smo bili mali i nikako da se setim kako se zvala. Sećam se samo da je o nekom dečaku koji piše neki sastav o tome kako njegova mama mesi hleb, a trebalo je nešto drugo da piše i svi mu se čude što piše tako nekako drukčije. Umesto toga kako se to zvalo i ko je napisao setila sam se one cuvene rečenice " Izbirač naiđe na otirač" što je  jelte  iz "Izbiracice". Setila sam se i početka pripovetke Janka Veselinovića "Vrućina i omorina" , pa sam uzela da čitam njegove pripovetke koje su tako užasno lepe i nije mi jasno zašto ih ljudi češće ne čitaju. I ja sam sama eto zaboravila na pripovetku"Grad" , ali su mi te njegove reči  ostale urezane u pamćenje. Niko više tako lepo ne govori, pa da kaže vrućina i omorina. Kažu  toplo je ili sparno je ili nešto tome slično. Ali ova vrućina i omorina je nekako lepše vi odmah vidite tu scenu i prašinu i žegu pod drvetom i tu živinu što lipsava od vrućine. I baš svačega drugog nekorisnog sam se setila samo ne mogu da se setim ove pripovetke  sa hlebom, a baš mi se sad to čita sa obzirom na to da je svako kupio pet kila brašna, iako su leba  slabo mesili.

I onda sam jednostavno oduslatala i uzela čitati "Izbiracicu" koju je napisao sasvim nenadano Kosta Trifković. I čitam ja čitam već sam negde na  pola stigla kad se setim da je taj Kosta Trifković onaj isti po kome se zove Trifkovićev trg, a baš sam bila ubeđena da za tog čoveka nikad u zivotu nisam čula. I onda se opet setih , jer se u karantinu i ne mozete ništa pametnije da radite nego da se prisečate svih glupih stvari koje ste za života uradili,  kako sam jednom prilikom ubeđivala taksistu da Trifkovićev trg nije Trifkovićev , već da je to trg Marije Trandafil i da se baš taj trg seče sa ulicom Laze Teleckog , a vrlo je moguće da sam i tu Mariju  prekrstila u Mariju Tarandafil. I dzaba je taksista meni objašnjavao kako sam ja sve izmešala i gde je tačno trg Marije Trandafil i baš se trudio svima da nam objasni iako nama ništa nije bilo jasno sve dok nismo stigli do centra (pa ni tad samo smo se pomirile sa činjenicom da je trg ipak Trifkovićev) , pa se razgovor dalje poveo o trgovima u Novome Sadu , jer uzalud je on nama objašnjavao gde je trg Marije Trandafil kad tu gde je trg nema nikakvog trga, kao da su u pitanju neke  mađije , jer to je zapravo ulica. Doduše ja sam bila malo pijana , a i uspela sam da zabunim sve u taksiju , pa niko nije zapravo bio siguran kako se šta zove i gde mi to idemo. Bas mi sad to čudno deluje kao da smo išle na Mars , a ne u izlazak. I bas mi sad to sve nedostaje. I sada ako niste nikada bili tamo na Trifkovićevom trgu  nemojte zamisljati ništa posebno taj Trifkvićev trg je zapravo jedno vrlo lepo uređen parking , ali svejedno je što je lepo uređen, to je ipak samo parking, doduše i ima i koje drvo da zastiti kola od sunca , opste je poznata cinjenica da ljudima koji šetaju gradom ne treba lada i drveća , nego je bolje da napravite hladovinu na parkingu.  

I eto vam ujedino i  odgovora  na pitanje zašto je baš Novi Sad grad kulture, ako ste se ikada to i zapitali, to je  sigurno  zato  što svi parkinzi tako lepo zovu i imaju tako zvucna imena, pa nisu više parkinzi nego su trgovi, jer svako zna da je trg mesto na kome se okupljaju automobili da se tu druže i razgovaraju kad već ljudi ne mogu.
 Imate na primer i Trg galerija isto krasan primer parkinga pored koja je mala zelena površ sa klupama na travi, a taj Trg Marije Trandafil je sasvim nešto posebno i to se ne može rečima opisati. To čak nije trg nego je ulica sa pogadjate parkingom umesto drvoreda. Doduše ja nisam sigurna u to možda se trgom podrazumeva ona minjaturna zelena površ, ako se to moze tako nazvati, preko puta Matice Srpske na kojoj su dva kontejnera i saobraćajni znak. 

