Anino knjiško ćoše

 Cedomilj Iljic je bio vrlo neobicno duga veka, neki kazu da je ziveo citavih sto dvadeset godina i svi su se cudili njegovoj dugovecnosti, jer tako nesto u zivotu svome nisu jos videli. Svi su govorili da nije bilo ovog neobicnog slucaja da bi Cedomilj Ilic sigurno doziveo cak i dvestotu godinu , jer su tako uopste svi u njegovoj porodici bili duga veka, njegova tetka je na primer zivela citavih tristo dvadeset godina. Sve u svemu vi nikada i ne biste pomislili da je Cedomilj Iljic napunio sto i dvadesetu godinu on je uopste bio veoma ziv i veseo starac, duge sede brade , obucen u neka vrlo stara karirana odela. Ja naravno nisam licno poznavao Iliica , ali jednom smo se sreli na sudu u cekaonoci gde me je srdacno pozdravio ispostavilo se da se on tu tuzi oko nekog placa , jer su se komsije zalile da im je zakinuo jelte deo i neko drvo koje je bilo deo njihovog dvorista , a sada je kod njega , no nismo nikada zbilja pricali iako smo eto godinama ziveli u istoj ulici , eto do tada ...

Juče sam ceo dan tražila trazila Gogolja po kući, imam tu  dve zbirke pripovedaka jedna je sa Petrovgradskim pričama , a ova druga zbirka što sam je zaturila je sa onim kako na njima piše "Fantasticnim i horor pričama" što u principu znaci one za koje  za osnovu imaju folklorne motive iz mitova,  legendi , itd. Već sam mislila da sam je izgubila kada sam je našla ispod male hrpice knjiga. Htela sam da uzmem da čitam "Vij" , ali sam najpre uzela da procitam o Ivanu Fjodorovicu Šponjki i njegovoj tetki, jer taj Vij uopste nije o nekom čudovištu kako se to meni učinilo, već o nekoj veštici. No htela sam nešto vište da kažem o ovim što sam ih citala o Petrovgradskim pripovetkama. O "Nosu" nećemo nadam se da će vam nos uvek biti na mestu. Mada moram priznati da mu je to jedna od najboljih pripovedaka koje je napisao. Najpre sam eto citala Šinjel , to je možda i njegova najpoznatija pripovest , prevashodno zbog one vrlo cuvene izjave Dostojevskog kako smo svi mi...

Nije ni meni jasno kako je do ovoga došlo, ali eto pokušavam da se setim one jedne pripovetke iz čitanke koju smo čitali kada smo bili mali i nikako da se setim kako se zvala. Sećam se samo da je o nekom dečaku koji piše neki sastav o tome kako njegova mama mesi hleb, a trebalo je nešto drugo da piše i svi mu se čude što piše tako nekako drukčije. Umesto toga kako se to zvalo i ko je napisao setila sam se one cuvene rečenice " Izbirač naiđe na otirač" što je  jelte  iz "Izbiracice". Setila sam se i početka pripovetke Janka Veselinovića "Vrućina i omorina" , pa sam uzela da čitam njegove pripovetke koje su tako užasno lepe i nije mi jasno zašto ih ljudi češće ne čitaju. I ja sam sama eto zaboravila na pripovetku"Grad" , ali su mi te njegove reči  ostale urezane u pamćenje. Niko više tako lepo ne govori, pa da kaže vrućina i omorina. Kažu  toplo je ili sparno je ili nešto tome slično. Ali ova vrućina i omorina je nekako lepše vi odmah vidite tu sce...

U novinama na jednom od mnogobrojnih portala stajao je članak o tome kako su logoraši u Jasenovcu jedini na svetu goloruki nasrnuli na svoje stražare. Iz nekog razloga članak me je zainteresovao mada je sadrzao i one uobičajne opise  da su nasrnuli  gladni iznemogli i bolesni, iako su znali  da će umreti da će većina njih herojski izginuti bez slave, spevova o njihovom herojskom činu i tome slično. Svakako da su  oni znali da im eto niko ni imena neće sećati, pamte se imena samo onih koji su preživeli i ta se imena obicna i napominju u svim člancima osim u ovom,dalje je stajalo ovako no oni su jednostavno  znali da će ih svakako ubiti, ma šta oni učinili , pa su odlučili da se brane. Ti su ljudi rešili da umru boreći se tako je stajalo u članku. Jedino je čudno eto što su baš ovde ljudi odustali od svojih života, svuda su drugde se nadali da će preživeti do poslednjeg dana to je mozda i očekivana reakcija nešto što su psihologijom predvideli ovi koji su logore s...

Bazduljica (ovo bi trebalo biti jedna lokalna bjaka,jer predpostavljam je glupo pisati o predelima u kojima i nisam bila  ) “Ciganka sa kartama, a oči plamene,stara ogrlica i perle šik . Damu hrec ja htedoh na poklon od sudbine,a dobih ja tek keca pik. O za što sudbino ti moja zlehuda, dolinom suza me vodiš u muk Žica zarđala,rešetka debela, vagon stolipinski i točkova zvuk. ” Taganka iz Zone Sergeja Dovlatova   Bazduljica je jedno malo, belo, čupavo stvorenje, ponekad se moze pojaviti i crni primerak bazduljice, jer svaka vrsta ima ponekog   izuzetaka kao sto i u svakoj porodici postoji crna ovca , ali oni su izrazito retki, bazduljice su uglavnom bele boje. Bazduljicaa najviše nalikuje beloj loptici pamuka i po izgledu i po mekoći, mada morate mi verovati da su sve bazduljice su izuzetno mekog krzna. Sva je sre ća da su to retka i tako malo poznata stvorenja, pa ih niko ne lovi da od njih pravi obrube za bundu.   Osim toga   bilo bi ih užasno teš...