Svadba u Sudanu

"Zejnova svadba" je kratki roman sudanskog pisca Tajib Saliha koji je širom sveta poznat po svom drugom romanu "Sezona seobe na sever" kojo se smatra za jedan od najboljoh romana u svetskoj književnosti. Ja ga još uvek nisam čitala , ali moram da napomenem da "Zejnova svadba"  uopšte nimalo ne zaostaje za njim po svom kvalitetu i da je ovo definitivno nešto najbolje što sam pročitala ove godine i jedva čekam da pročitam i Sezonu.

                             izvor clio.rs

Radnje Salihovih romna su smeštene u malo selo u dolini ušća dva Nila na samom severu Sudana. Junak ovog romana je Zejn , što u prevodu sa arapskog znači lepotan ( sad mi je jasno zašto se onaj pevač tako zove , a ne nekako drugačije) i vi i iz naslova i na samom početku saznajete da se on ženi i da su svi šokirani ovim dogadjajem, jer se niko tome nije nadao. Stvar je u tome da Zejn nije zapravo nikakv lepotan, baš naprotiv on je neko koga u selu niko ne shavta ozbiljno  poprilično je viskok krakat i ima samo dva zuba. Početak ove knjige me je podsetio na Andrićevog "Ćorkana i Švabicu" , jer je Zejn bio opčinjen lepotom kao što je Ćorkan bio opčinjen lepotom igračice na trapezu i ljudi su im se oboma zbog toga rugali.  Tako je Zejn služio kao reklamni bilbord za lepe devojke u selu on bi svima išao i pričao o tome kako je devojka lepa , kako će je on oženiti sve dok se neki drugi mladić iz sela ne bi zaljubio i oženio tom devojkom. Iako je ovo možda i počelo iskreno Zejn je uskoro preuzeo dodeljenu mu ulogu provodadzije .

   Još jedna knjiga ili bar naslov knjoge koji me je podsetio na ovu knjigu je zbirka pripovedaka "Božiji ljudi" Bore Stankovića, jer Zejn osim provodadzije u svom selu važi i za božijeg čoveka, jer se druži sa sa isposnikom iz pustinje koji samo sa njime govori i zato što pomaže  i druži se sa onima koji nemaju i koji su usamljeni. On pomaže prosjaku, ženi koja je gluva od rodjenja i samim tim izopštena iz društva on im ne pomaže samo davajući im novac već im daje i pažnju koje oni nemaju i tako se oni osećaju jednakim sa ostalim članovima zajednice. Ali on se ne druži samo sa njima već zaista sa svima. Sa onima najvažnjjima i najvidjenijima u selu, sa ljudima iz drugih sela i sa lutajućim beduinima koji dolaze u selo. On je i sam lutajući , njega nikada ne drži mesto i može se naći svuda u bilo koje vreme. Zejn ima i mnoge druge osobine koje su možda i protivrečne , neobičbe i neuklopljive u ove što sam napomenula, ali iz nekog razloga to jeste jednostavno tako.

   Na kraju romana imate i belešku prevodioca Srpka Lešarića  koji je navodio tumačenja iz nekoliko tekstova o ovoj knjizi i ono što mi se najviše dopalo je da je Zejn metafora za sam život. Meno to lično nikad ne bi palo na pamet , ali mi se jako dopalo i mogu samo da kažem da je knjiga zaista puna života i pozitivne energije koja zrači iz Zejna na svoje sugradjane , pa onda i na vas dok čitate. Ne mislim da je Zejn život , on je samo dobar čovek koji nije shvatao život previše ozbiljno pa je zbijao šale na svoj račun previše dugo, a to da je on samo čovek je potvrdila činkenica da se oženio i zato su svi u selu bili toliko iznenadjeni, jer su oni na to zaboravili.Osim o Zejnu u romanu se pominju i drugi likovi i njohove sudbine koje su isprepletane kao što je i vreme u ovom romanu ispreplitano u jednu koherentnu celinu te i budućnost i sadašnjost i prošlost teku simultano  u jednon koherentnoj celini , tako da bi mu na veštini pozavidela i sama kraljica vremena Virdzinija Vulf.

   Ostaje naravno pitanje kako i sa kime se oženio Zejn što ćete saznati ako pročitate ovaj roman , ja vam to neću otkriti.