Sreća ili smrt

Srećni ljudi čitaju i piju kafu je naslov jedne vrlo popularne knjige kod nas. Ali ono što ja želim da dovedem u pitanje je zašto je toliko bitan naslov i zašto ljudi kod nas toliko streme ka obećanoj sreći u naslovu? Naravno da znam da  u pomenutoj da knjizi nema ni sreće ni kafe ni knjiga, ali njena popularnost ne jenjava i sve to  čega  nema možete zaključiti i iz sinopsisa, ali nikome to izgleda nije bilo bitno.  Isto tako čak i jedan ozbilja  roman ovenčan Ninovom nagradom je vrlo popularan baš zbog srećne ruke , naravno u pitanju je Sitničarnica kod srećne ruke, koji takođe nisam još uvek pročitala. Što me navodi na zaključak da nije kvalitet štiva presudan kod čitalaca može biti najbolji roman godine može biti najgori kič daj šta daš bitno da je sretno i berićetno. Ako planirate da izdate roman u Srbije predlažem da nazovete knjigu " Srećni ________" ( dopuni bilo kojh reč nije bitno da se slaže sa radnjom romana) i sigrno će vam se knjiga lepo prodavati. Možete da je nazovete i "Srećni konji" zaista nije bitno. Nema na čemu.

 E sad to traženje sreće u naslovu bez obzira na to o čemu je knjiga me je podsetilo na onaj film Vudija Alena gde on u toku filma  čita i traži samo knjige koje u naslovu sadrže reč smrt , pa tako čita Smrt u Veneciji, Smrt Ivana Iliča, Smrt na Nilu itd. Zamalo da pročita i Derviša i smrt. ( šalim se) I baš njega briga ko je knjigu napisao i o čemu je knjiga on opsesivno traži knjige koje imaju u sebi smrt u naslovu. Na kraju ga ostavlja devojka , jer joj je dojadio njegov pesimizam.

Ne znam da li će vas više ili manje usrećiti naslov sa srećom il sa smrti , ali ja sam primetila da ja zapravo opsesivno bežim od knjiga sa srećom istim intenzitetom sa kojim ih neki traže i jure. Nisam nikada pročitala ni jednu knjigu sa Srećom u naslovu, pa sam se odlučila da to promenim, bilo je krajnje vreme.