Anino knjiško ćoše

"Lovac u žitu" me je potpuno oduvao što bi rekao Holden Kofild. To je jedna od onih knjiga koje vas potpuno uvuku u svoj svet i ne želite nikada da iz njega izađete niti da prestanete da čitate, a opet sa druge strane jedva čekate da dođete do kraja da biste videli šta će se na kraju dogoditi. Takve knjige kao što je " Lovac u žitu"  su ono najbolje što kniževnost može da vam ponudi one su čisto uživanje. Ove knjige su retke i one  tu su uvek za vas da ih ponovo čitate i volite. Svaka reč u romanu  je promišljena i savršeno uklopljena u jednu milozvučnu simfoniju.  I sada će mozda neki puritanci reći , ali kakve su to reči roman je pun psovki, slenga,žargona i kojačega, ali ako vi ne vidite bol koja se se iza tih reči krije i koliko je duboka tuga Holdena Kofilda zbog Džejn, zbog brata možda je najbolje da ni ne čitate nikakve knjige, jer kako ćete uočiti tu istu bol u nekoj drugoj knjizi koja koristi možda neke finije reči. Nije lepota književnosti u tome kolik...

U nedelju 14.og jula je održana još jedna razmena knjiga u Novom Sadu pod nazivom „Knjige na sunce!“. Ne znam zašto pišem ovim novinarskim stilom koji ne volim, ali ne znam ni kako drugačije da počnem ovakav jedan tekst koji je o događaju, a ne o knjigama. Mada i u ovom događanju knjige svakako zauzimaju centralnu poziciju. Trebalo bi da počnem sa tim koje sam knjige na razmenu ponela , ali ja zaista ni sama ne znam odgovor na ovo pitanje. Ponela sam neke dečije knjige tačnije zbirke dečijih pesama koje nikako nisam volela kao dete. Zapravo kao dete  nisam mnogo volela poeziju osim naravno  jako divnih pesama Duška Radovića ili Zmaja ( toga se sećam da sam volela).  Bilo bi tačnije reći da sam više volela prozu od poezije, prozu sam obožavala. U našoj školi svake godine su se održavale manifestacije čijeg se imena takođe ne sećam valjda je to bila Pesnička štafeta ili tako nešto kao da poezija i trcanje imaju ikakve veze jedno sa drugim. Elem bile su posvećene pisanju p...

1.Knjiga ili elektronska knjiga? Draže su mi knjige u svom papirnatom obliku, nemam ništa protiv elektronskih knjiga samo ja nemam naviku da ih čitam plus sam negde pročitala da je čitanje sa ekrana sporije od čitanja sa papira,pa ga ne praktikujem. 2.Mek ili tvrd povez ? Svejedno mi je.  :) 3. Kupovina preko interneta ili u knjižari? Definitivno kupovina u knjižari . Volim da kad odem u knjižaru  prevrnem svaku knjigu  tamo i zasednem dok me ne pita bar troje prodavaca da li mi treba pomoć , pa tek onda uzmem ono po šta sam došla ili odem. 4. Samostalna knjiga , serijal ili trilogija. Serijal, volim razvučene dugačke priče koje nikada ne prestaju. :D Plus jako volim epsku fantastiku , a tu je retkost naći samostalnu knjigu skoro kao da tražite iglu u plastu sena. Tako da glasam za serijal. 5. Heroji ili negativci? Oduvek sam više volela heroje u knjigama, još od kad sam bila mala i čitala Harija Potera , uvek sam navijala za Harija, Rona i Hermionu ...

Izvinjavam se što nije bilo dugo tekstova ovaj npr. već dugo stoji u pripremi , ali mi se iz nekog razloga nije obljavljivao , pa evo ga sada milion godina kasnije. Sigurno znate one istrorijske romane u kojima se glavni junak koga pratite uvek nađe u mnogobrojnim situacijama u kojima upoznaje čitavu gomilu u sadšnjosti slavnih ličnosti. Neki autori se malo zanesu pa se tako u romanu "Osmica" Ketrin Nevil na svakoj destoj strani našao neki novi političar, pesnik, slkar,idt. pa to sve to skupa izgleda jako neuverljivo. I onda ja dok sve to čitam prevrćem u sebi očima i govorim ma daaj nemoguće da ih je baš sve srela / sreo.  No međutim ova knjiga memoara "A ondak je letijo jeroplan nad Beogradom" Aleksanda Derokoa me je skroz opovrgnula i oduševila , jer izgleda da je tako nešto ipak moguće, ali naravno da je ovaj memoar bolji od takvih istorijskih knjiga , jer se sve zaista dogodilo i svi susreti su bili namerni tj on je kod tih ljudi išao da ih upozna nije na ...

