Vatra i krv

  Osim ako ne živite ispod nekog kamena verovatno ste čuli da je izašla nova knjiga Dordža R.R. Martina "Vatra i krv" i da se trenutno emituje poslednja sezona Igre prestola te  su svi koji prate seriju doslovno poleteli da čitaju ovu i druge Martinove knjige da prekrate vreme do nove epizode. Naravno ni ja nisam uspela da joj odolim, pa sam je kupila i pročitala za par dana. Uvek me fascinira koliko brzo čitam fantsatiku mnogo brže nego neke kraće knjige koje se dešavaju u realnosti. Mislim da treba više da čitam epsku fantastiku, al nekako uvek zanemarujem ovaj žanr ne zato što ne volim ili zato što ne mislim da epska fantastika nema književnu vrednost kao neki snobovi, već zato što su obično jako skupe knjige i nisu nikad na akcijama. Al to nije tema ovog teksta. Daću sve pare za Martinove knjige po punoj ceni i neću žaliti  samo neka on završi serijal u neko dogledno vreme.  Što isto nije tema ovog teksta.

    Elem "Vatra i krv" je istorijska knjiga napisana u maniru prave istorijske knjige sa sve navođenjem izvora is kojih dobijamo podatke. Kao i mnoge istorijske knjige i ova se bavi samo životom kraljeva i kraljica i njihovih vazala plemića i plemkinja, njihovih ratova  sa tek ponekim pominjanjem običnih ljudi koji su na neki  način igrom slučaja oblikavali  sudbinu kraljiva Vesterosa. I sve bi to bilo možda dosadno da Vesterosom nisu valadali Targerijani poreklom iz stare Valirije koji su sa sobom doveli svoje zmajeve i koji su oduvek pomalo bili na svoju ruku. Osim što su pojedini kraljevi bili pomalo ludi ili okrutni, a njihovi zmajevi zastrašujući i zadivljujući , Martin ne bi bio Matin da i u ovu priči nije upleo i malo dvorskih intriga i lascivnih scena koje doprinose na dodatnoj zanimljivosti i koje su navodno plod mašte izvesnog Pečurke koji je bio dvorska luda u vreme Plesa zmajeva. Inače Pečurka je poput Tiriona bio patuljastog rasta i velikih umnih sposobnosti, ali se za razliku od Tiriona njima nije razmetao, već je glumo da je gluv i malouman i zabavljao je dvorane pomalo vulgarnim šalama, te se dvorani nisu mnogo ustručavali da sve i svašta kažu i urade pred Pečurkom, koji je mnogo kasnije zapisao sve sočne detalje, tajne i zavere i nije se mnogo ustručavao u tome. Ostali istorijski izvori su mnogi meštari kao i jedna kurva koja je napisala erotski roman sa svojim dogodovštinama iz mladosti.

 Ono što ja nisam znala je da će se ova knjiga sastojati iz sva dela. Ovaj prvi deo započinje sa dolaskom prvih Targerijena na Zmajkamen i fokusira se na Egona Osvajača i njegov pohod na Vesteros kao i ujedinjavanje kraljevstva koje je do tada bilo rascepkano između mnogih vladara koji su međusobno bili zavađani sve do početka vladavine Egona III svog imena koji kako se čini nije bio sposoban kao ovaj prvi Egon. Knjiga je jako zanimljiva i pružiće vam mnoštvo novih informacija iz sveta Vesterosa, pa je preoručujem i ljubiteljima serije kao i ljubiteljima knjiga, jer nije potrebno da pročitate ceo serijal kako biste uživali u Martinovom fantastičnom pripovedanju o mnogobrojnim članovima loze Targerijana. Likova je bilo zaista mnogo , kao i bitaka ,ratova , brakova , dece i zmajeva te je nemoguće baš sve ih popamtiti na prvo čitanje, ali bilo je nekih vrlo zanimljivih scena koje su bile zbilja upečatljive kao i delova koji se na neki način odnose na sadašnja dešavanja npr. saznaćete kako su ona tri jajeta dospela na drugi kraj sveta i smim tim  do Deneris. Između ova dva Egona desio se bio i  građanski rat pod nazivom Ples zmajeva u kome su izginuli skoro svi zmajevi i većina tadašnjih članova porodice Targerijen kao i većina vođa plemićkih kuća toga vremena. Biće vam jasno zašto Džora onako uvereno govori "Dragons are dead Kalisi". U svakom slučaju bio je to vrlo krvav rat kako već sam naslov i moto ku'e sugerišu.

 
Meni je najdraži od likova u knjizi bio kralj Džeheris I svog imena koji je poznatiji kao Stari Kralj. Njegova vladavina je bila jako duga i poprilično mirna. Stari kralj je bio mudar i dobar vladar donosio je zakone, zidao i gradio puteve, a ratovao kad je morao. U vreme Džeherisa Sedam kraljevstava je bilo u svom punom sjaju tada je bilo najviše zmajeva. Savršeno je uspevao da vlada svojim kraljevstvom i kontroliše svoje lordove i vazale jednini problem su mu pravila njegova sopstvena deca koju nikako nije mogao da obuzda što je pomalo ironično, al u njegovu odbranu bilo ih je jako mnogo.

Za sam kraj moram da priznam da mi se ova knjiga više dopala od prvog dela "Igre prestola" koji sam čitala nakon gledanja serije , pa me nije toliko oduševio. Ovo mi je definitivno najdraža Martinova knjiga i verujem da će tako i ostati osim ako se negde magično ne pojavi još dvadesetak zmajeva. Koja je vaša najdraža Martinova knjiga? Ako još ništa njegovo niste čitali a volite sriju , pa šta čekate ? Sada je pravo vreme za to.

PS Hoću i ja jednog zmaja. Po mogućstvu hoću Baleriona Crnog Užasa.