Januarska čitanija

Januarska čitanija su umesto naslova wrap upa što bi zvučalo prevedeno na srpski kao sumiranje pročitanog u januaru, što zvuči užasno suvoparno kao nekakv izveštaj sa računa u banci.
E sad u januaru sam po goodreadsu pročitala sedam knjiga , što zapravo u potpunosti tačno , jer sam neke od njih čitala tokom skoro cele prošle godine reč je naravo o Grofu Monte Kristu Aleksandra Dime.
I sad meni lično ne bi nikada na pamet palo sama da uzmem da čitam Grofa od Monte Krista, ali igrom slučaja sam se učlanila na grupu na već pomenutom goodreadsu u kojoj su trebali da se čitaju klasici tempom od  dve glave dnevno. I jasno vam je da nisam uspela da je pročitam u zadatom roku. I verovatno vam je jasno da mi je bila užasno naporna za čitanje , pa sam odugovlačila. Bilo je tu uzbudljivih delova npr prvih 200 strana dok je bio mald i kasnije u zatvoru sve dok Monte Kristo nije otišao u Rim i tada je sve otišlo dodjavola. Moje interesovanje je potpuno splaslo.Misli m da se ta cela tirada u Rimu mogla efikasno izbaciti knjige uštedelo bi se stotinak strana , spaslo bi se silno drveće , a sve to se moglo zameniti sa xx su presreli u Rimu ti i ti ili ta i ta banda koju je unajmio Monte Kristo. Bukvalo čemu tolika nepotrebna digresija? A nije ni samo to čak i dok nije bila dosadna i dok je bilo uzbudljivo sve me je užasnk nerviralo i likovi i njihovo ponašanje, čak su me i neki opiso nervirali. Nisam sigurna da li treba da napišem o čemu se zapravo radi u knjizi, ali ukratko knjiga prati osvetu Edmonda Dantesa zbog lažne optužbe nekolicine zavidljovih ljudi zbog kojih je on bio u zatvoru. Ono što mi se jeste dopalo je ceo taj deo u zatvoru i opat Farija koji je jedini dopadljiv lik u knjizi , on i onaj baštovan. Svi ostali likovi su me nervirali , bar u nekom trenutku. Zatim dopali si mi se Morel i Valentina i njihova pomalo patetična priča , al to im opraštam jer su zaljubljeni , pa su jedini patetični sa nekim smislom i razlogom , a i to iščekivanje da li će ona umreti je bila poslednja tačka koja je držala roman. Najiznenadjujuće od svega je to da mi se zapravo dopada  Kadrus više zbog toga što su njegovi delovi uvek bili zanimljivi ,uzbudljivi i nepredvidivi , a  ne zbog njega samog . Možda baš jeste zbog njegove suštine  , jer mi je on u celoj plejadi likova jedini realni  lik koga biste možada mogli nekad na vašu nesreću mogli negde sresti. Jedan od  najblistavijih trenutaka u knjizi je bio kada Monte Kristo razgovara sa Danglarom prvi put kada su se sreli od incidenta i tu stvarno priznajem da je knjiga genijalna u tom momentu, ali toliko je načičkana raznoraznim nebitnim stvarima da mi je to bila kao kap vode u pustinji. Tako da bez obzira na tih par blistavih momenata kojih jeste bilo i nekoliko uzbudljivih scena ja ne mogu da tvrdim da mi se knjiga dopala, jer me je nakveći deo knjige jako nervirao, tako da je ne bih ponovo čitala ni u snu. Al to sam ja možda će se vama dopasti ili je već volite,  a ja ću da čekam i da se nadam nekom prijatnijem čitanju.

                          izvor kobo.com

Neću navoditi sve knjige ovde , jer su zaslužile posebne tekstove, sledeću ću spomenuti  knjigu pod imenom " Tuga je pernato Stvorenje " Maksa Potera. Siže je sledeći otac i dva sina žale zbog smrti majke j supruge i u kuću im se useljuje vrana. Publika i mnogobrojni kritičari dele sveopšto mišljenje da je Maks Poter izmjslio novu toplu vodu ovom knjigom neobične forme aj da se ne lažemo to je samo poema /elegija u prozi (malo me je podsetilo na Puškina). I baš mene briga što on neće da to bude elegija kad to jeste.E sad sama knjiga se jako brzo čita . Delove sa vranom možete slobodno preskočiti u širokom luku, jer se sastoje samo iz bujice nasumično poredjanih reči koje su tu da vas zaprepaste. Ono što daje neku smislenost celokupnom tekstu je glas oca koji u vama izaziva neko osećanje tuge empatije i zabrinutosti za svoje bližnje. Dok sam čitala želela sam da se knjiga što pre završi. Glasovi dečaka su spojeni u jedan skoro kao hor u antičkoj drami i ni oni nemaju mnogo smislenih misli uglavnom su besni. Knjiga mi se nije naročito dopala bila je nekako ok i skroz sam zaboravila da sam je čitala pre pisanja ovog teksta.

                            izvor  delfi.rs

E sad jedna koja mi se svidela je "Božićna priča" od Dikensa koja mi je poznata iz bezbrojnih adaptacija, ali koja je ipak bolja u pisanom obiku i moram da napomenem beskrajno slatka. Inače jako mi je bilo smešno što na kraju piše velikim slovima da nije umro Timi. Nisam je pročitala baš na Božić kako mi je bila prvobitna namera, ali nema veze barem sam uživala i možete je čitato bilo kad nevezano za praznike. Mislim da bi ljidi trebalo više da čitaju ovu knjižicu , jer toliko smo postali okruženi bedom i  strahotama kojima nas bombarduju u medijima da svi polako postajemo malo više Skrudž svakoga dana i malo više smo neosetljivi na sve loše sto se oko nas dešava i sve nemilosrdniji prema onima kojima treba pomoć.

             izvori za slikee  victorianweb.org

izvor commons.wikimedia.com

Sledeća knjiga koja mi se dopala je "Harun i more priča"  Salmana Rušdija od koje sam očekivala kule i gradove , jer sam čula da je dobra kao Hari Poter, pa sam se malo razočarala, jer mi nije bilo ni nalik, ali svejedno je lepa dečija knjižica o tome zašto su priče važne. Priča prati dečaka koji živi sa svojom porodicom u gradu koji proizvodi tugu, ali njegova porodica je vesela sve dok njegova mama ne ode i njegov otac izgubi moć pripovedanja priča , što je još jedan veliki problem jer je on Šah Blahblah. Onda se Harun odluči da po svaku cenu vrati ocu moć pripovedanja tako što će otići u izmaštanu zemlju iz koje potiču sve priče i pretplati ponovo oca na pripovodu. Ono što Harun ne zna da je ta zemlja u ratu sa mračnim silama koje truju i kvare priče i žele da zavetuju sve na večno ćutanje Hatam šud.

                          izvor vulkan.rs