Anino knjiško ćoše

Znam da nisam ništa napisala jako dugo i izvinjavam se , ali pisanje mi uopšte nije išlo nije mi se pisalo  , a i svasta sam započinjala pa ostavljala kao nedovoljno dobro, a malo sam se i nervirala oko prošlih tekstova u kojima sam rekla ko zna šta što možda sada i ne mislim ili što nije trebalo reći ili sam samo izjavila nešto što sam negde čula, a u to nisam toliko sigurna. Narocito u vezi onih predviđanja budućih klasika po raznoraznim upitnicima npr za Harija Potera , jer sam tu uglavnom ponovila neka već ustaljena mišljenja koja sam čula ili videla kod nekih drugih ljudi koji pricaju o knjigama , pa sam se ja samo sa njima slozila. Mislim ja Harija volim čisto iz sentimentalnih razloga, jer je to bila prva knjiga koju sam samostalno pročitala i nisam ih ponovo čitala od kad sam bila dete tako da stvarno ne mogu sa sigurnošću ništa da tvrdim. Osim toga nisam ni sigurna da li će biti bitno da li je nešto klasično ili nije bilo da je domaće strano napisano sada ili pre dvesto go...

Baš dosta ljudi koje poznajem ovako van ekrana me je pitalo da im preporučim neki film, valjda su čitajući ove tekstove o knjigama zaključili da ja umem jednako da govorim (pišem) i o filmovima, ali tu su se malo prevarili, jer pravo da vam kažem iako volim da gledam filmove malo koji me dotakne u smislu da me promeni ili uteši kao što to knjige koje čitam učine, pa stoga i nemam neku stvarnu potrebu da o njima pišem. Naravno i tu postoje izuzeci i ovom prilikom bih želela da govorim o upravo jednom takvom filmu , ali naravno u kontekstu ovog bloga koji je ipak posvećen mojoj ljubavi prema knjigama , pa ću ih na neki način usporediti , jer sam nedavno pročitala „ Trainspotting“, ali prvo koja reč o filmu više iz razloga što sam njega prvog pogledala nikako zato što mi je on draži od knjige. Bilo je to davne 2015 i ja sam sedela sama u stanu  i listala kanale na TV-u. Trebalo je da odem do faksa na neke vežbe uskoro, ali nisam imala volje ni snage za bilo šta , pa sam samo počela...

Kao i obično niko živ me ništa nije pitao ja sam samo prepisala pitanja , jer su mi se učinila zanimljivim. 1.Koliko knjiga planiraš da pročitaš u 2020oj godini? Ovde se verovatno misli šta ću da stavim na goodreads izazov i iskreno mislim da neću da stavim ništa ove godine. Svake godine stavljam izazov na 50 knjiga, pa ga menjam na 40 ili izbrišem na kraju zato što se nerviram i zato što imam osećaj da nisam dovoljno pročitala. Ne znam da li sam uspela da objasnim šta sam htela da kažem i kako se ja osećam povodom ovog izazova, al shvatili ste suštinu ja nisam normalna i pravim mnogo veliki problem tamo gde ga nema tako što se nerviram se oko nečega što zapravo i nije toliko bitno. Tako da ove godine želim da izbegnem stres goodreads challenga i neću staviti ništa kao željeni broj knjiga. Želim da pročitam koliko stignem i da prekinem da jurim neki cilj  , jer je to suludo i stvarno bih trebala da prestanem da se opterećujem glupostima, jer izgleda da se samo ja opterećujem ti...

