Dopler Erlend Lu
V (petaa knjiga iz izazova put oko sveta sa 80 knjiga)- Norveška
Dopler je svojevrsna oda prirodi i pozov čoveka da se njoj vrati. To je kritika našeg potrošačkog društva i sebičnog načina života. Knjiga je poprilično kratka i napisana jasnim stilom kojo se jako brzo čita i ne treba vam mnogo koncentracije za nju, pa ovu knjigu možete čitati bilo gde u autobusu, na plaži, dok čekate u redu. Iako je ona u svojoj formi jako jednostavna ona postavlja vrlo važna pitanja savremenog čoveka i sigirna sam da će te zamisliti da li je ovaj duhoviti Dopler u pravu.On kritikuje konzumerizam(kako nas usrećuju sitnice koje smo kupili), zavisnost od ekrana, stalnu trku za novcem i stalnu želju da se bude brilijantan tj. uspešan uvek i u svemu.
Glavnj junak ove priče je Dopler koji posle smrti svoga oca, koga kako kaže nije poznavao, odlučuje promeni svoj život i bude bliže prirodi. On ostavlja svoju ženu i decu kod kuće i odlazi da živi u šatoru nadomak staze u šumi. Iako je naizgled jako blizu ljudima i ima pogled na grad u dolini i fjord on je tu potpuno izolovan i niko ga ne primećuje. Naravno kako radnja odmiče on upoznaje raznorazne živopisne likove, malog losa Bonga i sreće svoju porodicu koja ga kritikuje , ali na kraju prihvata njegovu odluku.
Dopler je kako je pisac objasnio u jednom intervjuu dobio ime po Doplerovom efektu. U svakom slučaju on je želeo da promena u njegovom junaku Dopleru utiče na druge ljude tj. da će promeniti njihove načine života i mišljenja. Možda je odlazak u šumu malo previše drastičan korak koji Lu očekuje od svojih čitalaca, ali nesumnjivo ke to da je promena potrebna zbog očuvanja prirode , a nas samih i naših pogrešnih uverenja da nam je baš sve potrebno da bismo bili srećni .
"Problem sa ljudima je to što čim ispune neki prostor, vide ljude , a ne prostor.Veliki pusti pejzaži više nisu veliki pusti pejzaži ako u njima ima jedan čovek ili više njih. Ljudi definišu gde će pogled biti.A pogled ljudi je skoro uvek usmeren ka drugim ljudima. Na taj način se stvara iluzija da je čovek važniji od nečeg na zelji što nije čovek."
Dopler je svojevrsna oda prirodi i pozov čoveka da se njoj vrati. To je kritika našeg potrošačkog društva i sebičnog načina života. Knjiga je poprilično kratka i napisana jasnim stilom kojo se jako brzo čita i ne treba vam mnogo koncentracije za nju, pa ovu knjigu možete čitati bilo gde u autobusu, na plaži, dok čekate u redu. Iako je ona u svojoj formi jako jednostavna ona postavlja vrlo važna pitanja savremenog čoveka i sigirna sam da će te zamisliti da li je ovaj duhoviti Dopler u pravu.On kritikuje konzumerizam(kako nas usrećuju sitnice koje smo kupili), zavisnost od ekrana, stalnu trku za novcem i stalnu želju da se bude brilijantan tj. uspešan uvek i u svemu.
Glavnj junak ove priče je Dopler koji posle smrti svoga oca, koga kako kaže nije poznavao, odlučuje promeni svoj život i bude bliže prirodi. On ostavlja svoju ženu i decu kod kuće i odlazi da živi u šatoru nadomak staze u šumi. Iako je naizgled jako blizu ljudima i ima pogled na grad u dolini i fjord on je tu potpuno izolovan i niko ga ne primećuje. Naravno kako radnja odmiče on upoznaje raznorazne živopisne likove, malog losa Bonga i sreće svoju porodicu koja ga kritikuje , ali na kraju prihvata njegovu odluku.
Dopler je kako je pisac objasnio u jednom intervjuu dobio ime po Doplerovom efektu. U svakom slučaju on je želeo da promena u njegovom junaku Dopleru utiče na druge ljude tj. da će promeniti njihove načine života i mišljenja. Možda je odlazak u šumu malo previše drastičan korak koji Lu očekuje od svojih čitalaca, ali nesumnjivo ke to da je promena potrebna zbog očuvanja prirode , a nas samih i naših pogrešnih uverenja da nam je baš sve potrebno da bismo bili srećni .
