Anino knjiško ćoše

Sa obzirom na to da mi je danas rođendan odlučila sam da objavim danas ovaj rođendanski upitnik kao svojevrsan vid proslave, mada znam da nije neka žurka , ali nadam se da će vas bar malo zabaviti i oraspoložiti  (ne znam tacno čime). Ja sam i dalje uprkos svemu poprilično euforična na dan rođendana i to uglavnom zbog burgera i pomfrita sa parmezanom u Tosteru. Nadam se i da ćete i vi danas provesti prijatan dan. Inače da li i vama porodica i prijatelji nekad izbegavaju da kupuju knjige za rođendan, jer misle da ih već imate previše? :'') Pa da počnem sa pitanjima zamislite da smo fejk nazdravili ili tako nešto. 1. Rođendanska torta:  Knjiga čija je radnja puna klišea, ali se tebi svejedno dopada? " Umeš li da čuvaš tajnu" Sofi Kinsele knjiga je jako duhovita i iako je možda puna klišea tokom čitanja ih ja nisam uopšte primetila, jer sam se uglavnom smejala svim stvarima oko kojih brine glavna junakinja i koje izbrblja kada je nervozna.  Knjiga je duhovita i vedra ...

Argentina- IX   Znam da sam dojadila i bogu i narodu sa silnim upitnicima tako da evo konačno jednog teksta  koji to nije. Danas je vaš srećan dan. Inače ovu knjigu sam pročitala odavno, ali nisam bila sigurna da li da napišem nešto o njoj ili da uzmem neku drugu knjigu iz Argentine , jer sam videla još nekoliko zanimljivih naslova odatle u Dereti ( mislim da je pisac Izdaje Rite Hejvort odatle, ali vrlo moguće da sam pobrkala ), ali kako mi se ova knjiga učinila idealnom za ovo toplo sparno vreme , jer je poprilično lagana odlucila sam da vam je ipak preporucim.  "Mene nisu nikad puštali da pričam" je zbirka kratkih priča sa vrlo zanimljivim naslovom Argentinskog pisca Isidora Blastijena. Isidoro Blastijen ima nekoliko zbirki pripovedaka između kojih su najpoznatije: Antikonferencije, Kraljica i kočije,Čarobnjak,Kad smo bili srećni, Dablin -na jug, Zatvoreno zbog melanholije i Vrebajući. Mislim da je ova knjiga koju je izdala Agora  predstavlja sintezu najbolji...

Ima tu  preko puta  jedna vrlo neugledna knjižara kojoj ne znam ime. Ona je poprilično zabačena i više liči na podrum nego na knjižaru. To je verovatno zato to i jeste podrum pun knjiga i prašine. Nalazi se u jednoj od onih neoklasicističkih zgrada sa ukrasnim reljefom na fasadi koja je obavezno okrečena u narandzasto mada ova vuče na crvenkasto i pored koje se nalazi kineski restoran iz koga miriši piletina sa kikirikijem i pečurkama. Kada prolazite pored vrlo je verovatno da je nećete zapaziti , jer je ulaz potpuno skriven  u mračnom dvorištu iza kapije od kovanog gvođa, a izlog je u visini vaših kolena , što je vrlo zgodno za npr vaše patike koje tako mogu da pogledaju literaturu poređanu na simsu prozora. Izlog tj prozori su takođe okovani rešetkom od kovanog gvožđa, jer se neko plašio da će neko ukrasti gomilu udzbenike koje u radni prodaju. Kada udjete videćete manje knjiga nego u izlogu, gomilu udzbenika poslaganih po drvenim ormarima i par plavih, prašnjavih som...

I dočekali smo završetak epske sage Leda i vatre koji je bio blago rečeno užasan. Nadam se da neću nikada više morati da ga pogledam i da Martin neće nikada više prodati prava da nešto snimaju  u Vesterosu D&D . Zapravo se nadam da im niko neće dati ništa da snimaju više nikad , jer očigledno da nisu baš sposobni za samostalni rad bez Dzordzovih saveta. Možda su ovi naši bili vidoviti kada su rekli da će Nemanjići biti kao Got , jer su zapravo mislili da će biti kao glupa osma sezona Igre prestola. Moji odgovori su od pre kraja serije , ali sam ih malo modifikovala da za potrebe kukanja nad lošim krajem, ali samo malo , jer najveći deo serije je i dalje dobar i bezvremen, pa je bolje da se pravimo da ovog neslavnog kraja nikada nije ni bilo. 1.Kako si i kada čula za knjige, seriju? Za knjige sam čula u srednjoj školi od Dalibora koji je sve pokušavao da ubedi da uzmu da je čitaju i pre nego što je serija postala popularna , al mene je tad mrzelo da čitam toliki se...

Malo sam listala upitnike i videla sam ovaj naslov Coffeee tag, pa sam odmah prepisala pitanja iako me niko nije tagovao nisam mogla da odolim , jer ja obožavam kafu. Jedan od životnih snova mi je da imam sopstveni aparat za kafu koji će da mi pravi ujutru kapućino kao u Italiji. Inače u Italiji zaista prave najbolji kapućino i volela bih tamo da živim , al ne samo zbog kapućina. Ne volim da idem na mesta na kojima prave loš kapućino i ne znam da li ste znali , li u onom kafiću Amelije Pulen prave najgrozniju kafu. Ako se nađete u Novom Sadu najbolje kapućino vam je u Škripi i Paberaju. I sad jasno vam je iz svega priloženog da sam veliki kofeinski zavisnik i da ponekad popijem i previše kofeina , ali sad se kontrolišem i uglavnom pijem kafu samo ujutru, a posle pijem čaj. Bonus jedan citat o kafi Kamijev "Da li da se ubijem ili popijem kafu?". I zaista Kamij nije lagao miris kafe zapravo luči hormon sreće , pa ako se ne daj bože nađete u teškoj depresiji kao Kamij nije na od...

Kada sam otvorila blog nisam imala nameru da pišem o filmovima koje gledam, ali ovo mi se nekako učinilo prikladnim , jer sam u poslednje vreme baš dosta filmova pogledala , a vezani su za književnost tačnije za pisce i njihove živote, pa sam mislila da bi bilo zgodno da sa vama podelim utiske i preporučim vam  neki dobar film. 1.Merry Shelly  Ovaj film sam sa nestrpljenjem iščekivala još kad su ga najavili i dok nije bilo ni trejlera za film.  Imala sam ogormna očekivanja , jer sam videla par fotografija i film je delovao zanosno. Odmah sam ga skinula, ali sam ga skoro pogledala i to jedva ,jer nisam imala šta drugo   u nedostatku interneta. Film je poprilično  neubedljiv. Prva stvar koja je loše urađena je scenario koji vam ne prikazuje celokupnu biografiju Meri Šeli, već samo delove njene najranije mladosti ,beg sa Persijem Šelijem , besno zurenje u Lorda Bajrona i izdavanje njene prve knjige gde se film završava. To što su odlučili da prikažu...