Elem i ta zelena površ nije baš zelena nego je tu više gola i ispucala zemlja ispresecana precicama od ljudi koji su gazili po nekadašnjoj travi. Pre će biti da je to taj trg jer to mi jer nekako ima  više smisla od same ulice , jer trg je ipak nekakva površina bez obzira što je mala i tako neobično uredjena, ali ipak tu možete da sednete pored kontejnera i da čitate npr knjigu koju ste kupili preko u Matici Srpskoj za kako piše na znaku 50 dinara. Pa zar to nije krasno. 

 I tako sede dva automobila na dotičnom trgu i pitaja jedan.
Pežo:A, ko je taj Trifković?
Mercedes:Nemam pojma. 

Pežo:Ajde, gugla.

 Mercedes: Ma, što da guglam šta će ti to koji kurac?

Pežo: Pa, onako , reko ajd da bar nešto radimo kad već čekamo 3 sata one budale. Mercedes: Dobro,  ajde de pogledaću. Piše na Wikipediji da je on napisao Izbiračicu. 

Pežo: A, da sećam se ja toga bilo je u čitanci.  Mercedes: Piše : Рођен је 1843. године у Новом Саду у грађанској породици. Očito se zato trg po njemu zove , jer je odavde.

Pežo: Pa , da to ima smisla.

Mercedes: Čuj, čitanka i  Izbiračica", važi Gari, pa ko to još čita. Šta će ti sad ovo?

Peho: Aj čitaj dalje.

Mercedes: (čita dalje) " Комика је ту површна, неуметничка, али пријатна ипак и врло занимљива. Његове комедије су испуњавале оригинални позоришни репертоар све до појаве Бранислава Нушића." 

Pežo: A, realno dobro je da su ga zamenili , šta će nam dva pisca komedija i jedan je već previše. 

Mercedes : Pa, jeste. 

Pežo: A, što su ga onda stavili u čitanku kad  je neumetnički pisao?

 Mercedes: Ma ja mislim da to znači da je taj Kosta tako išao svuda okolo po gradu i  prisluškivao šta ljudi govore pa  je zapisiavao šta oni kažu i onda mu je to kao bio dijalog. Nije on tu zapravo ništa ni napisao , već je tako samo špijunirao.

 Pežo: Pa jeste da i to ima smisla dijalog se ne može izmisliti. A baš sramota išao naokolo da prisluškuje ,a po njemu se parking zove, to samo kod nas ima. A jel misliš ti da nas možda neko prisluškuje? 

Mercedes: Ne znam, ne verujem. 

Pežo: Meni je to sad malo sumnjivo, šta ako i nas slušaju? Danas je još lakše prisluškivati nego u ono vreme. Svuda su neki sateliti. Mercedes: Pa možda imaš pravo. Bolje da smo se parkirali na Trgu Galerije tamo nikad nema ljudi.  

Pežo : Nije tamo bolje  ovde je bolje. Tamo je  bliže Limanu, a tamo kažu ima 5g mreža. Mercedes: U jebote šta je ovo, kakv je ovo svet postao, nigde više nije bezbendo , ne možeš se više ni parkirati nigde. 

 Pežo: Jeste baš je grozno vreme blago tom Trifkoviću on je živeo u  XIX veku tada je sigurno lepše bilo, pa se još i parking po njemu zove.  

Mercedes: Ma šta mu je blago kad je bio budala. Bolje da se lepo preselio negde , pa tamo pisao , pa bismo ga mi posle lako prisvojili i rekli , a vidite on je naš čovek eto baš tu se rodio u Novom Sadu. I onda bismo ga i čitali , jer bi bio kao pivo svetcki, a naš. Pežo: Slažem se ja čitam samo strane pisce oni su bolji. Ne znam zašto ,ali su bolji.  Mercedes: I ja isto. Ne volim ja te naše pisce samo pišu neke pripovetke. Ja znaš nikako ne volim pripovetke. Ja volim kad se to tu razvije neka radanja, pa kad se likovi lepo prikažu psihološki. 

Pežo: Jeste pripovetke su kratke i  dosadne,ali ni romani im ne valjaju svi su dosadni i predugački. Osim toga glupo je da čitaš tako neku knjigu koja nije svuda poznata. 

