Filmovi o piscima

Kada sam otvorila blog nisam imala nameru da pišem o filmovima koje gledam, ali ovo mi se nekako učinilo prikladnim , jer sam u poslednje vreme baš dosta filmova pogledala , a vezani su za književnost tačnije za pisce i njihove živote, pa sam mislila da bi bilo zgodno da sa vama podelim utiske i preporučim vam  neki dobar film.

1.Merry Shelly

 Ovaj film sam sa nestrpljenjem iščekivala još kad su ga najavili i dok nije bilo ni trejlera za film.  Imala sam ogormna očekivanja , jer sam videla par fotografija i film je delovao zanosno. Odmah sam ga skinula, ali sam ga skoro pogledala i to jedva ,jer nisam imala šta drugo  u nedostatku interneta. Film je poprilično  neubedljiv. Prva stvar koja je loše urađena je scenario koji vam ne prikazuje celokupnu biografiju Meri Šeli, već samo delove njene najranije mladosti ,beg sa Persijem Šelijem , besno zurenje u Lorda Bajrona i izdavanje njene prve knjige gde se film završava. To što su odlučili da prikažu samo neke delove njihovog života je mene skroz zbunio, pa sam sve vreme dok sam gledala film bila pod utiskom da je sve te stvari neko izmislio i da se to u stvarnosti nije desilo. Tek sam kasnije potražila podatke na internetu i uverila se da su sve činjenice verodostojne, ali opet fali neka doza lucidnosti ovom filmu, lucidnosti koju su posedovali sami pisci o kojima je film, a koju ovaj film nije uspeo da dočara. U filmu Meri beži sa Pesijem, jer je on bio već oženjen i nije mogao da se sa njom venča. Sa njom beži i njena mlađa polusestra, koja kasnije postaje ljubavnica Lorda Bajrona. Njih troje u filmu žive u bedi , jer im Persijev otac uskraćuje novčanu pomoć, što prouzrokuje smrt Merinog deteta. Na jednoj pozorišnoj predstavi upoznaju Lorda Bajrona kome je simpatična Merina polusestra. Što sve manje više zvuči vrlo izbudljivo i zanimljivo, ali likovi u filmu se sve vreme dosađuju , zure u prazno ili već nešto tome slično.

Ono što mi se nije dopalo je to što su se dijalozi baš mnogo oslanjali na to šta su Meri i Persi pisali , pa se na kraju stiče utisak  kao da su jedno sa drugim stalno razgovarali u stihu , osim kada se svađaju oko novca i kada Meri njega krivi za svu svoju nesreću u životu.  I zapravo mislim da je film neubedljiv baš zbog Eli Faning koja navodno glumi Meri Šeli , ali zapravo samo čita tekst. Osim toga film je poprilično dosadan i nemaštvit naspram biografije pisaca koji su kada su pobegli lutali Evropom i posećivali velike gradove. U filmu uglavnom sede zatvoreni u sobi i dosađuju se.

Pozitivne strane su to što je film vizuelno vrlo lep i privlačan , svi glumci su lepi , kostimi su lepo uradjeni i epoha je verodostojno prikazna.  Druga pozitivna stvar u filmu je lik Lorda Bajrona koga je glumac Tom Sturridge verno dočarao. Uvek sam ga zamišljala tako mračnog i ekscentričnog. Doduše i Daglas Adams koji je glumio Persija Šelija se silno trudio, ali pored Eli dzaba mu sav trud. Njena sestra koju je glumila Bel Powly je bila brilijantna. Još jedna stvar stvarno ne znam zašto su baš nju odabrali za ovu ulogu, Eli Faning i prava Meri Šeli uopšte ne liče fizički, ama baš ni malo.


 Iskreno mislim da bi mi se film sada više dopao da ga pogledam  sada opet, jer sam istražila Merinu biografiju, pa neće biti mesta sumnji, a vama se možda jako dopadne ukoliko ste manje neverni Toma od mene. U svakom slučaju drago mi je da sam ga pogledala , jer je razbio moju pogrešnu sliku o životu koji je Meri Šeli vodila i zato što me je naveo da i sama o njoj malo istražujem. Meri Šeli je bila jedna vrlo inteligentna, avangardna, ekscentrična i facinantna ličnost i nadam se da ću iskoro pročitati njenog Modernog Prometeja Frankenštajna.
 IMDB ocena 2 od 10 zvzdica.

