Male žene velika nepravda
Ne znam koliko će smislen biti ovaj tekst pošto sam htela da prokomentarišem ovaj novi film koji se svuda reklamira , a koji ja sada trenutno pokušavam da odgledam, ali stvarno mi se ne da i ne znam koliko je moje mišljenje o filmu validno ako ga ne odgledam do kraja, ali imala sam potrebu nešto da kažem o ovom fenomenu , jer reklame za ovaj film mi odsvud iskaču , a kako sam odgledala samo 20 minuta ovog dosadnog filma pomenuću i knjigu koju sam čitala prošle godine da bi ovaj tekst imao i neku sadržinu, a ne samo moje čuđenje nad ovim filmom.
Prva informacija sa kojom želim da započnem ovaj tekst je da ovaj film traje dva sata i da za to vreme možete pročitati dobar deo knjige po kojoj je delimično snimljen i ovaj film te ćete time svoje vreme utrošiti korisnije. Inače misim da je režiserka filma rekla da se samo delimično služila knjigom kao podlogom za roman, a delimično se služila biografijom Luize Mej Alkot, ali to je ona rekla nisam videla da je to zapravo to i uradila , doduše mislim na ovo drugo da je proučavala njenu biografiju,a to da je delimično prikazala roman to jeste tačno eto na primer svi se likovi u filmu zovu isto kao i u knjizi.
Što se tiče glumaca koji su učestvovali u ovom ostvarenju evo ne znam šta da kažem osim da su mi svi delovali histerično i u velikom broju scena su se svi derali u glas, valjda dotična režiserka tako zamišlja porodičnu sreću. Vrlo je moguće i da se ja nekad ponašam histericno, pa mi smeta da to i gledam na ekranu. Njihova majka je posve najužasnija od svih izgleda večito kao da je na nekim drogama. Osim toga narativni postupak je drugačiji nego u romanu radnja ne teče hronološki , već su sve scene iscepkane i povezane bez ikakvog smisla u ne baš koherentnu celinu, ali dobro to je njena umetnička sloboda i to bi mi bilo ok da na taj način oneobiči priču , ali ono što ne bi smelo da bude deo umetničke slobode je sama poruka romana, koja u ovom filmu ne da nije prikazana, nego mi se sve čini da ovaj film poentu i nema i da su se sve one pouke koje ovaj roman nudi negde izgubile u pokušaju da se bude mnogo kul. Osim toga teško da neko ko nije čitao knjigu sve ove iscepkane scene može da poveže u nekakav narativni tok , jer nije baš najjasnije šta se dešava sada , a šta u prošlosti, jer svi likovi isto izgledaju i kao deca i kada odrastu. Isto tako film nema ni onu draž koja se javlja tokom čitanja knjige dok se Luiza Mej priseća svog detinjstva svojih sestara, komšije Lorija i igara kojih su se igrali tako da nema ni onog spokojstva i sreće koju osetite dok čitate knjigu i zbog koje je ovaj roman i toliko svima drag. Da kažem to jednostavnije uspeli su da ubiju nostalgiju.