Mercedes: Jeste da valjaju nešto ti naši pisci ne bi sigurno bili naši pisci nego bi pisali negde u Engleskoj i onda ne bi bili naši domaći pisci, već bi bili engleski, svetcki pisci. A i dosadno je da budeš samo tako domaći pisac, čemu to sulži može samo tako po tebi parking da se zove.

Pežo : A jesi li ti čitao tu knjigu?

Mercedes: Nisam. A što i da je čitam kad znam da ne valja.Ja uglavnom volim da citam Gijoma Musoa.

Pežo: I ja isto volim Musoa. Zato se mi i druzimo eto imamo isti ukus.

Mercedes: Pa jeste. Ja mislim da treba ukinuti te domaće pisce. Oni nama ne trebaju. Šta će nam , ako nam se nešto cita mi ćemo nesto prevesti, pa ćemo citati.

Pežo:Pa jeste, tako je , ja se u potpunosti slažem, šta će nam domači pisci , zar im nije dosta što ih trpimo to da uopše postoje , oni bi i da ih još i čitamo.Sta misle oni, ko su sad , pa oni? Ja da čitam njegovu knjigu, druze što ti moju knjigu ne čitaš, a?

Mercedes: Tako je. On treba moju knjigu da čita. Jebala ga ta "Izbiracica".

Pežo: Što nisu nešto korisno radili umesto što su pisali knjige. A ovaj tu nesrećnik nije ni pisao već je da ne kažme prepisivao tudje razgovore. 

Mercedes: Jeste treba da ga je sramota. A da mi promenimo mi ime trgu on nije zaslužio da ima trg. 

Pežo: To je super ideja. Ajde! Može recimo da se zove Trg Gijoma Musoa.To sigurno lepše zvuči nog Trifković, a neče niko ni primetiti da smo promenili. Uostalom koga briga za nekog tamo zastarelog pisca. Mislim šta on tu bulazni oni su svi kao nešto zaljubljeni , pa odustanu od te najlepše devojke, mislim to je zastarelo, ta ljubav i to.

Mercedes: Zar si si to čitao?(zapanjeno).

Pežo: Pa jesam. 

Mercedes: I o čemu se tu radi?

Pežo: Evo ovako imaš tri para i oni se sad tu nešto muvaju.

Mercedes: Jel? I?

Pežo: I šta još?

Mercedes: Pa, ništa na kraju se smuvaju.

Pežo: I šta to je sve? Pa to ništa ne valja to treba modernizovati. Osavremeni i postaviti na scenu.

Mercedes: Može. Onda će se parking zvati po nama. A, i šta će Trifkoviću parking?

Pežo: Mozda će neko i otkupiti naš tekst da od njega napravi seriju.

Mercedes: O tome ćemo posle da razmišljamo sada je glavno da osavremenimo dramu. Dakle imamo tri para to može da ostane. Ono što je potrebno svakoj modernoj predstavi jeste šta?

Pežo: Šta?

Mercedes: Kako šta pa moderna scenografija da bude crna i da ima crnu kocku po sredini to je nadasve jedinstveno i još neviđeno.

Pežo: Jeste to je vrlo moderno moze takva scenografija i da nema nameštaja to je isto moderno.

Mercedes: Dalje trebaju nam kostimi. Da budu što moderniji i savremeniji. Zapravo to je i glavna stvar. Kostimi. Nema   dobre serije bez brda kostima.

Pezo: Mi pravimo dramu, ali to mu dođe skoro isto. Ali da slazem se i ja isto samo gledam kostime. Ja midlim da sledeće treba da modernizujemo imena da budu kraća. Al šta ćemo dalje?

Mercedes: Kako šta, pa eto to ti je , već skoro skroz savremena drama i sve je moderno. Gde ćeš još modernije?

Pežo: Pa znaš das e drugačije likovi i ponasaju ipak je ovo dvadest i prvi vek trebaju da se ponašaju slobodnije.

Mercedes: Misliš kao da svi mahnito trče po sceni?

Peho: Ma ne to , nego da ne završe svi na kraju vereni. Možda je bolje da se smuvaju i posvadaju ili da se recimo niko i ne smuva nego eto tako da napravimo dramtičan kraj.