"Problem sa ljudima je to što čim ispune neki prostor, vide ljude , a ne prostor.Veliki pusti pejzaži više nisu veliki pusti pejzaži ako u njima ima jedan čovek ili više njih. Ljudi definišu gde će pogled biti.A pogled ljudi je skoro uvek usmeren ka drugim ljudima. Na taj način se stvara iluzija da je čovek važniji od nečeg na zelji što nije čovek."
Jao hahaha ma nisam ja vredna uopšte ja sam zapravo baš sve suprotno od toga, samo mnogo volim da pišem. Ja sam isto htela da ga uzmem iz biblioteke , ali primerak koji oni imaju je u fazi raspadanja i smrdi kao da ga je neko umakao u pepeljaru. Jako mi zvuči poznato ta knjiga baš ću da guglam o čemu je. :)
ReplyDelete"Problem sa ljudima je to što čim ispune neki prostor, vide ljude , a ne prostor."
ReplyDeleteProblem?
To je problem onima koji ne mogu s ljudima.
Zašto neko mora ići u divljinu da bi mogao da skrene pogled u sebe?
Zašto je prostor vredniji od ljudi?
Zašto je priroda vrednija od ljudi?
Zašto je ta priroda vrednija od dece koja rastu bez oca?
Pa i meni je zapravo bilo krivo što je ostavio svoju porodicu i bilo mi je žao njegove žene, ali nije sve tako crno i belo u knjizi on njih zapravo viđa i nekako su njihovi susreti predstavljeni komično. On je u suštini ubeđen da čini pravu stvar za njih , jer traumom odrastanja bez oca oni neće izrasti u savršene Norvežane . To je zapravo jedna velika kritika Norveškog sistema gde sve mora da bude savršeno uređeno , ono čemu im se ostatak sveta divi Lu zapravo vidi kao veliki problem Norveške. Ja ne mislim da je prostor važniji od ljudi i to Lu nije ni rekao rekao je da ga oni ne vide, jer su fokusirani samo na sebe, jer je čovek u svojoj suštini jako egocentrično biće. Što se tiče toga zašto je priroda bitnija od čoveka ne znam baš ni šta da kažeo osim toga da čovej jeste deo prirode i da time što misli da je bolji od prirode istu uništava. Naša planeta je u zbilnoj ekološkoj krizi i ova knjiga je jedan krik da treba da sesetimo prirode i ne budemo sebični kao što smo do sada bili.
DeleteJoš jedna stvar može se rasti bez oca i ako je on fizički tu odmah pored kao što je bio slučaj Doplerom , on je samo sledio primer koji mu je dao njegov otac samo što se on fizički uklonio, a ne psihički. Što se tiče zašto je priroda važnija od njegove dece , pa valjda da bi spasio prirodu za njih , za neka velika dela su potrebne velike žrtve. Osim toga ovo je sve fikcija ne postoji ni Dopler ni njegova deca i ova knjiga nije atak na porodične vrednosti , kao što mnoge stvari u današnje vreme jesu , a to se ne da tako lako primetiti , jer je zavijeno u milion kompijuterskih efekata. Ovo je naprosto knjiga koja govori da čovek ako želi da opstane i preživi mora da se žrtvuje neke stvari koje smatra neophodnim jer mu je društvo to namstnulo.
DeleteI ne znam zašto je morao da ode u divljinu da skrene pogled u sebe to morate da pitate pisca.
DeleteHvala za link . :)
ReplyDeleteBuuum!
ReplyDeleteJa jedan komentar, ti tri odgovora ...
Čemu knjige, ljudi, život ako nas ne pomere i pomognu nam na našem putu ...
Moja pitanja nisu postavljena piscu nego tebi.
Ne očekujem ja od tebe odgovore zato što ih ne znam. I nemoj se osećati kao da sam te prozvala da odgovaraš.
Normalno je da na nešto imaš, a na nešto i nemaš odgovor. Opet volim da čujem tuđe mišljenje. Da bi neko imao mišljenje o nečemu treba time i da se bavi. A kad počneš nečim da se baviš tada si krenula nekim putem ... (to je onaj put koji pominjem na početku)
pozdrav
Uh sad sam se malo zamislila nisam očekivala ovoliko filozofski odgovor. Verovatno tri odgovora , jer su me malo uzdrmala ova pitanja, jer vidim delić sebe u Dopleru, pa sam želela da ga branim. Hvala u svakom slučaju. Pozdrav :)
Delete