Anino knjiško ćoše

Danas je 23. april svetski dan knjige. Ne znam ko je tačno utvrdio da taj praznik bude baš danas , al opste je poznata činjenica da je baš ovaj dan izabran zato sto su  baš na ovaj dan  umrli i Šekspir i Servantes. Usud je tako hteo da su se oni na isti dan i rodili, ali to očito nije bila bitna činjenica za istoriju književnosti, iako oni odkad su umrli nisu napisali ni jednu jedinu knjigu  koliko je nama to na ovome svetu poznato. Iz svega ovoga da se zaključiti da je mnogo bitnija stvar za njih  to što su umrli no to što su se rodili , živeli i radili to jest pisali knjige  i verujem da su mnogi danas slavljeći ovaj dan uskliknuli i odahnuli zato što su ovi slavljeni pisci umrli, pa ne moraju da zapravo citaju njihove knjige , pa mozda cak i ovako nešto izgovorili "E, hvala bogu da su danas oboje umrli, pa nisu stigli da još nešto ne daj boze napišu, jer bi onda i to stavili u lektire, pa bismo morali još i to da čitamo. Pa onda. Sve u svemu večna im slava i ...

 Fu Ši "To be patient you said, How long is that? My empty words bled Were your ears always deaf Time changes nothing It just goes in circles Just hollow, frightening We lost our purpose And time has told me nothing I have waited for so long Time has told me nothing It just stops whenever you go. " Stray dogg Ja sam jedan sasvim običan pas. Znate svi psi na ovom svetu su u suštini slični bez obzira gde ih usud bacio na ovaj svet. Ljudi govore da sam ja pas drukciji od drugih , ali to nije istina , ja sam samo pas kao i milion drugih pasa na ovome svetu i verujem da bi bilo koji pas da se našao u situaciji sličnoj mojoj postupio sasvim isto. Imam belu dugu,belu dlaku i malu njušku sličnu lisičijoj. Glava mi je žuta i imam jednu žutu tufnu na ledjima.  Svakoga jutra kada se probudim  izađem iz svoje kućice i protegnem na suncu. Malo onjušnem travu, pa odem da  piskim pored drveta. Ja mislim da je to nekakv bor , ali nisam sigurna koje je tačno vrste to dr...

Imam želju da zapravo objasnim zašto ja toliko volim svoju terasu i ne samo svoju terasu zapravo volim sve terase na ovom svetu mada to zvuči pomalo bizarno kada se ovako izgovori. Mozda je to zato što je napolju dovoljno toplo da na njoj ponovo moze da se sedi , ali znam da nije baš zato već samo osećam da tu postoji nešto što se mora reći. Moja ta terasa , koja i nije zapravo moja već je samo iznajmljujem, je zapravo poprilicno velika i prostrana sa dzinovskom saksijom na ogradi u kojoj su samo jedan uvenuli čičak koji je tu zalutao i mnogo suve zemlje. Tu je jedan stari sto i dve rasparane stolice koje nemaju nikakave veze jedna sa drugom , terasa je sva  bela i prostrana, a na podu su pločice sive sa nekim crnim flekama. Sve u svemu vrlo je prijatna za sedenje i stalno pričamo o njoj sa drugaricama kako bi se od nje čitava soba mogla napraviti koliko je velika ili kako bi se terasa mogla divno urediti samo da je moguće , pa da se tu stave neke fine sofe za sedenje, jastuci i ze...

Pre nekog vremena, ne znam ni ja tačno kada, sam gledala na jutjubu onaj deo iz Kesićeve emisije znate ono kad sede Ceca , Čeda i Željko Mitrović u nekom studiju (znam da zvuči kao početak nekog vica) i krenu da se deru jedno na drugo kao da su u rijalitiju, pa onda Kesić pusti isečak iz pravog rijalitija, al više nikome ništa nije smešno.   Verovatno ste to već negde videli i gledali, al nije ni bitno ako niste ne znam ni ja više šta su pričali. Elem sad dalje u toj emisiji svi se nešto deru jedni na druge u snimcima  Kesić pušta  i onda mi je sinulo da ljudi zapravo žele da izgledaju kao učesnici u Parovima ili Zadruzi to jest da žele da se ponašaju kao oni ako već ne mogu tamo da udju . To je postao neki novi društveni obrazac ponašanja .I sad ne znam kako i kada se to desilo , al jebeš ga desilo se.  Ja ne znam da li je to oduvek tako bilo i da li su se ljudi uvek derali na tvu verovatno jesu , ali ovo mi se sada učinilo drugačije ne znam ni ja zašto , a mog...