Mercedes : Pa to se podrazumeva. Ja mislim da je najbolje da na kraju svi zavrse sami i imaju odlicne karijere i da kupe kola. To je nekako lep kraj. Mogu ove dve da odu na neku plasticnu operaciju da bi se osećale bolje eto to je nekeako lep završetak.

 Mercedes: Jeste ja se slažem ljubav je skroz zastarela stvar. Ne treba to nikome u savremenom svetu, evo nisam ni ja oženjen doduše ja sam auto. 

Pežo: Jeste nisam ni ja i šta nama dvoma fali. Ništa nam ne fali. Super nam je. Svaki dan blejimo ovde isperd banke.

Pežo: Jeste, da ovde je fino. Ali, kako ćemo dalje šta će oni da govore , mislim moraju oni nšto tako slično kao ovde samo malo drugačije da ne bude tako arhaično.

Mercedes: E vidiš to ti je dobra reč to valja zapisati.  Mada znaš šta nama zapravo fali ?

Pežo :  Šta?

Mercedes: Fali nam konj. 

Pežo: Da vidiš bez teksta predstava mohe da prođe , ali bez konja to nikako ne može. Ja sam gledao jednu predstavu i doveli su pravog živog konja.

Mercedes: I šta onda?

Pežo: Pa ništa . Bio je konj , zar to nije dosta. To je već zanimljivo. To bi publika došla da vidi. To je kao da gledaš serjiju sa nekim konjem, samo što eto ovde imaš konja uzivo. I onda će ljudi doći da vide konja uživo, a ne na ekranu.

Mercedes: Jeste kada vidite konja uživo , pa još i u pozorištu to vam onda odmah dođe kao nekakvo duhovno uzdizanje. 

Pežo: Teks je tu sasvim sporedan. U suštini oni mozda i ne moraju da pričaju mogu da mašu rukama. Ako baš zatreba nešto da kazu prepisaćemo od Trifkovića. Mada mislim da nije ni bitno šta će reći ako malo razmisliš ko još gleda neku seriju zbog dijaloga?

Mercedes: Pa realno niko. Znaci ne moramo ništa ni da napišemo možda mogu da šalje neke emotikone umsto toga. To bi bilo top.

Pežo: Pa ti si genije. Napravićemo samo sa emotikonima onda ništa ne moramo da se mučimo da pišemo. 

Mercedes: Jeste . Mogli bismo tako uraditi. Treba još tu malo da se razrade detalji.

Ja se kladim da bi i mi mogli da napišemo tako nešto, pa i bolje i će onda parking po nama da se zove. Već ga vidim parking Mercedes Benz. Mislim glupo je da se parkinzi zovu po ljudima kad ih mi već više koristimo, uostalom ako bude sreće neće oni još dugo, pa ćemo moći sve lepo nazive ulica da promenimo.

Pežo: Pa to ti je genijalna ideja. Oduvek sam zeleo da se nesto po meni zove. Al kako ćemo to da napišemo ja evo ne znam odakle da krenem.

Mercedes: Aj uzmi ti da pišeš ja ću da ti diktiram. Piši konj komada jedan.

Pezo: Napisaću at to nekako bolje zvuči .A koje boje da bude konj?

Mercedes: Mrke boje.

Pežo: Pišem jedan at mrke boje. Šta dalje?

Mercedes: Al ja baš sad nekako ne umem ništa da smislim na tu temu. Pa mozda i ne moramo mi da baš čekamo da napravimo tu dramu i da je postavimo možemo mi odmah tu ime da promenimo da se zove po nama. Mislim ko će da nas spreči?

Pezo: Pa to je genijalna ideja. Samo promenkmo ime. Ajde da tako uradimo.

 Mercedes:Evo sad ću da napravim peticiju na Fejsbuku. Udji da potpišeš. 

 Pežo: Evo potpisao sam. Podeli ti to svima da potpišu da nam parking bude lepši. Mercedes: Ja sam već poselio,ajd i ti. Eto šta ti je inicijativa. Biće odmah lepši grad  . Još i da poseku ovo drveće da ima više mesta na parkingu i da mi ne pada ovo lišće stalno na haubu i biće još lepše.

 Pežo: I mene isto nervira drveće, bolje da su napravili parking u Limanskom parku tamo ima više prostora , a ima i manje drveća.

Mercedes: To ti je isto odlična ideja. Jebote šta je to sa nama danas sve neke odlične ideje smišljamo. 