Ovu dragost je zamenila histerija i jurnjava glumaca koji sve vreme deluju kao da pokušavaju da impresioniraju jedni druge ili nekoga možda nas. U svakom slučaju ne verujem da bi ovaj film iko želeo da gleda da nema toliku medijsku kampanju koja galopira ispred njega. Negde sam čak i naletela na poređenje svih filmova Malih žena kroz istoriju Holivuda , tačnije poredili su scenu u kojoj Džo odseca kosu i nikada se nisam više iznenadila , jer nisam očekivala da ima toliko filmova o Malim ženama , a bilo ih je baš jako mnogo. Svi su jako drugačiji, čini mi se da se snimi po jedan na svakih dvadeset godina ili kad već predhodni malo zastari. Isto tako sam i primetila da kako vreme odmiče sve se više adaptacije udaljuju od originalnog teksta, valjda zato što ljudi sve manje čitaju debele romane, pa se lakše može ljudima i podvaliti sve i svašta kao adaptacija knjige. Osim toga sam se i iznenadila koliko su sve adaptacije ove knjige neuspele u odnosu na knjigu i u odnosu onu prvu crno belu verziju iz 1933 u kojoj je glavnu ulogu Dzo tumačila Katharine Hepburn. Ja stvarno nisam nikada videla nekoga da tako dobro glumi kao što je glumila Katherine u poređenju sa njom sve ove druge glumice koje su igrale ovu ulogu deluju smešno poput nekih amaterki u skupim kostimima. Toliko je dobro glumila da su svi drugi likovi pali u drugi plan i ja sam stvarno ostala zadivljena, nekako sam baš tako slično zamišljala i da bi se Dzo iz knjige ponašala, samo što naravno sam je zamišljala kao dete ili mnogo mlađu, jer sam i sama bila dete kada sam knjigu čitala prvi put.
Bilo je to ono malo ružičasto izdanje pod naslovom Devojčice na koju sam slučano naletela u školskoj biblioteci. Bila mi je to jedna od najdražih knjiga kada sam bila mala, zapravo me je knjiga potpuno opčinila, pa sam se čak i trudila kao dete da kupim nešto mojima kad odem negde na put sa školom ili da kupim mami poklon za rodjendan kao što su sestre Marč to radile za Božić. Sada mislim da sam se malo previše uživljavala u knjige kao dete, čak sam i o Hogvortsu pričala kao da stvarno postoji. Nedavno sam saznala da detinjstvo sestara Marč i nije bilo toliko lepo kao u knjizi i da je dosta toga ulepšano i da je njihova porodica bila toliko siromašna mnogo više no što je to u knjizi prikazano i da nisu imali ni šta da jedu , što se u ovom filmu koji se jelte navodno bazira na osvešćujućim činjenicama ne vidi. Njihov otac je bio intelektualac i družio se sa raznoraznim poznatim piscima i misliocima tog veka, a njegova metodologija u poducavanju nije bila dobro prihvaćena , pa je zato često bio bez posla i novca, al njegovi prijatelji su ih katkad pomagali. Logicno onda one ne bi imale nove haljine u svakoj sceni kao u ovom "realističnom" filmu. Isto tako Luiza Mej Alkot je celog života bila bolesna i u hronicnim bolovima , zato što je za vreme rata radila kao medicinska sestra , pa se tada i razbolela te sumnjam da bi zaista mogla pod silnim lekovima i bolovima da skakuće i trči naokolo do izdavača kako je to u filmu prikazano. I onda kako da se ne zapitate koji je to tacno deo iz njene biografije u filmu prikazan?
Kad smo već kod izdavača nije mi jasno zašto je njen izdavač prikazan kao najveći negativac u filmu da ne kažemo jezikom modernog feminizma kao jedna muška mizogena svinja koja govri da mora da ubije il uda svoje junakinje. Zapravo taj čovek je bio zaista progresivan za ono vreme, jer joj je dao šansu da objavi knjigu i još joj je dao veliki procenat zarade i još joj je dao dobrog urednika . On je njoj pomogao i da nije bilo njegove pomoći vi sada ne biste tu knjigu čitali niti bilo uopšte tog glupog filma i zašto sada pljuvati tog jadnog čoveka. Mozda jeste on neke od tih stvari uradio i nesvesno i dao joj je veliki procenat od prodaje jer je mislio da knjiga neće biti uspešna, ali ipak je štampao njene knjige onda kada niko drugi nije hteo i sigurno je bilo mnogo izdavaca koji su je zapravo odbili i koji su se zapravo prema njoj loše poneli. Osim toga to što joj je sugerisao da uda Dzo na kraju knjige je zapravo bila dobronamerna sugestija i dala je knjizi jednu dozu zrelosti koju Luiza Mej nije uspela da ostvari , prosto samo zato što za to uslova nije bilo u to vreme. To je bio savet za knjigu , ali i za samu autorku da nastavi dalje sa svojim životom. Mozda se ta sugestija više odnosila na nju samu no na knjigu mada je ona samo u knjizi primenila ovaj savet , ali u to vreme možda Luiza nije ni imala gde da upozna nekog novog , pa su joj svi ti saveti za dzaba dati.
