Anino knjiško ćoše

 Tamo negde juna procitala sam knjigu Dubravke Ugrešić pod nazivom "Lisica" koja je na mene ostavila nemerljiv utisak te sam iz nekog razloga počela stavljati lisice u sve što pokusam napišem, pa tako i u onu pricu na blogu. Ovo je jedan roman tako , barem piše na poleđini korica, iako on to nije u klasičnom smislu te reči , već pomalo liči na fikcionizovanu autobiografiju autorke ili na nekakv meta narativ.  Moram da priznam da nikako nisam mogla da se odlepim od romana, eto priznajem vam da je ipak u pitanju roman,  i više sam imala osećaj da sedim sa drugaricom na kafi i da mi ona priča svoje dozivljaje sa putovanja ili iz zivota , no da zapravo nešto čitam. Često mi se desavalo i da pomislim kako su neki od ovih događaja možda i izmišljeni, no to mi nije smetalo da uzivam u narativu i ti izmisljeni delovi su mozda bili i najzanimljiviji deo priče. Sa tim da je nekad zbilja teško razluciti šta se od svega zbilja dogodilo , a šta je fikcija.  U knjizi se između ost...

 Venja, Venjička , stani, nemoj ići. Nemoj žuriti da vidiš Kremlj. "Svi govore Kremlj, Kremlj. O svih sam sluašao samo o njemu, ali ga nijednom nisam video. Koliko sam već puta (hiljadu puta), pijan ili mamuran, prelazio Moskvu  sa severa na jug, sa zapada na istok, sa jednog kraja na drugi , svakojako, ali nijednom nisam video Kremlj" Knjiga Venedikta Jerofejeva Moskva Petuški je nešto najbolje što sam ikada čitala i svakako nešto najbolje što knjizevnost može da ponudi. Ovo je knjiga nad knjigama. Nisam imala nikada omiljenu knjigu niti sam mislila da je tako nešto uopšte i moguće za nekoga ko mnogo voli da  čita , uvek vam bide nekako žao da izdvojite samo jednu među stotinama procitanih knjiga i nije moguće odluciti se , ali ovo je ta jedna , najdraža knjiga i najdraži naš Venjička. Moram je procitati ponovo i to odmah i sad bez odlaganja. Mozda bi trebalo reći nešto i o samoj knjizi ovo je svojevrsna poema , tako barem stoji u naslovu, te se time aludira na Gogoljeve...

  Kada sam se pre nekoliko godina usleila u stan sa Danicom pokazivala mi je prostorije i gde se šta nalazi od stvar i potrepstinai kako što je i red i što meni verovatno i ne bi pošlo za rukom da to tako zgodno ucinim da sam ja morala nekoga da vodim u oblilazak kuće. Stan je bio dosta velik i sve je izgledalo sasvim obicno nekoliko soba, stari nameštaj i malo kupatilo tipican stan za izdavanje studentima i tako je bilo sve dok nismo došli do jednih vrata koja su eto iz nekog razloga bile zablokirane ogledalom. Ja sam je pitala šta je iza tih vrata? Na šta je ona odgovorila da mi tamo ne idemo i da se tamo nalazi nekakva mala terasa. Na tome se sve i zavrsilo , ali je mene uzasno kopkalo da terasu vidim, pa smo sklonile ogledalo i ja sam zavirila tamo. Ona je bila sasvim mala i obicna prljava terasa koju niko ni od prethodnih studenata koji su tu živeli nije odrzavao. Onda smo vratili ogledalo i nastavile da pričamo o tome kako je to odlično ogledalo koje baš uzasno...

Sada već davne dve hiljadite godine kada sam ja imala oko šest godina moja baba mi je ispričala jednu priču o svilenim bubama. To je bilo vrlo davno i ja se sigurno te priče ne bih ni setila da nije bilo ovog romana koji se zove "Svila" Aleksandra Barikoa romana o čoveku koji trguje svilenim bubama i teksta o toj knjizi na blogu Lovac u žitu . Trgovac bubama iz romana je bio jako uspešan u svome poslu, ali su iznenada sve svilene bube u Evropi počele da se razboljevaju i umiru. Niko nije znao razlog tome i kakva ih  je tačno  bolest napala, ali postojalo je još jedno mesto na Dalekom Istoku gde su svilene bube još uvek bile zdrave, pa se trgovac iz priče tamo zaputio da donese nove svilene bube u svoje selo i uspeo ih je doneti, ali se na svojim putovanjima zaljubio u jednu misterioznu ženu sa kojom nije zbilja nikada ni pričao. I sam roman je naeobično napisan tako da se uvek put ka tamo ponavlja istim rečenicama kao da ništa  što mu se na putu do tamo nije ni dogodilo i...

Evo jedne liste za koju bi se moglo reći da nema veze ni sa životom, a kamoli sa situacijom u kojoj se trenutno nalazimo, al pravo da vam kažem ovaj tekst mi se već duže vreme mota po glavi delom ne znam ni ja zbog čega ,a delom zato što sam  negde pisala o tome kako bih volela da imam zmaja Baleriona , pa mi je neko rekao da je to detinjasto (iako taj neko ceo dan igra Majnkraft što jelte nije detinjasto ) , pa ovim tekstom želim  da malo sebe opravdam to jest da objasnim zašto ja volim Baleriona. Čitala sam i dosta ovih karantinskih  plejlista  , al ne dao vam bog da vam ja sastavljam bilo kakvu plejlistu, jer bi se svi snobovi ovoga sveta odmah sablaznili i doživeli srčani udar. Ako mi baš ne verujete evo trenutno slušam Cobijevu pesmu Budala koju sam videla na Nastajinom storiju i baš mi se svidja pesma iako nemamništa od navedenog  kao u pesmi uglavnom mi se svidja  zbog toga što ja stvarno ne znam veću budalu od sebe, al ozbiljno ne šalim se. Ne znam ...