2.To walk invisable

To walk invisable je film radjen po životu sestara Bronte i ono što mi se najviše dopalo u filmu je njegova naturalistička estetika.  Ništa u ovom filmu nije ulepšano od enterijera koji su  pomalo štrokavi , do prikaza svakodnevnih poslova koje su obavljale u kuhinji, do kostima koji su nekad pomalo prljavi ili ofucani. Vrhunac ne estetizovanja svega da bude prelepo je to što su našli glumice koje liče na onaj jedan jedini sačuvani portret sestara Bronte koje je uradio njihov brat. Mi zapravo ne znamo da li su one baš tako izgledale ili on nije umeo da crta , pa ih je malo i naružio, ali bilo je pravo osveženje videti glumice , koje ne izgledaju prelepo i sredjeno i dok spavaju , čak ih nisu ni našminkali za potrebe filma kao što to svuda čine , što je meni bilo neverovatno.

 Druga stvar koja mi se svidela jeste lik njihovog brata Branvela koga je Adam Nagaitis maestralno odglumio. Da mene neko pita , a ne pitaju me, ja bih mu dala Oskara za ovu ulogu. Isto tako su i sestre Ana , Emili i Šarlot verno prikazane ne samo po izgledu , već i njiihovi karakteri i ličnosti, po tome kako govore, kako se ponašaju ili prema tome kako se oblače.  Pa je tako Ana vrlo ženstvena,nežna i osetljiva, dok je Emili pomalo muškobanjasta, glasna ,iskrena i  vrlo često besna, a Šarlota je borbena , vredna i otvorena. Jako je zanimljiv i kraj filma koji se završava prikazom kuće kako izgleda u sadašnjosti i turista koji hodaju po njihovim sobama i muzeju. Preporučujem vam da odgledate film , jer je zaista pravo osveženje u moru sličnih filmova gde je sve estetizovano do savršenstva. Ovde su se tvorci filma odlučili na harabro rešenje da pokažu realnost, jednostavnost i ljudskost , a u isto vreme ispeli da pokažu i njihov rad i talenat koji je bukvalno isijavao iz njih u nekim scenama.  Film svakako preporučujem i ako volite sestre Bronte ( a ko ih ne voli ) . :D

IMDB ocena 1000 od 10 zvezdica

3.Colette

Koleta je pseudonim francuske književnice Sidonie-Gabrielle Colette . Iskreno ne znam koliko je film verodostojan stvarnosti u ovom slučaju  , jer nisam znala apsolutno ništa o Koleti  pre ovog filma osim da je postojala.  Mislim da je film odličan, zabavan i svakako vam ga preporučujem da pogledate, jer skreće pažnju na jednu možda danas pomalo zaboravljenu književnicu i njena dela.  Film počinje tako što se Koleta (Kira Najtli) zaljubljuje u znatno starijeg Šarla (Dominik Vest) i udaje se za njega . Šarl je inače prijatelj njenog oca i  poznati pisac nekakvih vikend romana te ima čitavu armiju piskarala koji pišu umesto njega. Ubrzo nakon venčanja oni imaju problema u braku zbog neverstva  kao i finansijskih problema, te Šarl ne može više da plati nikome da piše umesto njega.

Tada Koleta na Šarlovo nagovaranje uzima da napiše roman o avanturama u svom detinjstvu koje on potom kritikuje i ispravlja. Naravno romani o Klodin , koje je ona napisala ubrzo postaju pravi hit i svi su ubeđeni da je Šarl genije.  Ovolika popularnost je rešila njihove finansijske probleme, ali njihovi problemi tu zapravo samo počinju, jer se pojavljuje problem autorstva, zavisti , ljubomore i njihov brak sve manje liči na brak. Najupečatlivija scena mi je kad on pijan igra na stolu i peva neku jako zaraznu pesmicu o Klodin i igra kan kan. Film inače prelpo izgleda i ima prelepe kostime , tačno vam dođe da ukradete neke od haljina.

Inače ni ovde Kira Najtli nimalo ne liči na pomenutu spisateljicu (morala sam posle da je pronađem) , ali barem je za razliku od Faningove uspela da odglumi čitav spektar emocija. Plus me nije jako narvirala kao inače što me nervira u svim filmovima.

PS Shvatila sam da zapravo imam i jednu Koletinu knjigu koju sam pokupila sa razmene što me je jako obradovalo pa se  radujem čitanju, jer verujte mi želećete i vi da pričitate neku njenu knjigu posle ovog filma i sveopšteg oduševljenje čitavog Pariza Klodinom.

IMDB ocena 10 od 10 zvezdica