Pežo: Nemam pojma, al stavrno nas je lepo krenulo mogli bi ladno i po nama da nazovu parking. 

Merceds: A realno mogli bi. I onda će odmah biti i više turista. I neće svi kad dodju na Egzit ići samo na tvrdjavu da se drogiraju , več če malo i obilaziti grad kad vide da ima šta da se obidje. Ovako nemaju šta sve neki trgovi i parkovi koga to još zanima.

Pežo: Pa jeste ja kad odem u neki grad ja odmah poželim da obidjem  parkinge. El se sećaš kad smo išli u V. pa smo sve parkinge u gradu obišli. 

Mercedes: Sećam se baš nam je bilo lepo. E to su bila vremena. Nismo ovolko kilometara prešli, a i goriva je bilo dosta, pa se moglo i putovati. 

Pežo: Jeste . Nego .Gari moram da idem evo vraća mi se vlasnica. Nosi neki Giros. Sačuvaj me bože opet će mi  isflekati sedište. Mercedes: A valjda neće . Nije tebi lako Gari. Ajde čujemo se vidimo se.

Pežo: A šta ćemo sa našim planom nismo stigli sve detaljno da razradimo?

Mercedes: Nema veze sledeći put kada nas parkiraju zajedno smislićemo sve. Videćeš ti svi će parkinzi onda biti naši. 

Odvoze se

25. maj 2020.  

I šta da vam kažem na kraju osim obiđete Novi Sad. Ima dosta lepih parkirališta koje možete videti. Baš tu blizu mene ima parking Milice Stojadinović Srpkinje i baš tu gde je tabla, tačno ispod nje ,već godinama stoji grafit " Smrt kapitalizmu sloboda narodu".  Srećom , pa grad ne čine samo parkinzi nego i ljudi koji u gradu zive , a Novosađani su zbilja divni i gostoprimivi ljudi i nemojte da slušate one gluposti o tome kako oni ne vole dodoše to uopste nije tako.

Zaklela bih se da sam ovde napisala nešto i o samoj drami , ali da je to nekim čudom odavde izbrisano ili sam ja taj tekst izgubila, pa ću probati sad a da se setim šta sam onda pod utiskom čitanja napisala, mada od tada je prošlo poprilično mnogo vremena i čini mi se da je onda tekst bio smisleniji. Vrlo je moguće i to da sam ja to napisala na goodreadsu , a ne ovde ili na papiru. Nije to sada ni bitno.