Znam ja da kasnim i da je noć knjige došla i prošla , da ovo mozda i nije sada najaktuelnija tema, ali iz nekog razloga sam baš jako želela da napišem ovaj tekst o Noći knjige , iako znam da on i nema nekakvu bog zna kakvu sadržajnost sa obzirom na to da ja ove knjige još uvek nisam pročitala već sam ih samo kupila, ali sa obzirom da ja uvek mogu da nešto brbljam o knjigama, odlučila sam da se više ne opirem želji da nešto napišem , već da umesto toga lupim nešto i ostanem živa što bi se rekli ljudi.  Moram da vam priznam da sam bila jako neodlučna , po pitanju toga šta da uzmem i da sam prekrajala listu danima pre same noći knjige, čak sam i otkrila neke sjajne knjige na sajtu za koje pre nisam ni znala, pa stoga nimalo sebi nisam olakšala izbor , već sam ga ucinila još težim, jer sam završila  sa ogromnom listom želja koja je jelte nestala kad je pao sajt, pa sam morala da konačnu odluku donesem na kraju u knjizari i što je najgore da tamo računa. Ali avaj naravno da to...

Nisam mnogo čitala u poslednje vreme , pa sam odlučila da ako je već tako barem nešto danas zapišem. Volela bih da imam neki pametan razlog zašto ne čitam, ali pravo da vam kažem jedini razlog je to što ne mogu da prestanem da igram sudoku. Zašto ne umem ni ja sama sebi da objasnim, ali po ceo dan ređam brojeve u linije i uopšte se ne setim da čitam , osim malo pred spavanje što je potpuno mizerno u odnosu na vreme koje provodim na gluposti. E sad što se triče knjiga nisam baš sigurna da sam ih pročitala u periodu prethodnog meseca niti kojim redosledom sam ih čitala, ali valjda to nije ni toliko bitno. „Pustinje ljubavi“ Rembo , The darling child Ovo malo fino izdanje je izdao Lom i ja sam očekivala da ću tu naći Remboovu poeziju, ali sam se prijatno iznenadila, jer su se tu našla i neka pisma koja su prava mala remek-dela sama za sebe, zatim su tu bile  mini biografije koje objašnjavaju njegova životna putešestvija  kao i nekoliko verzija prevoda njegovih najpoznatijih...

Falilo mi je malo poezije u životu, pa sam uzela ovu knjižicu. Ova zbirka me je privukla nebičnim koricama na kojima su glave u plamenu. Potom sam je otvorila i naišla odmah na prvoj strani ovu pesmu koju vam navodim dole i ostala sam potpuno očarana. Osim toga prosto sam morala da je uzmem znate onaj osećaj kada vas knjiga prosto doziva kad uđete u knjizaru ili biblioteku, kao pesma sirene ili ona scena u Hari Poteru kada štapić izabere čarobnjaka, e pa tako je bilo sa ovom knjigom prosto me je dozvala k sebi sa police. I  da napomenem sve su pesme u prozi i pune vrlo misterioznih slika, tako da je ne preporučujem ako mislite da pesma baš mora da se rimuje da bi bila pesma. Još jedna napomena meni su sve pesme bile apsolutno predivne i moram pročitati još neku zbirku Zvonka Karanovića.                             izvor delfi.rs Kratka istorija jedne izdaje Stajao je između gondola, poput duha. Izgublje...

Moram priznati da jako dugo nisam  volela Šerloka Holmsa i da sam uvek prestajala da gledam kada bi se na televizoru pojavio on  sa svojom lulom i šeširom od tvida. Nisam gledala serije i filmove o njemu , jedva sam odgledala modernu verziju Šerloka i jedina koja mi je bila gledljiva je neka ruska verzija koju su davali na Rtsu. Šerlok mi nikada nije bio drag lik, ali uhvatila sam sebe kako se smejem uz ovu knjigu  i njegovom genijalnom sarkazmu  već na prvoj rečenici. I morala sam da mu priznam da je on Šerlok neodoljiv.  Naravno da sam morala da pročitam knjigu do kraja posle tokvog duhovitog uvoda. U pitanju je  bila jedna od onih malih dzepnih Blicovih knjizica i da sam znala da će mi se ovoliko dopasti priča o čuvenom detektivu iz ulice Bejker sigurno ne bih toliko ravnodušno prilazila pored njih kada ih spazim na trafici, ali ja zaista nisam očekivala da će mi se ovako nešto dopasti. Izgleda da je istinita ona cuvena recenica "Ne sudi o knjizi po njen...