Ona je umrla sama okružena decom svojih sestara koju je morala da čuva i izdržava. Ceo svoj život je žrtvovala za svoju porodicu , umrla je u velikim bolovima , a oni su je na kraju pošto su je dobro namucili drage volje i saranili.
Al da se ja vratim knjizi bilo je to dosta pohabano izdanje od mnogih čitanja, a drugog dela Devojčice rastu nije ni bilo u našoj biblioteci (neko ju je po svoj prilici ukrao), tako da na moju veliku žalost ja nisam pročitala kraj do prošle godine . Mada sam odgledala kraj u filmu iz 1994 i baš mi je bilo užasno žao što Dzo i Lorija što nisu završili zajedno, ali nije isti utisak kada nešto čitate i kada nešto gledate, a imoram i da dodam da mi sada i taj film koji mi se nekada svidjao deluje poprilično jadno u odnosu na knjigu. U ovom najnovijem filmu iz 2020 ne znam kome bi bilo žao što Džo i Lori nisu završili zajedno , čak štaviše baš je ceo film snimljen tako da vam bude drago što nisu , jer taj glumac koji igra Lorija uz sve dužno poštovanje je baš onako nikakav, nije nešto ni šarmantan ni talentovan i nemam pojma kako je on postao tako popularan glumac da dobija toliko glavnih uloga, a možda bi mu bolje legla neka druga ili sporednija uloga no ova. Pa onda i taj stari nemački profesor sa dvoje dece nije star već je mlad lep i zgodan , pa još i igra sa njom u nekoj kafani u sceni kao preslikanoj iz Titanika. Druga stvar koja mi se ne dopada je to što ovaj film bukvalno slavi Ejmi kao heroinu ovog filma. Ejmi jeu ovom filmu najlepša, najbolje obučena sestra, njaženstvenija i još je odjednom naprasno postala i pametna, iako je u knjizi glupa kao tocilo, površna, hirovita, licemerna i sebična. I sad nemojte me pogrešno shvatiti Dzo nikada nije bila moj omiljeni lik previše je uvek bila divlja i meni nejasna , ali dati toliko izmišljenih vrlina jednom od najodvratnijih likova u knjiženosti je potpuno bizarno, jer ona ni u knjizi ni u stvarnosti nije imala ništa od toga osim možda lepih haljina što možete videti tamo dole na slici. Čemu toliko pravdanje Ejmi i da li je njoj opravdavanje i potrebno sa obzirom na to da se svaka Ejmi ovoga sveta izbori za sebe i uzme ono šta joj se prohte.
Ovo ovde na slici nije Luiza Mej Elkot, već je to njena sestra po kojoj je rađen lik Ejmi, a ovo dole glumica koja bi trebalo da igra Džo, ali koja po svom liku više liči na ovu originalnu Ejmi tako da opet sada i suptilno opet slave Ejmi. Mada ceo taj kasting nema smisla i sve te glumice nimalo ne liče i niko normalan ne bi pomislio da su one sestre.
Na kraju želim da kažem da je Luiza Mej Ekot od svoga života i svog teškog detinjstva načinila jedan fikcionalni svet i prikazala nam ga je onakvim kakvim je žela da svet bude. Onako kako ga je ona videla kroz prizmu dobrote i umetnosti i time je načinila ovaj svet boljim za sve devojčice koje su došle posle nje , a ovaj film nam to na neki način oduzima. Zato budite malo više kritički nastrojeni prema filmovima u kojima su samo kostimi lepi, a koje nam Holivud plasira kao vrhunska umetnička ostvarenja. Pravo da vam kažem nikad nisam u potpunosti razumela onu Dositejevu izreku "Knjige braćo, knjige , a ne zvona i praporci " dok mi nisu blesnula pred očima sva zvona i praporci iz ovog filma koga će naposletku i ovenčati hrpom Oskara da bi proslavili svoju budalaštinu .