 Dakle ovo je jedna komedija koja bi trebalo da je smeštena u Novom Sadu , ali sa obzirom na to da se dešava po građanskim salonima uopste nemate osećaj prostora mogla bi radnja da se odvija bilo gde. Osim toga  je danas u Novom Sadu sve drugačije promenio se dekor, ambijent, govor i kostimi , ali su emocije ostale iste, a o njima ovaj dramski tekst najviše i govori te su samim tim i njegove vrednosti neprolazne. Naravno sav taj dekor jeste neophodan, jer budi u vama osećaj nostalgije za jednim davno prošlim vremenom. Inace uopšte mi nije jasno zašto su ljudi prestali da  izvode Trifkovićeve drame samo zato što se pojavio Branislav Nušić, tako barem piše na Wikipediji, kao da ne mogu u isto vreme postojati dva komediografa. Zar se mora baš večito izvoditi samo "Gospođa Ministarka?" Kosta Trifković je eto sasvim nezasluzeno postao jedan od naših opskurnih pisaca isto koliko i već pomenuti Janko Veselinović , čini se obojcu jedino još čitaju studenti književnosti, a i oni više zato što moraju da spreme ispit, a ne iz nekog gušta i zadovoljstva.  Sa druge strane ako ćemo pravo svi pisci rodeni u Srbiji su osudeni na to da budu opskurni pisci iz prostog razloga što ovde ljudi slabo čitaju domaće autore ili jednostavno ovde ljudi slabo šta čitaju. Mislim kada ste vi videli nekoga da čita na primer poeziju Đure Jakšića , a da ne studira knjizevnost. Sa druge strane svi su se slikali sa njime u parku sedeći mu u krilu, što samim tim pokazuje da su za njega svi čuli, no Đura je i dalje opskurni pisac prosto iz činjenice što ga niko ne čita. Mislim i ja slabo čitam naše opskurne pisce, i dzaba mi što sam za njih čula ako ih nisam čitala, što je poprilino velika greška sa moje strane. Eto baš pre par godina mi je neko pričao kako naši pisci ništa ne valjaju u odnosu na strane i da Andrić i Crnjanski mozda mogu i da prođu, ali su mngo bre dosadni ili je bilo da ni oni nisu baš nešto, mislim da je zapravo bilo da je Andrić dosadan , a da Crnjanski može da prođe, ali da ni njega ne čita. To nije čak ni eto pitanje kvaliteta , već jednostavno izbor teme , jer previše je to nekako domaće i sasvim sigurno mogu da tvrdim da bi ovde i Dostojevski lično bio opskurni pisac. To kažem odmah zatim povlači i jednog opskurnog Tolstoja, i tako dalje. Baš bukvalno bilo koji pisac koji vam padne na pamet ovde bi bio opskuran svako bez obzira na to koliko dobro piše. Jedino je Nušića nekako zaobišla ova sudbina verovatno zato što je sam za sebe rekao da je miš oseuđen da gricka ostatke i da tako svi koji zive od knjizevnosti grickaju ostatke nešto u tom stilu, te je na vreme upozorio sve mudre ljude da ništa ne treba pisati, pa ga zato ga i citaju ili barem igraju u pozorištu, mada opet njegove su pripovetke poprilično takođe opskurne, toliko su opskurne da nisam ni znala da ih je pisao. Pre neki dan sam pričala Dejanu o Piljnjaku i kako je on jedan od onih opskurnih pisaca , pa mi je on rekao ma ti si opskurni pisac, na šta ja kažem , a kamo sreće, jer ja uopšte i nisam pisac, predpostavljam da biste da bi bili pisac ili sami sebe tako nazivali morate napisati knjigu ili barem dve tri knjige, barem ja to tako dozivljavam. Čak i da napište par knjiga uopšte mi eto nije jasno u kom tacno trenutku je to definisano kada možete tako i da sebe smatrate piscem , zar to nije čudno?

 No, da se ja vratim "Izbiračici". Meni je u celoj toj drami nazanimljiviji i nekako najdraži lik Malcikinog oca Stojimirović koji kuka što mora da priređuje te sedeljke da  uda kćer i da troši novac, pa govori kako to u njegovo vreme nije bilo i kako je onda sve bilo jednostavnije i kako je on njegovu Jucu upoznao u kujni. To je zapravo deo koji mi se najviše svideo i kada sam dramu prvi put čitala i jedino se toga i sećam , osim onog dela o izbiraču. No oni se se svejdno trude da Malčiki ugode, bez obzira na kuknjavu , a njoj se nekako niko ne dopada i ja upšte nju i ne razumem, ako ćemo pravo. Ona nekako uopše ne zna šta hoće, ne moze da se odluči i meni nije opet jasno kako i zašto jednostavno ne kaže lepo srpski šta zapravo hoće.  Na kraju ona nekim čudom shvati da joj se dopada Tošca i svi su u šoku i eto ja  sam u šoku mozda ponajviše. Sa druge strane njena rođaka Saveta je isto toliko rzmažena koliko i Malcika, mozda još i više, samo samo što se to i ne vidi tako na prvi pogleda, njoj se ocigledno dopada da nju neko juri, pa je zato spremna da prepusti Malckiki mladića kojoj se dopada to jes Branka,zato ga je i odbila kada joj je prišao prvi put, što je uzasno glupo sa njene strane. Postojala je naime bojazan da će on prestati da je juri, da mu ona dojadi te da se umesto toga okrene Malički. Jedino je Milica ovde normalan lik , pa je rešena da ne prepusti Štanciku Malčiki i ne propušta ništa slucaju, već sa Savetom napravi plan. Naravno sa obzirom na to da je ovo komedija ona ima srećan kraj, ali i sam autor u poslednjim redovima pokazuje skepsu da je ovo jelte u realnosti vrlo teško ostvarivo. I sada baš i uviđam da je bolje da sam odmah objavila onaj prvobitni tekst , jer ovo sve što sam napisala iz sećanja je poprilično besmisleno.

" Malčika: I tako se sve sretno svršilo!(Publici) Da li uvek tako biva? Ja sam birala i našla sam para , ali na pozornici;u zivotu se češće događa da izbirač naiđe na otirač".