Sajam knjiga u Novom Sadu

Sajam knjiga u Novom Sadu održava se ove godine od petog do jedanaestog marta.
Ovo je treći put da sam bila na ovom sajmu i bilo je vrlo lepo i za razliku od Beogradskog sajma vrlo mirno. Išla sam sa drugaricom i super smo se provele i išetale.

Ako volite knjige, a ne volite da se laktate u masi da dođete do hale ili ne podnoste da se probijate kroz gomilu ljudi da dođete do štanda onda je Novosadski sajam idealno mesto za vas. Na njemu nema pozera , preljeskavica ,  voditeljki i sličnih pojava.

Na Novosadski sajam knjiga dolaze ljudi koji zapravo vole da čitaju i došli su tu da malo nešto pogledaju , kupe i porazgovaraju o knjigama, iako nema obećanih enormnih popusta. Ulaz je bio besplatan kao i svake godine, posećenost mala kao i svake godine  ,  popusti su bili pristojni u slučaju Agore i Geopoetike identični kao na sajmu u Beogradu.  Zbog male posećenosti nekim izdavačima se ne isplati dolazak, ali većinu njihovih knjiga ipak možete pronaći na štandovima Markat stora ili Delfija.

 Najjeftinije su uvek polovne knjige kojih ima mnogo i može se svašta dobro među njima pronaći, ali ja ove godine nisam ništa uzela , jer nisam pročitala ni one koje sam kupila prošle godine. Budzet je bio mali i budzet je probijen. Ne znam šta da vam kazem osim da se nadam da ću jednog dana uspeti da se suzdržim i ne potrošim sve pare, pa da mi onda bude glupo da to to kažem prodavcu stripova.

Kupila sam četiri  knjige i jako mi je žao što nisam prvo otišla na štand Komikona da kupim divni japanski grafički roman za samo 900 dinara, pa makar kupila samo njega.

Prvo kad uđete desno kod vrata je štand Agore , izdavačke kuće iz Zrenjanina , pa pošto  mnogo volim Zrenjanin morala sam da kupim nešto od njih, plus su imali najveći popust od 50 posto. Tu sam uzela knjigu " Lasica i njih devetoro" finskog pisca Pasi Ilmari Jeskeleinena ( užasno jezikolomno ime ima ovaj čovek, mora da se umori dok to sve izgovori). Knjiga počinje rečenicom :
"Čitateljka se prvo zaprepastila, a zatim i uvredila kada su pred njenim očima najednom ubili kriminalca po imenu Raskoljnikov i to na sred ulice. Sonja, prostitutka dobrog srca , upucala je Raskoljnikova pravo u srce.To se desilo u srednjem delu sastava o klasičnom romanu Dostojevskog. "
Obožavam Dostojevskog i moraim da saznam ko menja delove raznoraznih knjiga i kakva je to Lasica koja vodi književni klub?

Sledeći sam posetila Lagunin štand gde sam otišla namenski da kupim dečiju knjigu Stefana Tićmija " Ja sam Akiko". Knjigu sam otkrila na njihovom sajtu kada sam se zapitala zašto je ta knjiga tako dugo na top listi. I zapravo sam se jako prijatno iznenadila deca za razliku od odraslih imaju mnogo više ukusa za književnost i nije slučaj da kao kod odraslih na listi opstaje kič literatura. Knjiga je skroz zasluženo na listi najčitanijih knjiga i mislim da jedino sa čim mogu da je usporedim je Mali princ iako na njega ni malo ne liči. Ovoliko sam pod utiskom knjige , a pročitala sam samo prvih desetak strana na Laguninom sajtu. Počastite sebe ovom divnom knjigom i vratite se jedan dan u detinjstvo po ceni paklice cigareta , zaista nije mnogo. Osim toga ova knjiga će vam dati i nadu da će neki tamo novi klinci zavoleti čitanje baš zbog ove knjige i pomislićete bar na trenutak da imate sreće što živite u Srbiji baš sada i ovde u trenucima kada svi strahuju za budućnost knjige i njenog opstanka , gde uprkos svim mračnim slutnjama mi imamo novu zvezdu koja nam sija i pokazuje nam nadu da se deca mogu zainteresovati za priču više od telefona i da rukopisi ipak ne gore.

Uz mnogo premišljanja kupila sam " Pedra Parama" na Rubikonovom štandu, iskreno nisam ni znala da postoji ta izdavačka kuća, a bila sam ubeđena da ih znam sve. Tamo je bio neki čovek koji je mnogo pričao o nekakvim plemenima i kojačemu drugom, a knjigu sam uzela , jer je bila poslednja i to je bilo baš ono izdanje koje sam htela da ukradem biblioteci , ali se posle ispostavilo da imaju čitav štek u magacinu i da  nisam baš morala da je kupim, jer uvek dajem prednost nepročitanim knjigama. Svašta je taj simpatični  čovek nama ispričao i stigao  je cak i da se požali da ga bole leđa dok smo drugarica i ja prebirale neke  knjige na susednom štandu na kome nije bilo nikoga da tu radi, pa nas je valjda toliko zamajavao, ali bez potrebe nije da bismo odnele nekud te stručne knjige.

Bila sam i na štandu izdavačke kuće Clio, gde sam našla knjigu Imrea Kertesa, mađarskog pisca i Nobelovca. Knjiga se zove Dnevnik galiota i ne znam ama baš ništa o njoj, ali mi se dopao početak i citat izdvojen na pocetku, znate ono što piše pre početka same knjige kao nekakav moto ili inspiracija, a on glasi:
"čini se da je sastavni deo suštine iskušenja i to, kad čovek jednim putem ide unatrag; i u tom trenutku Martin je već i znao da to nije san, već nekakav neobični simbol budućnosti". Malkom Louri "Kroz Panamu".

 Zapravo  sam umislila i da sam tu knjigu videla i baš sam želela da je kupim ( baš čudno), ali nisam je videla nego  sam je pobrkala sa Ratom Don Emanuelovog Donjeg Sveta čija je radnja takodje smeštena u Panamu i ima jako zanimljiv sinopsis naime u njoj je neki sukob oko vode između garđana i neke bogatašice sa bazenom i potom građani beže u šumu da osnuju novu civilizaciju . Valjda ću je naći  i bez sajma u biblioteci ili jeftinije na Platoovom sajtu (Mislim na Don Emanuela). Inače drugarica i ja smo se složile da je Clio imao najlepši štand i najlepša izdanja vrlo pažljivo odabrana i uređena. I imaju mnogo zapravo zanimljivih naslova iz nekih arapskih zemalja.

I to vam je to dragi ljudi to do sledeće godine i novog sajma knjiga.  Meni ostaje da se nadam da će sledeće godine doći i Lom izdavaštvo, pa da ne moram uopšte nikad više da se guram po Beogradu. Pozdravljam vas do sledećeg čitanja i recite mi da li ste i vi skoro kupili neku knjigu? I nadam se da ovaj tekst ima nekog smisla i da sam uspela da dočaram atmosferu, jer nemam nikakve slik, ispraznila mi se baterija.