Prva informacija sa kojom želim da započnem ovaj tekst je da ovaj film traje dva sata i da za to vreme možete pročitati dobar deo knjige po kojoj je delimično snimljen i ovaj film te ćete time svoje vreme utrošiti korisnije. Inače misim da je režiserka filma rekla da se samo delimično služila knjigom kao podlogom za roman, a delimično se služila biografijom Luize Mej Alkot, ali to je ona rekla nisam videla da je to zapravo to i uradila , doduše mislim na ovo drugo da je proučavala njenu biografiju,a to da je delimično prikazala roman to jeste tačno eto na primer svi se likovi u filmu zovu isto kao i u knjizi.
Što se tiče glumaca koji su učestvovali u ovom ostvarenju evo ne znam šta da kažem osim da su mi svi delovali histerično i u velikom broju scena su se svi derali u glas, valjda dotična režiserka tako zamišlja porodičnu sreću. Vrlo je moguće i da se ja nekad ponašam histericno, pa mi smeta da to i gledam na ekranu. Njihova majka je posve najužasnija od svih izgleda večito kao da je na nekim drogama. Osim toga narativni postupak je drugačiji nego u romanu radnja ne teče hronološki , već su sve scene iscepkane i povezane bez ikakvog smisla u ne baš koherentnu celinu, ali dobro to je njena umetnička sloboda i to bi mi bilo ok da na taj način oneobiči priču , ali ono što ne bi smelo da bude deo umetničke slobode je sama poruka romana, koja u ovom filmu ne da nije prikazana, nego mi se sve čini da ovaj film poentu i nema i da su se sve one pouke koje ovaj roman nudi negde izgubile u pokušaju da se bude mnogo kul. Osim toga teško da neko ko nije čitao knjigu sve ove iscepkane scene može da poveže u nekakav narativni tok , jer nije baš najjasnije šta se dešava sada , a šta u prošlosti, jer svi likovi isto izgledaju i kao deca i kada odrastu. Isto tako film nema ni onu draž koja se javlja tokom čitanja knjige dok se Luiza Mej priseća svog detinjstva svojih sestara, komšije Lorija i igara kojih su se igrali tako da nema ni onog spokojstva i sreće koju osetite dok čitate knjigu i zbog koje je ovaj roman i toliko svima drag. Da kažem to jednostavnije uspeli su da ubiju nostalgiju.
Ovu dragost je zamenila histerija i jurnjava glumaca koji sve vreme deluju kao da pokušavaju da impresioniraju jedni druge ili nekoga možda nas. U svakom slučaju ne verujem da bi ovaj film iko želeo da gleda da nema toliku medijsku kampanju koja galopira ispred njega. Negde sam čak i naletela na poređenje svih filmova Malih žena kroz istoriju Holivuda , tačnije poredili su scenu u kojoj Džo odseca kosu i nikada se nisam više iznenadila , jer nisam očekivala da ima toliko filmova o Malim ženama , a bilo ih je baš jako mnogo. Svi su jako drugačiji, čini mi se da se snimi po jedan na svakih dvadeset godina ili kad već predhodni malo zastari. Isto tako sam i primetila da kako vreme odmiče sve se više adaptacije udaljuju od originalnog teksta, valjda zato što ljudi sve manje čitaju debele romane, pa se lakše može ljudima i podvaliti sve i svašta kao adaptacija knjige. Osim toga sam se i iznenadila koliko su sve adaptacije ove knjige neuspele u odnosu na knjigu i u odnosu onu prvu crno belu verziju iz 1933 u kojoj je glavnu ulogu Dzo tumačila Katharine Hepburn. Ja stvarno nisam nikada videla nekoga da tako dobro glumi kao što je glumila Katherine u poređenju sa njom sve ove druge glumice koje su igrale ovu ulogu deluju smešno poput nekih amaterki u skupim kostimima. Toliko je dobro glumila da su svi drugi likovi pali u drugi plan i ja sam stvarno ostala zadivljena, nekako sam baš tako slično zamišljala i da bi se Dzo iz knjige ponašala, samo što naravno sam je zamišljala kao dete ili mnogo mlađu, jer sam i sama bila dete kada sam knjigu čitala prvi put.