Sa obzirom na to da mi je danas rođendan odlučila sam da objavim danas ovaj rođendanski upitnik kao svojevrsan vid proslave, mada znam da nije neka žurka , ali nadam se da će vas bar malo zabaviti i oraspoložiti  (ne znam tacno čime). Ja sam i dalje uprkos svemu poprilično euforična na dan rođendana i to uglavnom zbog burgera i pomfrita sa parmezanom u Tosteru. Nadam se i da ćete i vi danas provesti prijatan dan. Inače da li i vama porodica i prijatelji nekad izbegavaju da kupuju knjige za rođendan, jer misle da ih već imate previše? :'') Pa da počnem sa pitanjima zamislite da smo fejk nazdravili ili tako nešto. 1. Rođendanska torta:  Knjiga čija je radnja puna klišea, ali se tebi svejedno dopada? " Umeš li da čuvaš tajnu" Sofi Kinsele knjiga je jako duhovita i iako je možda puna klišea tokom čitanja ih ja nisam uopšte primetila, jer sam se uglavnom smejala svim stvarima oko kojih brine glavna junakinja i koje izbrblja kada je nervozna.  Knjiga je duhovita i vedra ...

Argentina- IX   Znam da sam dojadila i bogu i narodu sa silnim upitnicima tako da evo konačno jednog teksta  koji to nije. Danas je vaš srećan dan. Inače ovu knjigu sam pročitala odavno, ali nisam bila sigurna da li da napišem nešto o njoj ili da uzmem neku drugu knjigu iz Argentine , jer sam videla još nekoliko zanimljivih naslova odatle u Dereti ( mislim da je pisac Izdaje Rite Hejvort odatle, ali vrlo moguće da sam pobrkala ), ali kako mi se ova knjiga učinila idealnom za ovo toplo sparno vreme , jer je poprilično lagana odlucila sam da vam je ipak preporucim.  "Mene nisu nikad puštali da pričam" je zbirka kratkih priča sa vrlo zanimljivim naslovom Argentinskog pisca Isidora Blastijena. Isidoro Blastijen ima nekoliko zbirki pripovedaka između kojih su najpoznatije: Antikonferencije, Kraljica i kočije,Čarobnjak,Kad smo bili srećni, Dablin -na jug, Zatvoreno zbog melanholije i Vrebajući. Mislim da je ova knjiga koju je izdala Agora  predstavlja sintezu najbolji...

Ima tu  preko puta  jedna vrlo neugledna knjižara kojoj ne znam ime. Ona je poprilično zabačena i više liči na podrum nego na knjižaru. To je verovatno zato to i jeste podrum pun knjiga i prašine. Nalazi se u jednoj od onih neoklasicističkih zgrada sa ukrasnim reljefom na fasadi koja je obavezno okrečena u narandzasto mada ova vuče na crvenkasto i pored koje se nalazi kineski restoran iz koga miriši piletina sa kikirikijem i pečurkama. Kada prolazite pored vrlo je verovatno da je nećete zapaziti , jer je ulaz potpuno skriven  u mračnom dvorištu iza kapije od kovanog gvođa, a izlog je u visini vaših kolena , što je vrlo zgodno za npr vaše patike koje tako mogu da pogledaju literaturu poređanu na simsu prozora. Izlog tj prozori su takođe okovani rešetkom od kovanog gvožđa, jer se neko plašio da će neko ukrasti gomilu udzbenike koje u radni prodaju. Kada udjete videćete manje knjiga nego u izlogu, gomilu udzbenika poslaganih po drvenim ormarima i par plavih, prašnjavih som...