Put u Zimbabve

Zimbabve me je oduvek privlačio još od kad smo bila mala kada smo se igrali zanimljive geografije.Uvek je  zemlja na Z bila Zimbabve, a na O Obala slonovače koju sam zamišljala kao obalu sa puno kostura slonova i njihovih kljovi dok nisam saznala za lovokradice elem to nije tema ovog teksta ni to kako Zimbabve ima lepo ime.

Tema je zapravo knjiga "Elegija za Isterli" Petina Gape uz čiju sam se  knjigu i ja na kratko bila obrela u ovoj Afričkoj zemlji.
Ono što sam najmanje očekivala je to da se tamo živi isto  kao i Srbiji. I ne ne mislim na ljudske navike i sudbine. Buvalno je sve isto država koja se oporavlja od rata i ogromne inflacije, pa onda tu su raznorazni šverceri,pa mito i san da se ode negde preko gde je bolje i gomila ljudi koji odlaze, pa rodbina koja živi tamo negde daleko i šalje novac. E sad ima tu izvesnih i razlika npr. oni imaju velikih problema sa sidom, pravima žena itd. Takodje iz ove knjige ćete čuti i malo o njihovim plemenima i verovanjima u duhove predaka i za neka sujeverja , što je bilo izuzetno zanimljivo i šteta što toga nije bilo i više. Nekako sam možda to i očekivala, ali mislim da je ovde pre svega bio akcenat na ekonomskoj i socijalnoj pozadini , kao i svakodnevnici ljudi.

Knjiga se sastoji od nekoliko priča koje nisu tematski povezane. Ova zbirka je inače mnogo puta nagradjivana i čini mi se da autorka sada živi u Engleskoj. E sad meni se knjiga dopala , ali mislim da nije baš savršena mislim da mi je falilo opisa da bi mi dočarali atmosferu i prostor u kome se priče odvjjaju , jer opisi sj bili šturi i kratki da bi i verovatno priče bile kraće . Isto tako ostali su neki izrazi koji su možda žargon , ali su ostali u svom originalnlm stanju bez fusnote sa prevodom. Da li možda ljudi iz samizdata misle da mi umemo sami da dokučimo šta to sve znači?
Po nekom nepisanom pravilu svi su u ovoj knjizi tužni i nesrećni ili imaju neku tragičnu sudbinu,  ono što je čudno nisam ih mnogo žalila. I stekla sam utisak da Petina Gapa i nema mnogo saosećanja za svoje negativne likove , oni su samo uradili nešto loše i sredina ih osudjuje , nikad nema nekog objašnjenja i pogleda sa druge strane. Npr kada neko iz inostranstva se ne javi ili ne ispuni očekivanja ljudi kod kuće vi dobijete samo pogled iz Zimbabvea tj ono šta o tome govore njihovi rodjaci. I pošto ih oni osidjuju imate osećaj i da ih autorka osudjuje da upire prstom u njih i morališe vam e ovo je loše e ovo nemojte raditi. No no.

Knjiga mi se kada saberem sve utiske knjiga je poprilično osredjnja , ali je bilo zanimljivo uporedjivati sličnosti i razlike izmedju Srbije i Zimbabvea kojih začudjujiće ima toliko mnogo.