Bilo je to ono malo ružičasto izdanje pod naslovom Devojčice na koju sam slučano naletela u školskoj biblioteci. Bila mi je to jedna od najdražih knjiga kada sam bila mala, zapravo me je knjiga potpuno opčinila, pa sam se čak i trudila kao dete da kupim nešto mojima kad odem negde na put sa školom ili da kupim mami poklon za rodjendan kao što su sestre Marč to radile za Božić. Sada mislim da sam se malo previše uživljavala u knjige kao dete, čak sam i o Hogvortsu pričala kao da stvarno postoji. Nedavno sam saznala da detinjstvo sestara Marč i nije bilo toliko lepo kao u knjizi i da je dosta toga ulepšano i da je njihova porodica bila toliko siromašna mnogo više no što je to u knjizi prikazano i da nisu imali ni šta da jedu , što se u ovom filmu koji se jelte navodno bazira na osvešćujućim činjenicama ne vidi. Njihov otac je bio intelektualac i družio se sa raznoraznim poznatim piscima i misliocima tog veka, a njegova metodologija u poducavanju nije bila dobro prihvaćena , pa je zato često bio bez posla i novca, al njegovi prijatelji su ih katkad pomagali. Logicno onda one ne bi imale nove haljine u svakoj sceni kao u ovom "realističnom" filmu. Isto tako Luiza Mej Alkot je celog života bila bolesna i u hronicnim bolovima , zato što je za vreme rata radila kao medicinska sestra , pa se tada i razbolela te sumnjam da bi zaista mogla pod silnim lekovima i bolovima da skakuće i trči naokolo do izdavača kako je to u filmu prikazano. I onda kako da se ne zapitate koji je to tacno deo iz njene biografije u filmu prikazan?
Kad smo već kod izdavača nije mi jasno zašto je njen izdavač prikazan kao najveći negativac u filmu da ne kažemo jezikom modernog feminizma kao jedna muška mizogena svinja koja govri da mora da ubije il uda svoje junakinje. Zapravo taj čovek je bio zaista progresivan za ono vreme, jer joj je dao šansu da objavi knjigu i još joj je dao veliki procenat zarade i još joj je dao dobrog urednika . On je njoj pomogao i da nije bilo njegove pomoći vi sada ne biste tu knjigu čitali niti bilo uopšte tog glupog filma i zašto sada pljuvati tog jadnog čoveka. Mozda jeste on neke od tih stvari uradio i nesvesno i dao joj je veliki procenat od prodaje jer je mislio da knjiga neće biti uspešna, ali ipak je štampao njene knjige onda kada niko drugi nije hteo i sigurno je bilo mnogo izdavaca koji su je zapravo odbili i koji su se zapravo prema njoj loše poneli. Osim toga to što joj je sugerisao da uda Dzo na kraju knjige je zapravo bila dobronamerna sugestija i dala je knjizi jednu dozu zrelosti koju Luiza Mej nije uspela da ostvari , prosto samo zato što za to uslova nije bilo u to vreme. To je bio savet za knjigu , ali i za samu autorku da nastavi dalje sa svojim životom. Mozda se ta sugestija više odnosila na nju samu no na knjigu mada je ona samo u knjizi primenila ovaj savet , ali u to vreme možda Luiza nije ni imala gde da upozna nekog novog , pa su joj svi ti saveti za dzaba dati.
Ona je umrla sama okružena decom svojih sestara koju je morala da čuva i izdržava. Ceo svoj život je žrtvovala za svoju porodicu , umrla je u velikim bolovima , a oni su je na kraju pošto su je dobro namucili drage volje i saranili.
Al da se ja vratim knjizi bilo je to dosta pohabano izdanje od mnogih čitanja, a drugog dela Devojčice rastu nije ni bilo u našoj biblioteci (neko ju je po svoj prilici ukrao), tako da na moju veliku žalost ja nisam pročitala kraj do prošle godine . Mada sam odgledala kraj u filmu iz 1994 i baš mi je bilo užasno žao što Dzo i Lorija što nisu završili zajedno, ali nije isti utisak kada nešto čitate i kada nešto gledate, a imoram i da dodam da mi sada i taj film koji mi se nekada svidjao deluje poprilično jadno u odnosu na knjigu. U ovom najnovijem filmu iz 2020 ne znam kome bi bilo žao što Džo i Lori nisu završili zajedno , čak štaviše baš je ceo film snimljen tako da vam bude drago što nisu , jer taj glumac koji igra Lorija uz sve dužno poštovanje je baš onako nikakav, nije nešto ni šarmantan ni talentovan i nemam pojma kako je on postao tako popularan glumac da dobija toliko glavnih uloga, a možda bi mu bolje legla neka druga ili sporednija uloga no ova. Pa onda i taj stari nemački profesor sa dvoje dece nije star već je mlad lep i zgodan , pa još i igra sa njom u nekoj kafani u sceni kao preslikanoj iz Titanika. Druga stvar koja mi se ne dopada je to što ovaj film bukvalno slavi Ejmi kao heroinu ovog filma. Ejmi jeu ovom filmu najlepša, najbolje obučena sestra, njaženstvenija i još je odjednom naprasno postala i pametna, iako je u knjizi glupa kao tocilo, površna, hirovita, licemerna i sebična. I sad nemojte me pogrešno shvatiti Dzo nikada nije bila moj omiljeni lik previše je uvek bila divlja i meni nejasna , ali dati toliko izmišljenih vrlina jednom od najodvratnijih likova u knjiženosti je potpuno bizarno, jer ona ni u knjizi ni u stvarnosti nije imala ništa od toga osim možda lepih haljina što možete videti tamo dole na slici. Čemu toliko pravdanje Ejmi i da li je njoj opravdavanje i potrebno sa obzirom na to da se svaka Ejmi ovoga sveta izbori za sebe i uzme ono šta joj se prohte.
Ovo ovde na slici nije Luiza Mej Elkot, već je to njena sestra po kojoj je rađen lik Ejmi, a ovo dole glumica koja bi trebalo da igra Džo, ali koja po svom liku više liči na ovu originalnu Ejmi tako da opet sada i suptilno opet slave Ejmi. Mada ceo taj kasting nema smisla i sve te glumice nimalo ne liče i niko normalan ne bi pomislio da su one sestre.
Na kraju želim da kažem da je Luiza Mej Ekot od svoga života i svog teškog detinjstva načinila jedan fikcionalni svet i prikazala nam ga je onakvim kakvim je žela da svet bude. Onako kako ga je ona videla kroz prizmu dobrote i umetnosti i time je načinila ovaj svet boljim za sve devojčice koje su došle posle nje , a ovaj film nam to na neki način oduzima. Zato budite malo više kritički nastrojeni prema filmovima u kojima su samo kostimi lepi, a koje nam Holivud plasira kao vrhunska umetnička ostvarenja. Pravo da vam kažem nikad nisam u potpunosti razumela onu Dositejevu izreku "Knjige braćo, knjige , a ne zvona i praporci " dok mi nisu blesnula pred očima sva zvona i praporci iz ovog filma koga će naposletku i ovenčati hrpom Oskara da bi proslavili svoju budalaštinu .
 |
| Stvarno znam da sam zla, ali zar ne liči ova Mej malo na majmunicu u haljini. |
Comments
Post a Comment